Mitoza
Mitoza je deoba telesnih ćelija pri kojoj od jedne ćelije sa diploidnim brojem hromozoma nastaju dve ćerke ćelije sa istim brojem hromozoma kao majka ćelija i istovremeno međusobno istim brojem hromatida.
- Kod jednoćelijskih organizama mitoza je istovremeno i razmnožavanje.
- Kod višećelijskih organizama mitozom se vrši obnavljanje tkiva i rast organizma.
Faze mitoze uredi
Mitoza se deli na 5 faza:
- profazu,
- prometafazu,
- metafazu,
- anafazu i
- telofazu
Faze su poređane po redosledu dešavanja i među njima profaza traje najduže, a metafaza najkraće. Na samom početku mitoze hromozomi se uočavaju kao dugački konci, po čemu je i sama deoba dobila ime (grč. mitos = konac).
- Profaza, prva faza mitoze, odlikuje se sledećim dešavanjima:
- hromozomi su prvo končasti, a zatim se kondenzuju tako da se mogu lepo uočiti njihovi delovi: sestrinske hromatide spojene centromerom;
- parovi centriola su raspoređeni na polovima ćelije: na svakom polu je po jedan par centriola;
- na polovima ćelije, oko parova centriola, mikrotubule se zračno raspoređuju gradeći strukture nazvane asteri;
- počinje obrazovanje deobnog vretena koga grade mikrotubule nanizane jedna na drugu od centriola ka ekvatoru ćelije;
- nestaje jedarni ovoj čime se sadržaj jedra meša sa citoplazmom;
- nestaje jedarce.
- U metafazi se hromozomi najbolje uočavaju jer su maksimalno kondenzovani. Dešavanja u ovoj fazi su:
- završava se obrazovanje deobnog vretena; konci deobnog vretena se pružaju od centriola na polovima ćelije do hromozoma na ekvatoru ćelije;
- hromozomi se nalaze na ekvatoru ćelije gde obrazuju ekvatorijalnu ravan (ploču); svaki hromozom je, preko kinetohora, povezan koncima deobnog vretena i sa jednim i sa drugim polom ćelije; (pošto je kinetohor paran; jedan se vezuje za jedan, a drugi za suprotni pol ćelije).
- Anafaza počinje uzdužnom podelom centromere čime se sestrinske hromatide razdvajaju – hromozom se podelio na dva nova hromozoma. Hromatide, koje su sada novi hromozomi, se kreću ka polovima skraćivanjem mikrotubula deobnog vretena. (Za kretanje hromatida ka polovima potroši se nekoliko molekula ATP-a.) Od svakog hromozoma jedna hromatida odlazi na jedan, a druga na drugi pol ćelije – time se na polovima nalazi podjednak broj hromatida. U ljudskoj ćeliji, čijih se 46 hromozoma podelilo na 92 hromatide, po 46 hromatida (novih hromozoma) se nalazi na svakom polu ćelije.
- Telofaza, završna faza mitoze (grč. thelos = kraj), obuhvata:
- hromozomi se dekondenzuju (despiralizuju);
- iščezavaju konci deobnog vretena;
- oko hromozoma na polovima ćelije obrazuje se jedarni (nukleusni) ovoj;
- obrazuje se jedarce;
- na ekvatoru ćelije se obrazuje deobna brazda kojom se ravnomerno podeli citoplazma na dve kćerke-ćelije (citokineza)
- kćerke-ćelije imaju upola manju količinu citoplazme od majke-ćelije; kada uđu u interfazu tokom perioda rasta one će dostići veličinu majke ćelije.
