Милан Обреновић (кнез)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Милан Милошевић Обреновић II (Крагујевац, 21. октобар 1819. — Београд, 8. јул 1839) је био кнез Србије у периоду од 13. јуна до 8. јула 1839. године, као први престолонаследник Обреновића.
Милан Обреновић | |
---|---|
![]() Милан Обреновић | |
Лични подаци | |
Пуно име | Милан Милошевић Обреновић II |
Датум рођења | 21. октобар 1819. |
Место рођења | Крагујевац, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 8. јул 1839.19 год.) ( |
Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Гроб | Црква Светог Марка у Београду |
Породица | |
Родитељи | Милош Обреновић Љубица Обреновић |
Династија | Обреновићи |
Кнез Србије | |
Период | 13. јун — 8. јул 1839. |
Претходник | Милош Обреновић |
Наследник | Михаило Обреновић |
Регент | Прво намесништво |
Чин | генерал |
Потпис | ![]() |
Биографија уреди
Био је старији син кнеза Милоша I Обреновића и кнегиње Љубице, брат кнеза Михаила. Иако је био целог живота болешљив и није ни имао редовно систематско образовање, успео је да делимично изгради извесне политичке погледе и схватања, али је ипак болест сушице временом спречила његов развој и делатност. На престо је дошао абдикацијом кнеза Милоша (13. јун 1839) и владао је до 8. јула 1839. године, када је умро. Услед болести и супротстављања Савета Намесништва није имао прилику да као кнез потпише ниједан акт. У историју Срба ушао је као владар са најкраћим периодом владавине (26 дана). Доњи Милановац је по њему добио име.
На престолу га је наследио млађи брат Михаило Обреновић.
Сахрањен је у Цркви светог Марка у Београду.[1]
Породично стабло уреди
4. Теодор Михаиловић | ||||||||||||||||
2. Милош Обреновић | ||||||||||||||||
5. Баба Вишња | ||||||||||||||||
1. Милан Обреновић (кнез) | ||||||||||||||||
6. Радосав Вукомановић | ||||||||||||||||
3. Љубица Обреновић | ||||||||||||||||
7. Марија Вукомановић | ||||||||||||||||
Браћа и сестре уреди
име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Петрија Обреновић | 6. јул (24. јун) 1808. | 6. фебруар (25. јануар) 1871. | Теодор Бајић од Варадије | |
Савка Обреновић | 28. март 1814. | 5. октобар 1848. | Јован Николић од Рудне | |
Габријела Обреновић | умрла у детињству | |||
Марија Обреновић | умрла у детињству | |||
Петар Обреновић | умро у детињству | |||
Тодор Обреновић | умро у детињству | |||
Кнез Михаило | 16. септембар 1823. | 10. јун 1868. | Јулија Хуњади |
Галерија уреди
-
Анастас Јовановић: Милан М. Обреновић
-
Кнез Милан Обреновић са мајком Љубицом
-
Кнез Милан на одру, рад Јована Исајловића - млађег 1839. (Народни Музеј, Београд)
Занимљивости уреди
- Био је први писмени владар из династије Обреновић.
- Први је нововековни српски владар за кога је морало да се прави Намесништво, због његове болести. Његов стриц Јеврем Обреновић је био један од чланова тог намесништва, поред Аврама Петронијевића и Томе Вучића Перишића.
- Не рачунајући другу владавину његовог брата кнеза Михаила, он и његов отац кнез Милош су једини Обреновићи који су пунолетни долазили на чело Србије.
- Иако је био први владар Србије који се звао Милан, он је владао под редним бројем II. Обреновићи су редне бројеве одређивали по томе који је по реду члан династије тренутно на власти, а не по именима.
- Махмуд II, турски султан који му је дао Берат (потврду) да влада Србијом, је преминуо 7 дана пре њега, тако да је Берат за кнеза Михаила писао Абдулмеџид I.
- Доњи Милановац, који се раније звао Пореч, носи име по њему.
- Са 26 дана на челу Србије држи рекорд по најкраћој владавини. После њега рекорд држи Драган Маршићанин са 28 дана на челу Србије као в.д. председника у периоду од 4. фебруара до 3. марта 2004.
- Од свог брата Михаила је био старији 4 године.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Туга за сином Миланом („Вечерње новости“, 10. април 2013), Приступљено 12. 4. 2013.
Литература уреди
- Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858) (3. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Архивирано из оригинала 28. 05. 2020. г. Приступљено 31. 01. 2018.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.