Текија (Кладово)

Текија
Текија;
	Поглед на Текију са Дунава
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Кладово
Становништво
— 2011.	792
Географске карактеристике
Координате	44° 41′ 01″ СГШ; 22° 24′ 32″ ИГД / 44.683666° СГШ; 22.408833° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	77 м
	Текија Текија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	19325
Позивни број	019
Регистарска ознака	KL

Текија је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2011. било је 792 становника (према попису из 2002. било је 967 становника).

ИсторијаУреди

Поглед на Текију и Оршаву, 1902.

Текија је варошица у Ђердапу са десне стране Дунава у Оршавској котлини, наспрам румунског града Оршаве. Године 1961. имала је 1635 становника. Низводно од Текије налазила се последња ђердапска клисура Сипска клисура, а узводно клисура Казан. Лежала је на 55 m надморке висине, на уској и издужаној квартарној равници Дунава. Изнад Текије дижу се североисточни обронци планине Мироч (Велики Пепео 560 m). Близу варошице је било острво Ада Кале а и сада се налази споменик Кочи Анђелковићу. Текију је као и Доњи Милановац приликом изградње хидроелектране Ђердап и стварањем вештачког језера Ђердап, потопио Дунав. Ново насеље са истим именом подигнуто је изнад језера на обронцима Мироч планине. Стара Текија (пре подизања нивоа Дунава) је важила за место које је имала највише пилота (капетани који су управљали бродовима кроз уску Ђердапску клисуру). Овде је пронађена Текијска остава.

Овде је рођен Аврам Петронијевић.

Нова Текија је позната по такмичењу у лову сомова на бућку. Сваке године ова манифестација, „Златна бућка Ђердапа“, окупља велики број аласа и заљубљеника у риболов и природу.

Овде се налази Сигнална станица „Пена“ на Ђердапу.

ДемографијаУреди

У насељу Текија живи 799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (39,8 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 325 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.385
1953.	1.477
1961.	1.635
1971.	1.342
1981.	1.231
1991.	1.129	1.116
2002.	967	997
2011.	792

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	946	97,82%
Црногорци	4	0,41%
Хрвати	4	0,41%
Словенци	2	0,20%
Румуни	2	0,20%
Македонци	2	0,20%
Словаци	1	0,10%
Муслимани	1	0,10%
непознато	4	0,41%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	5	4
80+	4	18
75—79	19	17
70—74	26	30
65—69	32	39
60—64	21	34
55—59	34	40
50—54	25	35
45—49	63	31
40—44	28	31
35—39	32	30
30—34	26	20
25—29	31	27
20—24	42	19
15—19	43	30
10—14	35	17
5—9	27	27
0—4	12	13
Просек :	39,8	45,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	340	348	411	376	361	356	325

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	72	86	42	65	31	24	4	0	0	1	2,98

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	431	145	249	22	15
Женски	405	65	244	88	8
УКУПНО	836	210	493	110	23

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	186	18	2	1	25
Женски	63	6	0	0	5
УКУПНО	249	24	2	1	30
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	41	11	11	7	21
Женски	4	3	14	4	1
УКУПНО	45	14	25	11	22
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	27	6	0
Женски	0	1	3	6	15
УКУПНО	0	2	30	12	15
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	9
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	7	0	0	9

РеференцеУреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

текст др. Јована Марковића, проф. Београдског универзитета за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1971.

Спољашње везеУреди

Текија Комплетан водич кроз Србију
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Мегдани аласа и риба грдосија (Политика, Мирослав Стефановић, 26. април 2018.)
[1] Црква у старој Текији

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]