Milivoj Mića Dražetin
Milivoj Mića Dražetin (Novi Sad, 21. oktobar 1952 — Novi Sad, 9. mart 1970) bio je novosadski pesnik i esejist. Pohađao je Gimnaziju "Jovan Jovanović Zmaj". Umro je s nepunih osamnaest godina i sahranjen je po pravoslavnom obredu na Uspenskom groblju u Novom Sadu.
Milivoj Mića Dražetin | |
|---|---|
 Milivoj Mića Dražetin (1952-1970) | |
| Datum rođenja | 21. oktobar 1952. |
| Mesto rođenja | Novi Sad, Jugoslavija |
| Datum smrti | 9. mart 1970. (17 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Jugoslavija |
Porodica uredi
Milivojev otac zvao se Aleksandar, a deda se takođe zvao Milivoj. Majka mu se zvala Nada. Milivojeva porodica vodi poreklo iz Mošorina.
Stvaralaštvo uredi
Za života je objavljivao pesme u "Gimnazijalcu" i "Index"-u. U rukopisu je ostavio knjigu pesama "Lomnost dečaka", koju je godinama čuvao Milivojev prijatelj, književnik Pero Zubac. Uz zalaganje Pera i Miloša Zubca, knjigu pesama Milivoja Dražetina objavila je Gradska biblioteka u Novom Sadu 2020. godine, pedeset godina nakon pesnikove smrti.
Milivoj Dražetin zastupljen je kao pesnik u dvema antologijama Pera Zubca: "Velika tajna, najlepše pesme o ljubavi" i "Kad srce zasvetluca".
- "Dražetin je bio pesnik izuzetno modernog senzibiliteta, zatočenik tihog i tamnog sveta kojim se sam okružio. Profano je, a mora se reći da je najčešće i najbolje pisao o smrti. Taj neodoljivi fatum koji je oduvek privlačio pesnike i sanjare, Dražetin je spoznao i grlom i tišinom. Umeren i škrt u rečima ipak je, u to malo godina pripreme za život, zaokružio svoje poetsko viđenje sveta. Pesme koje je ispisao i prijatelji koji ga pamte jedini su živi podatak o njemu. Dovoljan i predovoljan da se ne zaboravi." (Pero Zubac u pogovoru knjige "Lomnost dečaka")
- "Pedeset je godina otkako je od ove "previše razumne stvarnosti" odustao Milivoj Mića Dražetin (1952-1970), sa svojih nedovršenih osamnaest životnih jeseni. Pedeset godina koliko je Pero Zubac samozavetno čuvao njegove rukopise i pokušavao u nekoliko navrata da ih objavi svetu, a svaki put vrata toga sveta sama bi se zatvorila kao po nekoj višoj intervenciji odaslatoj od drugoga, nevidljivoga carstva. Pogovor koji prilažem knjizi, a koji je moj otac napisao 1974. godine, kazuje da je tada bio najbliži objavljivanju, a pouzdano znam da je i deceniju kasnije kanio da Dražetinove rukopise štampa. Nije se to desilo ili nije trebalo da se dogodi - do 2020. godine." (Miloš Zubac u predgovoru knjige "Lomnost dečaka")
| „ | Otići ću da spavam I neka modri jezik Nepoznatog Palaca iznad moga sna Za mene se možda neće ni znati Ali karanfil kruga se stalno vrti U rupici nečijeg revera Pa neka se zato za one moje druge Tačka Čuje Dok budu ovim istim rečima mučene |
” |
—Stihovi iz knjige "Lomnost dečaka" | ||
Literatura uredi
- Pero Zubac, "Velika tajna, najlepše pesme o ljubavi", Beograd, 1997.
- Pero Zubac, "Kad srce zasvetluca", Ruma, 2009.
- Milivoj Mića Dražetin, "Lomnost dečaka", Gradska biblioteka u Novom Sadu, Novi Sad, 2020.