Miročki sir
Miročki sir je autohtoni srpski proizvod od punomasnog kravljeg mleka specifične teksture koji trenutno pravi izuzetno mali broj proizvođača u istočnoj Srbiji. Nadavno je ovaj sir (koji je još 2018. uvršten u izbor najboljih svetskih sireva) zauzeo 44 mesto među 50 najboljih sireva na svetu. Prva dva mesta na listi od 50 najboljih sireva na svetu zauzeli su su italijanski parmezan i mocarela.[1]
Geografsko poreklo uredi
Karakteristično je da se ovaj sir proizvodi isključivo u oblasti Đerdapa i na planini Miroč (po kojoj je i dobio ime), planini u istočnoj Srbiji između Donjeg Milanovca i Tekije u Negotinskoj Krajini. Najviši vrh ove planine je Veliki Štrbac, čija nadmorska visina iznosi 768 m. Ovaj prostor, koji se prostire na gotovo 500 km², bogat je livadama i hrastovom šumom, a sa svih strana okružen je Dunavom. Na njemu se nalazi 14 sela.[2]
Sir je duboko ukorenjen u kulturu miročkog kraja. Seljaci su ga odvajkada pravili za sebe. Pastiri su ga nosili sa sobom kao obrok dok čuvaju stado, a domaćice su ga stavljale i na zrenje u čabrice, posle čega je miročki sir mogao da stoji jako dugo.[3]
Opšte informacije uredi
Pravi se od punomasnog kravljeg mleka, s tim što se nekada u teksturu može da doda ovčije ili kozje mleko. Danas se za izradu miročkog sira koristi isključivo kravlje mleko od krava koje su se napasale na netaknutim pašnjacima Miročke planine. Kako se deo masnoće gubi prilikom potapanja sira u vrelu surutku, ovaj sir je izuzetno dugotrajan.
Ovaj autohtoni srpski proizvod koji ima poseban ukus, može da dugo traje. Kad se jede, sir je slatkaste note ( jer mlečne bakterije ne razgrađuju šećere) i škripucka pod zubima, i zato ga mnogi zovu „škripavac”. Napravljen je na način veoma sličan postupku pravljenja svežeg belog sira, uz izuzetno važan dodatak kratkog kuvanja u sopstvenoj surutki da bi se sir mogao na jednostavan način sterilisati i duže čuvati. Kako se deo masnoće gubi prilikom potapanja sira u vrelu surutku, ovaj sir je izuzetno dugotrajan. Rezultat je sir koji je izgubio dosta vode i dobio čvrstinu. Posle soljenja i ostavljanja u salamuri dva dana, sir je spreman za upotrebu. Sir može i da se zamrzava.
Najukusnije je kada se griluje na roštilju i potopi u slanu vodu. Ne može da se istopi.i u tom smislu po ukusu je najbliži poznatom grčkom halumi siru.
Kada se griluje, njegova spoljašnost postaje krckava, a unutra je zbog nemogućnosti da se istopi i dalje mekan. Najbolje se slaže uz čeri-paradajz, med, smokvu, nar, jagode, belo vino i salatu.[4]
Trenutno se njegovom proizvodnjom bavi svega nekoliko proizvođača u oblasti Đerdapa i na planini Miroč. Kako je Miroč odavno naseljen stanovnicima sa Kosova, pretpostavlja se da je receptura odande doneta i sačuvana. Međutim danas koristi drugačija oprema i posuđe u proizvodnji sira.
Kod Tekije ima još proizvođača ovog sira, koji su ponešto dodali u proizvodnji, pa krajnji proizvod nije isti, ali je jako sličan miročkom siru i trenutno se za njegovo spravljanje koristi isključivo kravlje mleko.
Izvori uredi
- ^ Srpske, Srna | Novinska agencija Republike. „Srna | SIREVI IZ BiH, SRBIJE I CRNE GORE MEĐU 50 NAJBOLjIH NA SVIJETU”. Srna | Novinska agencija Republike Srpske (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-20.
- ^ Marković, Jovan Đ (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije (2. izd izd.). Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3.
- ^ Hrana, 21 07 2021 |; Dana | 0, Tema (2021-07-21). „Miročki sir – Autohtoni brend Srbije” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-20.
- ^ Elez, Zdravko (2019-07-24). „Tri srpska sira među najboljima na svetu”. TAMO DALEKO (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-20.