Mokraćovod
Mokraćovod (ureter) je parni cevasti organ, koji sprovodi definitivno uobličenu mokraću iz bubrega u mokraćnu bešiku. Kod odraslih osoba prosečna dužina mokraćovoda iznosi 24-34cm, a prečnik oko 5mm. Kao i ostali delovi mokraćnih puteva, i ovaj organ ima isključivo konduktornu ulogu, odnosno ne utiče na volumen i sastav urina.[1][2]
Mokraćovod polazi od bubrežne karlice, spušta se niz retroperitonealni prostor trbušne duplje i ulazi u malu karlicu, gde se završava ulivanjem u mokraćnu bešiku. Prema tome, na njemu se razlikuju trbušni (pars abdominalis) i karlični deo (pars pelvina). Granicu između ovih delova čini tzv. terminalna (granična) linija. Prilikom ulaska u karličnu duplju mokraćovod obrazuje graničnu krivinu (flexura marginalis ureteris) i u tom suženom delu može da se zaustavi bubrežni kamen. Krivina mokraćovoda se projektuje na prednjem trbušnom zidu u predelu Haleove topografske tačke.[3][4]
Mokraćovodi prolaze kroz zid bešike ukoso. Prilikom rastezanja zida mokraćne bešike, nabor njene sluznice deluje kao valvula i sprečava vraćanje (refluks) urina ka ureterima i eventualno širenje infekcije iz bešike prema bubrezima.
Građa uredi
Zid mokraćovoda je građen od tri sloja, koji se nastavljaju na odgovarajuće slojeve bubrežne karlice i mokraćne bešike. To su: sluznica, mišićni sloj i spoljni vezivni sloj (adventicija).[5]
Sluznica (tunica mucosa) je prekrivena prelaznim epitelom (urotelom), koji je nepropustan za vodu i elektrolite. Ispod njega se nalazi lamina propria, sloj rastresitog veziva koji sadrži veliki broj ćelija i retke limfne čvoriće.
Mišićni sloj (tunica muscularis) grade u proksimalnom delu dva, a u distalnom tri podsloja spiralno raspoređenih snopova glatkih mišićnih ćelija. To su unutrašnji (longitudinalni), srednji (cirkularni) i u distalnom delu spoljašnji (longitudinalni) podsloj. Peristaltički pokreti mišićnog sloja imaju presudnu ulogu u kretanju mokraće ka bešici, dok je uticaj sile gravitacije od sekundarnog značaja. Pokrete inicira mišićni prsten koji se nalazi oko papila u bubrežnim čašicama i koji svojom kontrakcijom istiskuje mokraću, a naziva se predvodnik peristaltike.
Spoljašnji vezivni sloj (tunica adventitia) se sastoji od rastresitog vezivnog tkiva bogatog masnim ćelijama (adipocitima), krvnim i limfnim sudovima i nervima.
Izvori uredi
- ^ Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija,. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0599-3.
- ^ Z. Anđelković; Lj. Somer; M. Perović; V. Avramović; Lj. Milenkova; N. Kostovska; A. Petrović (2001). Histološka građa organa. Niš: Bonafides. ISBN 978-86-7434-003-5.
- ^ Slavoljub V. Jovanović; Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4.
- ^ Slavoljub V. Jovanović; Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.
- ^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
Literatura uredi
- Slavoljub V. Jovanović; Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.
- Slavoljub V. Jovanović; Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4.
- Z. Anđelković; Lj. Somer; M. Perović; V. Avramović; Lj. Milenkova; N. Kostovska; A. Petrović (2001). Histološka građa organa. Niš: Bonafides. ISBN 978-86-7434-003-5.
- Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0599-3.
| Urinarni sistem |
|---|
| Bubreg (Nefron - Glomerul - Baumanova kapsula)| Mokraćovod | Mokraćna bešika | Mokraćna cev |