Отворите главни мени

Аврам Петронијевић (Текија, 2/13. септембар 1791. — Цариград, 10/22. април 1852) био је познати државник, више пута председник Владе и министар иностраних послова кнежевине Србије.

Аврам Петронијевић
Avram Petronijević.jpg
Биографија
Датум рођења(1791-09-13)13. септембар 1791.
Место рођењаТекија
Османско царство, данас Србија
Датум смрти22. април 1852.(1852-04-22) (60 год.)
Место смртиИстанбул
Османско царство
РелигијаПравославац
Професијадржавник
Политичка
партија
Нестраначка личност
26. јануар 1839 — 7. април 1840.
МонархМилан Обреновић II, Михаило Обреновић III
ПретходникКоца Марковић
Стефан Стефановић Тенка (в.д)
НаследникПаун Јанковић (в.д)
Ђорђе Протић
7. септембар 1842 — 6. октобар 1843.
МонархАлександар Карађорђевић
ПретходникЂорђе Протић
НаследникАлекса Симић
11. октобар 1844. — 22. април 1852.
МонархАлександар Карађорђевић
ПретходникАлекса Симић
НаследникИлија Гарашанин

БиографијаУреди

 
Фотографија Љубомира, сина Аврама Петронијевића

Рођен је 13. септембра 1791. (по новом календару) у Текији, на Дунаву. Школу је учио у суседној Оршави (данас у Румунији), а 1817. се вратио у Србију. Постао је лични секретар кнеза Милоша Обреновића. Био је члан српске депутације у Цариграду од 1821. до 1826, а и касније је више пута био српски посланик (ћехаја) код турске владе (Порте).

Пионирском предузетничком духу Кнежевине Србије прикључио се и Аврам Петронијевић који је 1841. године започео припреме за производну делатност. Коначно, 1846. године отворио је прву фабрику за израду стакла у Белници а две године касније успешно је извезао прве пакете стакла у Турску.[1] У Завичајном музеју у Јагодини, али и у другим музејима, данас се налазе изложени производи од стакла из ове фабрике, који уједно представљају најстарији српски индустријски производ [2]

За њега се не може рећи да је завршио велике школе, али са окромним основним образовањем могао је својим знањем страних језика да парира најбољим апсолвентима тадашњих факултета. Говорио је немачки, грчки, румунски, италијански, турски и француски језик.

Са Томом Перишићем Вучићем је стајао на челу Уставобранитеља против кнеза Милоша Обреновића, и био је један од истакнутих организатора Милетине буне. Био је предводник српске депутације која се налазила у Цариграду, при изради Устава из 1838. године, и највише се истицао у њеном раду за ограничавање владареве власти. Представљао је намесника кнезу Милану који је у то време био болестан и кнезу Михаилу који је тада био малолетан. У току владавине кнеза Александра Карађорђевића, од 1844. до своје смрти био је министар иностраних послова и кнежев представник (што одговара данашњем премијеру). Као предводник уставобранитеља ушао је у сукоб са кнезом Михаилом и самим тим није имао другог избора сем да побегне из земље. Враћа се у Србију након Вучићеве буне која је била 1842. године. Педесетих година 19. века Аврам Петронијевић је био министар иностраних дела Србије. То је била најдужа влада од кад постоји Српска држава и свакако једна од најделотворнијих и најзначајнијих. Та влада трајала је од 1842. године до 1852. године. У Белици је основао фабрику за производњу стакла. Била је то прва стаклара на Балкану ако не и прво индустријско постројење. У Србији наравно није било мајстора који су познавали овај занат па је Аврам Петронијевић довео мајсторе стакларе из Чешке.

Умро је у Цариграду 22. априла 1852. године, током званичне мисије, и сахрањен у цркви Свете Петке на Босфору, поред игумана Самуила Јаковљевића, свог колеге из депутације, који је умро 1824. године.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ ДИНАР ОД СРЕБРА, српско наслеђе, Велимир Буцало, јул 1998.
  2. ^ стаклена чаша непроцењиве вредности из стакларе „Аврамовац“, око 1850. збирка МПУ.”. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2014. Приступљено 19. 11. 2015. 

ЛитератураУреди

  • "Историја" проф. др Радош Љушић, друго издање, 2008. година

Спољашње везеУреди