Mihajlo Babamilkić
Mihajlo Babamilkić (1867—1950) bio je u više navrata predsednik leskovačke opštine pre Prvog i između dva svetska rata.
Mihajlo Babamilkić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1867. |
| Mesto rođenja | Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 1950. |
| Mesto smrti | Federativna Narodna Republika Jugoslavija |
Biografija uredi
Mihajlo Babamilkić bio je član Radikalne stranke i, u više navrata, predsednik opštine Leskovac.
Kao predsednik leskovačke opštine, za vreme svog prvog mandata koji je trajao od 1902. do 1913. godine, izgradio je tri javne česme u Leskovcu, 23 školska odeljenja u Leskovcu i okolini, nekoliko mostova na Veternici - u Podvorcu kod "Kasparove kafane", kod Mavrene pijace i kod klanice. Postavio je opštinske vage na žitnoj pijaci i kod železničke stanice, podigao je novu opštinsku zgradu i opštinsku klanicu. Na njegovu intervenciju Leskovac je dobio bolnicu.
U drugom mandatu za predsednika opštine izabran je 1921. godine i na tom položaju ostao je do 1923. godine. 1935. godine ukazom je po treći put postavljen na mesto predsednika opštine i tada je počeo njegov treći mandat koji je trajao do 1939. godine. U poslednjem mandatu postavio je kockastu kaldrmu u tada glavnim leskovačkim ulicama, Kralja Petra i Kralja Aleksandra, asfaltirao je trotoare, otvorio prvu ambulantu za besplatno lečenje građana, podigao betonski most kod Pošte i zgradu Monopola (1937. godine). U zgradi Monopola bio je smešten magacin za duvan u kome je zapošljeno više stotina radnika, uglavnom siromaha i seljaka iz okoline. Iste godine podigao je pri varoškom groblju Špitalj dom za iznemogle, siromašne i bolesne starce sa 12 odeljenja.
Njegovom zaslugom, za vreme celokupnog predsednikovanja, podignuto je više od 15 česama i nekoliko hidrofora a povećan je i kapacitet glavnog rezervoara za vodu (od 120 000 na 200 000 litara vode).
Mihajlo Babamilkić se bavio komunalnom politikom i voleo je da polemiše na tu temu sa različitim autorima na stranicama lokalnih listova. Zbog značajnih rezultata na rešavanju komunalnih problema grada, beogradsko „Vreme” proglasilo ga je „za tatka na narod br 2”. Isticao je da želi da „uredi Leskovac” i da „sa lica Srpskog Mančestera ukloni lik palanke”.[1]
Umro je 1950. godine i sahranjen na Špitaljskom groblju u Leskovcu.
Prilikom jednog intervjua posle izbora za predsednika opštine 1935. godine na pitanje novinara da opiše svoj program, popularni Miče je odgovorio: "Slušaj dete, k'd me pituješ za Leskovac, odma ću ti kažem. Nema tuj nikakvi programi i projekti. Tuj ima samo tri reči, a toj su: S's malecke pare džumbus pravim, razbra li me?"[2]
