Mohorovičićev diskontinuitet

Mohorovičićev diskontinuitet, koji se još naziva MOHO ili Moho-granica, je granična zona između Zemljine kore i gornjeg dela Zemljinog mantla. Ime je dobila prema hrvatskom seizmologu Andriji Mohorovičiću. Mohorovičić je otkrio ovaj diskontinuitet 1909. proučavajući zemljotres u Pokupskom. Otkrio je da seizmogrami plitkih zemljotresa sadrže dva seta primarnih i sekundarnih talasa - jedan set koji se kreće direktnom putanjom od hipocentra do prijemnika, i drugi set koji se refraktuje na granici sa slojem velike brzine.^[1] Dubina Mohorovičićevog diskoninuiteta varira između 5 km ispod okeana i 75 km ispod najdebljih delova kontinentalne kore.^[2]

Reference

^ ^a ^b McLeish, Andrew (1992). Geological science (2nd izd.). Thomas Nelson & Sons. str. 122. ISBN 978-0-17-448221-5.
^ James Stewart Monroe, Reed Wicander (2008). The changing Earth: exploring geology and evolution (5th izd.). Cengage Learning. str. 216. ISBN 978-0-495-55480-6.

Literatura

McLeish, Andrew (1992). Geological science (2nd izd.). Thomas Nelson & Sons. str. 122. ISBN 978-0-17-448221-5.
James Stewart Monroe, Reed Wicander (2008). The changing Earth: exploring geology and evolution (5th izd.). Cengage Learning. str. 216. ISBN 978-0-495-55480-6.

Spoljašnje veze

Ovaj članak u vezi sa geologijom je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[McLeish-1] McLeish, Andrew (1992). Geological science (2nd izd.). Thomas Nelson & Sons. str. 122. ISBN 978-0-17-448221-5.

[Monroe-2] James Stewart Monroe, Reed Wicander (2008). The changing Earth: exploring geology and evolution (5th izd.). Cengage Learning. str. 216. ISBN 978-0-495-55480-6.

[1]

[2]