Википедија

Minimalno svesno stanje

Minimalno svesno stanje (akronim MCS od engl. reči minimally conscious state) je poremećaj svesti u kome pacijenti pokazuju minimalne, ali sigurne znake postojanja sadržaja svesti o sebi i svetu oko sebe.[1][2][3]

Minimalno svesno stanje
SinonimiMinimally Conscious State

Dijagnoza uredi

Prema predlogu Aspenske radne grupe za dijagnozu minimalnog svesnog stanja mora biti ispunjen jedan ili više ovih kriterijuma, po kojima bolesnik:[1][2]

  • prati jednostavne naredbe
  • pokretima ili verbalno može izrazima „odgovori” sa „da” ili „ne” (odgovor ne mora biti tačan)
  • ima razumljivu verbalizaciju,
  • pokazuje voljne, ponovljive, odgovarajuće i namenske reakcije na vidne, slušne i mehaničke nadražaje.
    Primeri:
    Smeh ili plač koji se jave kao odgovarajuće odgovor na nadražaj emotivnog sadržaja, ali ne i na nadražaje neutralnog sadržaja.
    Vokalizacije ili izrazi koji se jave kao odgovor na sadržaj postavljenog pitanja.
    Pružanje prema objektima u blizini samog bolesnika.
    Držanje ili dodirivanje objekata na način koji je u skladu sa njihovim oblikom i veličinom.
    Bolesnik može očima da pratiti predmet koji se kreće što je često prvi znak prelaska iz vegetativnog stanja u minimalno svesno stanje ili može pogledom fiksirati predmet koji mu se pokaže.
    Lokalizacija bolnog nadražaja.

Podela uredi

Minimalno svesno stanje deli se na minimalno svesno stanje plus (MCS+) i minimalno svesno stanje minus (MCS-) tavisno od složenosti ponašanja koja bolesnik pokazuje.[4]

MCS+ stanje svesti

Bolesnici u kategoriji MCS+ mogu reagovati na jednostavne naredbe, mogu pokretima ili verbalno izraziti odovor „da” ili „ne” i pokazuju razumljivu verbalizaciju.

MCS- stanje svesti

Kod bolesnika u kategoriji MCS- stanja svesti nisu pristne karakteristike MCS+ već on samo pokazuju voljne, ponovljive, odgovarajuće rekacije na vidne, slušne i mehaničke nadražaje.

Izlazak iz minimalno svesnog stanja uredi

Minimalno svesno stanje može da traje godinama. Trajanje duže od 12 meseci povezano je sa lošijim ishodom.[2]

Kriterijumi izlaska iz minimalno svesnog stanja, prema aspenskoj radnoj grupi,[2] su, minimalno jedna od sledećih reakcija:[5][6]

Funkcionalna komunikacija

Ovo stanje se se potvrđuje tačnim odgovorom sa „da“ ili „ne“ na 6 test pitanja. (npr. „Da li stojite?“, „Pokazujem li prstom prema prozoru?“).

Testiranje se ponavlja dva puta

Funkcionalna upotreba predmeta

Funkcionalna upotreba predmeta se potvrđuje adekvatnom upotrebom dva predmeta (npr bolesnik olovku prinosi papiru, a zubnu četkicu ustima).

Testiranje se ponavlja dva puta

Etička pitanja uredi

Pravo na učešće u istraživanjima uredi

Jedno od glavnih etičkih pitanja koja uključuje pacijente sa ozbiljnim oštećenjima mozga je njihova nesposobnost za komunikaciju.[7] Po definiciji, pacijenti koji su bez svesti ili su minimalno svesni nisu u stanju da daju saglasnost za učešće u kliničkim istraživanjima. Tipični zahtev za odobrenje dobijaju članovi porodice ili zakonski zastupnici. Nemogućnost dobijanja saglasnosti dovela je do toga da su mnogim istraživanjima odbijeni grantovi, od strane etičkog odbora ili objavljivanje publikacija o istraživanjima. Ovo dovodi do toga da se pacijenti u ovim uslovima može uskrati terapija u istraživanju koja im može spasiti život.[8]

Pravo na smrt uredi

Pravo na smrt kod pacijenata sa teškim kognitivnim oštećenjima razvilo se tokom vremena zbog njihovog teškog neurološkog stanja i uočene beskorisnosti nastavka lečenja. U prošlosti se o takvim slučajevima intenzivno raspravljalo, kao npr. u slučajevima kod kojih je dijagnostikovano dugotrajno vegetativno stanje.

U slučaju minimalno svesnih državnih pacijenata, oni nisu ni trajno u nesvesti niti su nužno beznadežno oštećeni. Stoga ovi pacijenti zahtevaju dodatnu procenu.[9] S jedne strane, neki tvrde da brojne intervencije kod nekih pacijenata mogu narušiti moralnu obavezu „prava na smrt“. Suprotno tome, takođe postoji bojazan da ljudi mogu povezati stavove sa osobama sa višim funkcionisanjem u minimalno svesnom stanju sa ljudima u upornom vegetativnom stanju, smanjujući tako vrednost njihovih života.

Regulacija terapijskog nihilizma uredi

Trenutno averzija prema riziku dominira etičkim pejzažom kada istraživanja uključuju one sa oštećenim sposobnostima odlučivanja.[9] Strahovi od terapijskog avanturizma doveli su do nesrazmernog gledišta o potcenjivanju potencijalnih koristi i precenjivanju rizika.[1]. Stoga je prepoznavanje ove nesrazmere važno za sagledavanje pravog balansa između zaštite ugroženih populacija i saglasnost za potencijalna povratna klinička ispitivanja.[9]

Terapija uredi

 
DBS-sonde prikazane na rendgenskom snimku lobanje (bele površine oko maksile i donje vilice predstavljaju metalne proteze i nisu povezane sa DBS uređajima)

Trenutno nema konačnih dokaza koji podržavaju promenu toka oporavka minimalno svesnog stanja. Trenutno je u toku više kliničkih ispitivanja koja istražuju potencijalne tretmane.[10] U jednoj studiji slučaja, stimulacija talamusa primenom duboke stimulacije mozga (DBS) dovela je do nekih poboljšanja u ponašanju. Pacijent je bio 38-godišnji muškarac koji je ostao u minimalno svesnom stanju nakon teške traumatične povrede mozga. Nije reagovao na dosledno praćenje komande ili sposobnost komunikacije i ostao je neverbalan tokom dve godine u stacionarnoj rehabilitaciji. Snimci fMRI pokazale su očuvanje velike, bihemisferne mreže cerebralnih lingula, što ukazuje na mogućnost postojanja daljeg oporavka. Pozitronska emisiona tomografija pokazala je da su globalni nivoi cerebralnog metabolizma pacijenta bili znatno smanjeni. Primenom DBS-u su mu ugrađene elektrode obostrano u centralni talamus. Preciznije, DBS elektrode ciljale su prednja intralaminarna jezgra talamusa i susedne paralaminarne regione jezgra talamične asocijacije. Obe elektrode su bile smeštene u centralnom bočnom jezgru, paralaminarnim regionima srednje dorzalisa i zadnjem-medijalnom aspektu centromedijanskog / parafasicularis jezgrskog kompleksa. To je omogućilo maksimalno pokrivanje talamičnih tela. DBS stimulacija je sprovedena tako da je pacijent bio izložen različitim obrascima stimulacije kako bi se identifikovale optimalne reakcije u ponašanju. Otprilike 140 dana nakon početka stimulacije pojavile su se kvalitativne promene u ponašanju. Bilo je dužih perioda otvaranja oka i povećanih odgovora na komandne stimuluse, kao i većih rezultata na skali za oporavak kome JFK (CRS). Takođe je primećena upotreba funkcionalnih objekata i razumljiva verbalizacija. Uočena poboljšanja u nivou uzbuđenja, motoričke kontrole i doslednosti ponašanja mogu biti rezultat direktne aktivacije frontalnih kortikalnih i bazalnih sistema ganglija koje su inervirali neuroni u jezgrima talamičke asocijacije. Ovi neuroni deluju kao ključni komunikacijski relej i čine put između sistema uzbuđenja moždanog debla i regiona frontalnog režnja. Ovaj put je presudan za mnoge izvršne funkcije kao što su radna memorija, regulacija napora, selektivna pažnja i fokus.[11]

U drugoj studiji prikazan je slučaj 50-godišnje žene koja je imala simptome u skladu sa minimalno svesno stanje, primena zolpidema, sedativnog hipnotičkog leka, značajno je poboljšala stanje pacijenta. Bez lečenja, pacijent je pokazivao znake mutizma, atetoidne pokrete ekstremiteta i potpunu zavisnost za svu ličnu negu. 45 minuta nakon primene 5 do 10 mg zolpidema, pacijent je prekinuo atetoidne pokrete, povratio sposobnost govora i bio je u mogućnosti da se samostalno hrani. Efekat je trajao 3-4 sata . Efekti su se ponavljali svakodnevno. PET skeniranja pokazala su da je nakon primene zolpidema zabeležen porast protoka krvi u delovima mozga u blizini oštećenih tkiva ili udaljenih od njih. U ovom slučaju, ova područja su bili ipsilateralne moždane hemisfere i mali mozak. Smatra se da je mesto povrede inhibiralo mesta povrede pomoću mehanizma posredovanja GABA, a inhibiciju je modifikovao zolpidem, koji je GABA agonist. Činjenica da je zolpidem sedativni lek koji izaziva san kod normalnih ljudi, ali izaziva uzbuđenje kod pacijenta sa MCS, je paradoksalna. Mehanizmi zašto se ovaj efekat javlja nisu potpuno jasni.[12]

Postoje nedavni dokazi da transkranijalna stimulacija jednosmernom strujom (tDCS), tehnika koja snabdeva malu električnu struju u mozgu neinvazivnim elektrodama, može poboljšati kliničko stanje pacijenata sa minimalno svesnjm stanjem. U jednoj studiji sa 10 pacijenata sa poremećajima svesti (7 kod VS, 3 kod minimalno svesnog stanja), tDCS je primenjivan 20 minuta svakog dana tokom 10 dana i pokazao je kliničko poboljšanje kod sva 3 pacijenta koji su bili u minimalno svesnom stanju, ali ne i kod onih sa VS. Ovi rezultati su ostali praćeni 12 meseci. Dvoje pacijenata sa minimalno svesnim stanjem kojima je mozak povređen manje od 12 meseci povratili su svest u narednim mesecima. Jedan od ovih pacijenata je primio drugi krug tDCS tretmana 4 meseca nakon njegovog početnog lečenja, pokazao je dalji oporavak i iznikao u svesti, bez promene kliničkog statusa između dva tretmana.[13]

Štaviše, u lažno kontrolisanoj, dvostruko slepoj unakrsnoj studiji, pokazalo se da neposredni efekti jedne sesije tDCS privremeno poboljšavaju klinički status 13 od 30 pacijenata sa minimalno svesnim stanjem, ali ne i kod onih sa VS.[5]

Etičko razmatranje uredi

Ljudi koji doživljavaju minimalno stanje svesti se generalno u okvirima invaliditeta smatraju fiksnim, hroničnim i ireverzibilnim invalidima, što opravdava osnovnu negu kao i specifično dugotrajno lečenje.

Dr Ksavijer Dukrok, medicinski savetnik roditelja Vincenta Lamberta za neurologiju, pozivajući se na cirkular od 3. maja 2002. godine, objasnio je u časopsisu jednog od glavnih francuskih udruženja koja se bori protiv eutanazije i abortusa, vrstu nege koju treba primeniti kod ovih bolesnika[14] „ u kontekstu produžene nege koja zahteva stalno praćenje kao i kontinuiranu negu tehničke prirode”.[15] Prema rečima ovog istog doktora, „neophodne su zakonske promene da bi se uspostavila ova nova kategorija nege“ . Takođe precizira da se za ove „ljude ne može smatrati da su oni u situaciji koja se dešava na kraju života.“[16]  

Izvori uredi

  1. ^ a b v „Minimally Conscious State - Brain, Spinal Cord, and Nerve Disorders”. Merck Manuals Consumer Version (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-05. 
  2. ^ a b v g Giacino JT, Ashwal S, Childs N, Cranford R, Jennett B, Katz DI, i sur. The minimally conscious state: definition and diagnostic criteria. Neurology. 2002;58(3):349-53
  3. ^ Strauss, DJ; Ashal S; Day SM; et al. (2000). "Life expectancy of children in vegetative and minimally conscious states". Pediatric Neurology. 23 (4): 1–8.
  4. ^ Bruno MA, Vanhaudenhuyse A, Thibaut A, Moonen G, Laureys S. From unresponsive wakefulness to minimally conscious PLUS and functional locked-in syndromes: recent advances in our understanding of disorders of consciousness. J Neurol. 2011;258(7):1373-84.
  5. ^ a b Giacino, Joseph T.; Schiff, Nicholas D. (2009-01-01), Laureys, Steven; Tononi, Giulio, ur., CHAPTER 14 - The Minimally Conscious State: Clinical Features, Pathophysiology and Therapeutic Implications (na jeziku: engleski), Academic Press, str. 173—190, ISBN 978-0-12-374168-4, Pristupljeno 2021-02-05 
  6. ^ Voss, H. U.; Uluç, A. M.; Dyke, J. P.; Watts, R.; Kobylarz, E. J.; McCandliss, B. D.; Heier, L. A.; Beattie, B. J.; Hamacher, K. A.; Vallabhajosula, S.; Goldsmith, S. J.; Ballon, D.; Giacino, J. T.; Schiff, N. D. (2006). "Possible axonal regrowth in late recovery from the minimally conscious state". Journal of Clinical Investigation. 116 (7): 2005–2011.
  7. ^ „Minimally Conscious State - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2021-02-05. 
  8. ^ Laureys S, Owen AM, Schiff ND (2004). "Brain function in coma, vegetative state, and related disorders" (PDF). The Lancet Neurology. 3 (9): 537–546. . PMID 15324722. doi:10.1016/S1474-4422(04)00852-X.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  9. ^ a b v Fins JJ (April 2003). "Constructing an ethical stereotaxy for severe brain injury: balancing risks, benefits and access". Nature Reviews Neuroscience. 4 (4): 323–327. . PMID 12671648. doi:10.1038/nrn1079.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  10. ^ NIH. „Clinicaltrials.gov”. 
  11. ^ Laureys S, Owen AM, Schiff ND (avgust 2007). „Behavioural improvements with thalamic stimulation after severe traumatic brain injury”. Nature. 448 (7153): 600—603. Bibcode:2007Natur.448..600S. PMID 17671503. S2CID 62857708. doi:10.1038/nature06041. 
  12. ^ Shames, J. L.; Ring, H. (2008). „Transient Reversal of Anoxic Brain Injury−Related Minimally Conscious State After Zolpidem Administration: A Case Report”. Archives of Physical Medicine and Rehabilitation. 89 (2): 386—388. PMID 18226667. doi:10.1016/j.apmr.2007.08.137. 
  13. ^ Angelakis E, Liouta E, Andreadis N, Korfias S, Ktonas P, Stranjalis G, Sakas DE (2014). „Transcranial direct current stimulation (tDCS) effects in disorders of consciousness”. Arch Phys Med Rehabil. 95 (2): 283—9. PMID 24035769. doi:10.1016/j.apmr.2013.09.002. 
  14. ^ „VIDEO. L’affaire Lambert rebondit au CHU”. www.estrepublicain.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-01-29. 
  15. ^ „Qui sommes-nous ?”. Genethique (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-01-29. 
  16. ^ Ducrocq, Xavier (2015-10-06). „Etat végétatif chronique et état pauci-relationnel ce qu’ils sont… et ne sont pas”. Genethique (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-01-29. 

Literatura uredi

  • Barttfeld P , Uhrig L, Sitt JD, Sigman M, Jarraya B, Dehaene S. Signature of consciousness in the dynamics of resting-state brain activity. Proc Natl Acad Sci USA2015; 112: 887–92.
  • Bassetti C , Vella S, Donati F, Wielepp P, Weder B. SPECT during sleepwalking. Lancet2000; 356: 484–5.
  • Bekinschtein TA , Dehaene S, Rohaut B, Tadel F, Cohen L, Naccache L. Neural signature of the conscious processing of auditory regularities. Proc Natl Acad Sci USA2009a; 106: 1672–7.
  • Bekinschtein TA , Shalom DE, Forcato C, Herrera M, Coleman MR, Manes FF, et al. Classical conditioning in the vegetative and minimally conscious state. Nat Neurosci2009b; 12: 1343–9.
  • Bernat JL . Questions remaining about the minimally conscious state. Neurology2002; 58: 337–8.
  • Block N . On a confusion about the role of consciousness. Behav Brain Sci1995; 18: 227–87.
  • Blumenfeld H . Epilepsy and consciousness. In: Laureys S, Gosseries O, Tononi G, editors. The neurology of consciousness. London: Academic Press; 2016. p. 255–70.
  • Boly M , Garrido MI, Gosseries O, Bruno MA, Boveroux P, Schnakers C, et al. Preserved feedforward but impaired top-down processes in the vegetative state. Science2011; 332: 858–62.
  • Bonini F , McGonigal A, Trebuchon A, Gavaret M, Bartolomei F, Giusiano B, et al. Frontal lobe seizures: from clinical semiology to localization. Epilepsia2014; 55: 264–77.
  • Born JD , Albert A, Hans P, Bonnal J. Relative prognostic value of best motor response and brain stem reflexes in patients with severe head injury. Neurosurgery1985; 16: 595–601.
  • Born JD , Hans P, Dexters G, Kalangu K, Lenelle J, Milbouw G, et al. [Practical assessment of brain dysfunction in severe head trauma (author's transl)]. Neurochirurgie1982; 28: 1–7.
  • Bruno MA , Majerus S, Boly M, Vanhaudenhuyse A, Schnakers C, Gosseries O, et al. Functional neuroanatomy underlying the clinical subcategorization of minimally conscious state patients. J Neurol2012; 259: 1087–98.
  • Bruno MA , Vanhaudenhuyse A, Schnakers C, Boly M, Gosseries O, Demertzi A, et al. Visual fixation in the vegetative state: an observational case series PET study. BMC Neurol2010; 10: 35.
  • Bruno MA , Vanhaudenhuyse A, Thibaut A, Moonen G, Laureys S. From unresponsive wakefulness to minimally conscious PLUS and functional locked-in syndromes: recent advances in our understanding of disorders of consciousness. J Neurol2011; 258: 1373–84.
  • Casali AG , Gosseries O, Rosanova M, Boly M, Sarasso S, Casali KR, et al. A theoretically based index of consciousness independent of sensory processing and behavior. Sci Transl Med2013; 5: 198ra105.
  • Casarotto S , Comanducci A, Rosanova M, Sarasso S, Fecchio M, Napolitani M, et al. Stratification of unresponsive patients by an independently validated index of brain complexity. Ann Neurol2016; 80: 718–29.
  • Chatelle C , Bodien YG, Carlowicz C, Wannez S, Charland-Verville V, Gosseries O, et al. Detection and interpretation of impossible and improbable Coma recovery scale-revised scores. Arch Phys Med Rehabil2016; 97: 1295–1300.e4.
  • Chennu S , Annen J, Wannez S, Thibaut A, Chatelle C, Cassol H, et al. Brain networks predict metabolism, diagnosis and prognosis at the bedside in disorders of consciousness. Brain2017; 140: 2120–32.

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Минимално_свесно_стање&oldid=27774308”