Отворите главни мени

Љубичица

род биљака

Љубичица (лат. Viola) род је дикотиледоних скривеносеменица из породице љубичица (Violaceae). Обухвата око 500 врста, углавном распрострањених у северним умереним пределима Земље (Холарктик) (северна Земљина полулопта). Могу се наћи и у веома удаљеним местима, као што су Хаваји, Аустралија и Анди у Јужној Америци. Љубичице су углавном вишегодишње зељасте биљке, са цветовима занимљиве архитектуре и боја, услед чега се многе врсте узгајају као украсне. Име рода указује на најчешћу боју круничних листића цвета — љубичасту.

Viola
5p pwy pansies.jpg
Viola tricolor
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Viola
Врсте

видети списак врста љубичица

ОписУреди

Стабло је полегло, висине од 5 до 10 цм, расту у грму.[1] Листови су груписани у розету, смештени на кратким или дужим дршкама. [1] Врсте љубичице обично имају срцолике листове, назубљене по ободу, а постоје врсте са сложеним, или листовима другог облика. Већи број врстa љубичица су зељасте биљке. Листови су неизменични.

 
Дивља љубичица (Viola odorata)

Цветови су зигоморфни. Цветови нису груписани у цваст, величине до 2 цм и налазе се на дугачким дршкама. Чашица петолиста, по цветању не опада. Њени листићи су издужено-ланцетасти зашиљени. Два доња дужа од осталих. Круница са пет слободних листића. Вршни листови нешто већи од средњих исте су боје, али нешто тамнији без длачица у основи. Средњи покривају вршне и при дну имају длачице. Доња латица обично другачије боје од осталих и носи остругу. Прашника пет, тучак синкарпан из три карпеле.

Цветање љубичице најчешће је у пролеће и привлаче многе Инсекте, углавном мраве интензивним мирисом.

Боје цветова су различите од љубичасте (по имену) преко разних тонова плаве, жуте, па чак и беле боје.

Плод је чаура величине око 7мм без наставака која садржи семенке пуне протеина.[1]

Расејавање и размножавањеУреди

Расејавање се обавља инсектима, док се размножава семеном и вегетативним деловима биљке.

Ареал распрострањењаУреди

Аутохтоно расте на простору Азије и Европе. [1]

СтаништеУреди

Честа је у светлим листопадним шумама, ливадама, камењарима и шикарама, у двориштима, у хладу или на отвореном станишту.

УпотребаУреди

Листови се пре свега користе у индустрији парфема. Богати су витамином Ц и пигментом каротеном, па се користе за салату или супу, док се лист, цвет и корен може користити за справљење чаја, код упале горњих дисајних путева.[1]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Mirisna ljubica (Viola odorata)”. Plantea (на језику: хрватски). 2015-03-26. Приступљено 2019-08-24. 

Спољашње везеУреди