Модрикача
Modrikača (lat. Clitocybe nuda) je jestiva gljiva. Najčešće se nalazi i u četinarskim i u listopadnim šumama sa dubljim slojem iglica, odnosno lišća. Na goloj zemlji uzalud je tražiti. Raste u skupovima, često i u krugovima. To je jedna od najčešćih gljiva u našem pordučju, često i u enormnim količinama.[2]
| Modrikača | |
|---|---|
| |
| Wood blewit (Lepista nuda) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. nuda
|
| Binomno ime | |
| Clitocybe nuda | |
| Sinonimi[1] | |
|
Agaricus nudus Bull. (1790) | |
Klobuk
urediKlobuk je veličine 7-18 cm, jastučasto ispupčen, pa sve spljošteniji, ponekad i udubljen, sa plitkom i širokom izbočinom. Rub je dugo podvrnut, kasnije gotovo izravnat, često valovit ili žljebast. Kožica je glatka (tek pod lupom slabo poprašena), može se zguliti i veoma je tanka. Mlađi klobuk je plavoljubičast, lila ili čak blijedoliko ružičast, odnosno boje mesa, zatim postaje sve više smeđ, i to počevši od tjemena prema rubu, u tonu tamnije.[2]
Listići
urediListići su sa užim jarkom prirasli, ponekad naoko ravni, tanki, gusti, široki 5-7 milimetara. Oštrice su u mlađih cijele, u starijih zupčaste ili nagrizene, istobojne su tj. Plavoljubičasti, življe i redovitije nego klobuk. Starije ibljeđuju u glinenosmeđe tonove.[2]
Otrusina
urediOtrusina je kremružičasta.
Stručak
urediStručak je 5-10/1-3 cm, valjkast, prema dnu malo deblji, ponekad gotovo bulbozan. Ljubičast je, preko toga bijelo prašnjav (taj svijetliji sloj može se prstom skinuti) i poglavito, u gornjoj polovici uzdužno isprugan, čak i izrbazdan. Kora je vlaknasta i tvrda, jezgra spužvasto-meka, pogotovu pri dnu, koje se često rasipa.[2]
Meso
urediMeso je sivkastobijelo, no većinom prožeto ljubičastim, a sa starenjem posmeđuje, dosta vodnjikavo i kod starijih često provodnjeno; nekad deblje, nekad tanje, elastično-meko. Blagog je ukusa, složenog mirisa: na kekse, ljubičice i svježe rezano drvo, i tada ugodno – no u našim krajevima se javlja jedna četinarska rasa koja miriše na oštro na prašinu.[2]
Jestivost
urediModrikača je ukusna, aromatična i izdašna. Prija na sve moguće načine. Izvanredno se lako i suši.[2]
Slične vrste
urediNeke nejestive ljubičaste koprenke mogu joj dosta nalikovati, no sve one imaju koprenu koja na stručku ostavlja barem nekoliko vlakana što posmeđe od otrusine. Lažna modrikača (Lepista sordida Fr.), loših konzumnih kvaliteta, manja je, raste većinom u grmovima i na zgarištima, ima prljavo sivosmeđe tjeme, tamnije od ostale površine. Takođe ima i loš miris. Ljubičasta modrikača (var. Iilaceus Quel), ima ujednačeno tamnoljubičast klobuk i znatno je manja. Smeđa modrikača (var. tridentinus Sing), има, напротив, и млада и старија потпуно смеђ клобук. И ови варијетети су јестиви.[2]
