Mihailo Mile Golubović
Mihailo Golubović (Niš, 1872 – Niš, 31. jul 1936)[1] srpski je pravnik i boem, pisac "Kalčinih priča".
| Mihailo Golubović | |
|---|---|
 Mihailo Golubović | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1872 |
| Mesto rođenja | Niš, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1936 |
| Mesto smrti | Niš, Kraljevina Jugoslavija |
Po obrazovanju je bio pravnik. Službovao je u Nišu, Pirotu, Surdulici, Vlasotincu i Beogradu. Znao je nekoliko svetskih jezika. Drugovao je sa običnim narodom i našim vodećim intelektualcima onog doba. Pošto se nije ženio ni zasnivao porodicu, živeo je meraklijski i boemski, provodeći mnogo vremena na veseljima i po kafanama.
Umeo je lepo da priča i još bolje da sluša, pa je razvio osoben književni dar, koji je pokazao u anegdotskim pričama o starom Nišu.[2] Te priče su prvi put objavljene 1911. kao feljton „Zapisi iz starog Niša“ u "Politici" a zatim i kao knjiga "Kalčine priče".
(spomenik na ulazu u „Kazandžijsko sokače“)
Napisaja on - sersem da bi sersem - k'ko je bila slava na Živka jorgandžiju, a neje ga turija Živko većem Ivko. Toj ime Ivko slabo ga ima u nas Nišlije, toj su imiki na nekrsteni, na sojtarije, na ajdam'ci... Bajagim smo tri d'na sedeli u Živkovu kuću, s'lte pili i jeli, a ponapolje ne smo iskačali. Od ovuj l'ž ima li gu pogolema? Kud može čovek tri d'na da ne iskoči ponapolje? A kude je bljuvanje, pa moč.. nje, pa onodenje - pa što smo mi - čoveci li smo iliti pa kamile? Toj može da bidne samo ako je naučija da ga pušća u pantalone, a bljuvanje u džepovi - t'g oće da je! I jošte ništo - niti sam ja bija na Živkovu slavu, niti mi je men' toj trebalo, zašto sam ja siroma' čovek, zanačija a Živko je bija gazda…
Reference uredi
- ^ „Politika”, 1. avg. 1936
- ^ a b Kalčine priče, „Prosveta Niš“. 1995. ISBN 96-7455-244-7 nevažeći ISBN.
Spoljašnje veze uredi
