Milati se

Milati se, narodni srpski običaj (ima ga i kod nekih Hrvata u Bosni) magijskog karaktera kojim se po „simpatičnoj“ ili „imitativnoj“ magiji, utiče na plodnost i tako izaziva obilna žetva u narednoj godini.

Vuk Karadžić opisuje:

„Pripovjedaju da se u Hercegovini milaju na Božić s česnicom, tj. uzmu dvojica česnicu, pa je okreću među sobom i pita jedan drugoga: Milala li se? (tj. milali li se iza česnice). Ovaj mu odgovori: Milaš malo!. A onaj prvi onda reče: Sad malo, a dogodine nimalo (tj. da rodi žito dobro, i da tako velika bude česnica da se nimalo ne pomila iza nje).“ ...;

Porijeklo i prošlost ovog običaja

I ovaj običaj je stariji od hrišćanstva. Potiče iz paganskih vremena. Ima ga i kod nekih drugih Slovena. Potiče još iz slovenske starine. Zabilježen je kod Baltičkih Slovena još u XII vijeku. Bio je u sastavu Svetovidovog kulta na ostrvu Rujanu. Prilikom velikih svečanosti povodom završetka žetve koje su se održavale u Arkoni na ostrvu Rujanu, sveštenik je uzimao rog s vinom iz ruke Svetovidovog idola i po stanju vina u rogu proricao kakva će biti ljetina iduće godine. Zatim je uzimao ogromni hljeb, skoro visine čovjeka, stavljao ga između sebe i naroda, i tada bi upitao da li ga (sveštenika) vide. Kada bi mu odgovorili da ga vide, sveštenik je izražavao želju da ga iduće godine ne vide. Time je najavljivao obilje za iduću žetvu.

Pravoslavna crkva ga je prihvatila u okviru božićnih običja. Kod Ukrajinaca i Bijelorusa obredni hljeb zamjenjuje snop žita. U staroj Srbiji i Makedoniji, domaćin sakriven iza česnice govorio je na kraju ukućanima: „dabogda i ove godine ne vidjeli me iza velikih klasova.“ Da česnica simbolično predstavlja novo žito, vidi se po i po tome što se običaj milanja i kod Srba ponegde obavljao po svršetku žetve, i to sa novim žitom. U selu Grmljanima kod Trebinja, bio je običaj da prilikom vršidbe na gumnu načine hrpu žita, a zatim bi na suprotnim stranama stala dva poslenika, pa bi prvi upitao: „vidiš li me?“ „Ne viđu“, odgovarao bi drugi, a prvi bi rekao: „Ne vidio me ni dogodine!“.