Mile Latas Mićo
Mile Latas Mićo (Plaški, 8. novembar 1926) bio je partizan i samouki muzičar.
Mile Latas Mićo | |
|---|---|
| Datum rođenja | 8. novembar 1926. |
| Mesto rođenja | Plaški, Kraljevina SHS |
Biografija uredi
Rođen je 8. novembra 1926. godine u Plaškom, gde je završio osnovnu školu, a zatim u Ogulinu nižu gimnaziju. Kad je počeo ustanak u Plaščanskoj dolini, kao petnaestogodišnjak, stupio je u Narodnooslobodilački pokret, zajedno sa ocem, dva brata i sestrom. Bio je član Opštinskog odbora Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ-a). Zatim je u partizanskim jedinicama bio omladinski rukovodilac bataljona i rat je završio na dužnoti brigadnog referenta za kulturno-prosvetni rad. Posle oslobođenja radio je kao službenik u srezu Ogulin i sekretar predsednika sreza. Nekoliko godina je, sve do penzionisanja, bio direktor Doma kulture u Ogulinu, gde je pokazao izuzetne sposobnosti za kulturne aktivnosti i postizao znatne uspehe u toj oblasti.
Kompozitor i horovođa uredi
Bio je vrlo talentovani samouki muzičar. Komponovao je horske pesme ojkače i predvodio mešoviti Hor željezničara Ogulina, koji je nedavno proslavio 120-godišnjicu. Gostovao je sa horom u zemlji i inostranstvu. Kada je pod njgovim dirigovanjem Ogulinski hor u Pragu, na festivalu željezničarskih horova pobedio sa njegovim kompozicijama, prišli su mu novinari i pitali na kojem je konzervatorijumu studirao, bili su iznenađeni kada im je saopštio da je samouk. Skoro sve novine u Čehoslovačkoj su se oglasile tekstom i njegovom fotografijom.
Naročito je potresna njegova pesma (tekst i kompozicija) „Balinka je moja rana ljuta“, koju je posvetio svom bratu Branku, komesaru bataljona i mladom revolucionaru, kao i njegovim drugovima: Robertu Domani, Jevrejinu, komandantu artilerijskog diviziona i kapetanu Internacionalnih brigada, Adolfu Štajnbergeru, takođe Jevrejinu i španskom borcu, komesaru Plaščanske čete i komandiru čete, Stevi Čuturilo, predratnom komunisti i revolucionaru. Njih su četnički pučisti u Ličkoj jasenici prvih dana aprila 1942. godine na prevaru razoružali i posle fizičke torture streljali i posmrtne ostatke bacili u bezdan Balinka, duboku 350 metara. Mešoviti hor proziva i oplakuje revolucionare streljane i bačene u jamu Balinka. Publika ne može da zadrži suze slušajući izvođenje ove horske ojkače.
Odlikovanja i javna priznanja uredi
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i još nekoliko ratnih i mirnodopskih odlikovanja, kao i dobitnik nekoliko javnih priznanja za razvoj kultursnih aktivnosti.
Posle njegove smrti hor železničara nosio je njegovo ime sve do osamostaljenja Hrvatske, kada je mu je vraćen prvobitni naziv Klek.
Literatura uredi
- Gaćeša, Miloš: Borci na Kordunu – Spomen album. Izdavač „Prosveta“, Radna zajednica za izdavačku djelatnost, Zagreb 1980.
- Vorkapić, Milan – Starješine Plaščanske doline, autorsko izdanje 1915.
