Mraz M-1 Sokol

Mraz M-1 Sokol
	; Avion Mraz M-1 Sokol muzejski primerak
Opšti podaci
Namena	sportski avion
Posada	2
Poreklo	Čehoslovačka
Proizvođač	Fabrika aviona J. Mraz (Orličan)
Probni let	3.09.1946.
Uveden u upotrebu	1947.
Povučen iz upotrebe	.
Status	neaktivan
Prvi operater	Čehoslovačka
Broj primeraka	287
Dimenzije
Dužina	7,17 m
Visina	1,88 m
Raspon krila	10,00 m
Površina krila	12,00 m²
Masa
Prazan	400 kg
Normalna poletna	700 kg
Pogon
Broj motora	1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor	1 x Walter Minor 4-III 4-cil.
Snaga KEM-a	1 x 77 kW
Snaga KEM-a u ks	1 x 105 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt.	240 km/h
Ekonomska brzina	215 km/h
Dolet	1.000 km
Plafon leta	5.000 m
Brzina penjanja	198 m/min
Portal Vazduhoplovstvo

Mraz M-1 Sokol je bio čehoslovački potpuno drveni jednomotorni dvosed niskokrilni sportski avion sa stajnim trapom na uvlačenje.

Pojava

Projektant aviona Mraz M-1 Sokol inž.Zdenek Rublič

Konstruktor prvog posleratnog čehoslovačkog aviona M-1 Sokol bio je kolega Pavela Beneša, inž. Zdenek Rublič. U Fabrici aviona inž. J. Mraz iz Hocenja, je postao glavni projektant i rukovodilac nacionalizovane fabrike posle oslobođenja. On je nastavio tradiciju inž. Beneša u projektovanju lakih aviona. Rublič je već pred kraj rata razmišljao o projektu M-1 i zamišljao ga kao tehnološki vrlo laganog i pojednostavljenog za laku serijsku proizvodnju . Za pogon aviona odabrao je novi čehoslovački vazdušno hlađeni četvorocilindrični Valter Minor 4-III snage 77 kW i dvokraki drveni propeler sa fksnim korakom. Donji stroj je zamislio kao ručno uvlačenje prema zadnjem delu ispod ivice središnje ravni . Deo točkova u letu virio je izvan konture aeroprofila, koji je trebalo da zaštiti avion u slučaju prinudnog sletanja. Prototip označen kao M-1A (OK-ZHA) je prvi put poleteo 9. marta 1946. pilot je bio kapetan Josef Koukal.

Razvoj

Mraz M-1C Sokol (OK-AHN), Nacionalni tehnički muzej u Pragu

U vreme radova na M-1A, Zlinski avio-zavod započeo je proizvodnju četvorocilindričnog motora Toma 4 snage 77 kW predratnog projekta inženjera Šmelija. Rubličevi napori doveli su do upotrebe svih raspoloživih pogonskih agregata sličnih performansi, te je stoga u prototip M-1B (OK-ZHB) ugradio motor Zlin. Prvi put je poleteo 19. maja 1947. godine, ali je snaga motora bila manja od deklarisanih vrednosti. Dalji razvojni planovi za povećanje broja sedišta eliminisali su ovaj motor kao nezadovoljavajući.

Pogled odozdo na Mraz M-1C Sokol (OK-BHM)

Na povećano interesovanje svetskog tržišta za turističke avione od tri do četiri sedišta Z.Rublič je odgovorio verzijom M-1C . Nosivost i snaga motora Minor 4-III omogućili su nošenje treće osobe bez većih modifikacija. Treće sedište je postavljeno iza prednja dva sedišta koja su postavljena jedno pored drugog u centru kabine . Prvi primerak sa registracijom OK-BHD završen je 16. februara 1948. godine. Prilikom testiranja, kada je treće sedište bilo zauzeto, ispoljila se uzdužna nestabilnost aviona prouzrokovana pomeranjem težišta unazad. Rublič je problem rešio na taj način što su spoljni delovi krila bili podešeni uz pomoć cevastog umetka na glavnom okovu, koji je podešavao centriranje aviona. U ovom obliku, Sokol je počeo masovno da se proizvodi .

M-1D Sokol (D-EMYH)

Dana 4. oktobra 1948. poletela je nova verzija M-1D (OK-CEF) sa novom krovom pilotske kabine koja je poboljšala preglednost pilota i putnika. Poklopac kabine je kao celina bio na šarkama na levoj strani trupa .

Očekivane poruđbine iz zemalja sa preovlađujućim vodnim površinama dovele su do varijante hidro Sokola M-1E sa plovcima. Novi avion (OK-DHR), modifikovanu verziju serijskog M-1C, upravljao je fabrički pilot Alfons Kobližek u septembru 1949. godine. Poleteo je sa jezera Žehunski kod Člumca nad Cidlinou. Tokom probnih poletanja potvrđena je ispravna postavka plovaka kupljenih u Finskoj. Pošto je čak i malo vode bilo dovoljno za hidroavion, testovi su nastavljeni na jezeru Zalši kod Čoknea. Zbog aerodinamičkog otpora plovaka maksimalna brzina je smanjena na 185 km/h, u poređenju sa 240 km/h kopnene varijante. M-1E je kasnije prodat Finskoj, gde je leteo sa registracijom OO-CHC.

Nekoliko aviona je ušlo u službu Ratnog vazduhoplovstva, gde su leteli pod oznakom K-63 kao avioni za vezu. Ostale primerke je preuzela organizacija Svazarm. Tokom revizija, deo Sokola je pretrpeo modifikaciju u padobransku verziju, uglavnom zahvaljujući rekonstrukciji kabine. Desni deo poklopca se mogao povući unazad, a kroz nastali otvor padobranac se popeo na platformu stvorenu na središnjoj ravni u blizini trupa tokom leta.

Verzije

M-1A – originalni dvosedi model sa motorom Walter Minor.
M-1B – sličan modelu M-1A ali sa motorom ZLAS Toma 4 (1 kom.)
M-1C – izmenjena verzija, sa dužim trupom i trećim sedištem, promenjena konstrukcija krila (183 kom.)
M-1D – model sličan M-1C sa jednodelnim krovom i većim prozorima (104 kom.)
M-1E – model sličan M-1D sa plovcima (hidroavion)(1 kom.)

Sportska dostignuća

Mraz M-1C Sokol (G-AIXN), Jeadon, 1954.

U dobroj tradiciji predratnih godina, Sokol je ubrzo nakon završetka krenuo na promotivne letove u inostranstvo. Već u maju i junu 1946. posetio je Francusku, Veliku Britaniju i Belgiju sa posadom Koukal-Hlavka. Usledili su letovi za zapadnu i severnu Evropu.

Dana 1. aprila 1947. dva aviona (OK-AHN i OK-AHK) sa posadama Mlejnecki-Sajfrt i Novaček-Kunc poleteli su iz Praga na veliki promotivni let za Kejptaun . Međutim, samo Sokol OK-AHN je stigao na odredište 26. aprila, drugi avion se srušio u Najrobiju nakon što je udario u dalekovod. Posada se spasla iz teško oštećene olupine sa samo lakšim povredama. Na povratnom letu, OK-AHN je poleteo 1. maja i sleteo u Ružinu 28. maja.

Sledeći veliki let obavio je Sokol koji je preko švajcarskog predstavnika prodat u Australiju . Švajcarska registracija HB-TAE, letelicu je pokretao motor sa kompresorom Walter Minor 4-III-S od 120 KS koji je pokretao dvokraki propeler sa promenljivim korakom. Posada dr. Brunšvajler i Hegetšvajler poleteli su sa aerodroma u Cirihu 2. aprila 1949. i posle nekoliko zaustavljanja i demonstracija u većim gradovima Azije i Australije sleteli u Melburn 9. jula.

M-1D Sokol (D-EJZO)

Drugi sportski uspeh bilo je Sokolovo učešće na takmičenju sportskih aviona Galop d'Essai du Tour de Kadran u Francuskoj, održanom septembra 1947. godine. Posada Kobližek-Tichaček zauzela je prvo mesto u konkurenciji posleratnih sportskih aviona iz Evrope i SAD sa prosečnom brzinom od 200 km/h na stazi od 1.199 km sa ukupnom potrošnjom od 139 l benzina (oko 11,6 l/ 100 km) i dva litra ulja.

M-1C Sokol (HA-REA)

Sokol je takođe osvojio nekoliko međunarodnih FAIrekorda. 23. juna 1955. godine František Novak, pilot Svazarm Aerokluba Brno, postavio je rekord daljinskim letom na zatvorenoj relaciji Brno – Bučovice – Hustopeče - Brno . Trouglastu stazu je preleteo ukupno trideset jedan put za 15 sati i 36 minuta sa ukupnom dužinom od 3.116 km i prosečnom brzinom od 208 km/h. U kategoriji aviona težine od 500 do 1000 kg oborio je rekord belgijskog R.E.A. Goemansa iz avgusta 1952. na Pajper PA-20 Pejseru. Novak je 4. i 5. avgusta 1956. ponovo leteo trouglom, ovoga puta sa preopterećenjem od 1.006 kg težine pri poletanju, čime je postavljen rekord u težinskoj kategoriji od 1.000 do 1.750 kg. Ruta koja je preleteo iznosila je ukupno 4.423,39 km, što je dvostruko više od prethodnog rekorda sovjetskog pilota Forostenka na avionu Jak-18 iz septembra 1954. godine.

Treći rekord postavio je František Novak 15. septembra 1956. na direktnoj ruti od 4.450 km, preletom od Brna do naselja Kulunda u tadašnjoj Kazahstanskoj SSR. Za više od 1.500 km nadmašio je učinak američkog M.A. Konrada iz aprila 1952. godine.

Pilot Novak je 25. i 26. septembra 1957. oborio svoj prvi FAI rekord iz juna 1955. kada je preleteo 4.121,328 km na trouglastoj ruti prosečnom brzinom od 196,2 km/h za 21h 55 sec. Sve ove rekordne letove ostvario je u serijskom M-1C Sokolu (OK-DHH) iz 1949. godine sa ugrađenim velikim rezervoarom goriva u kabini i aerodinamički izmenjenim prednjom delom.

Pilot Luboš Štastni se specijalizovao za brzinske rekorde. Postavio je četiri FAI rekorda i 11 nacionalnih rekorda sa aerodinamički modifikovanim Sokolom (OK-DHH) koji je imao šestocilindričnim motorom Valter Minor 6-III od 118 kW. Od 8. do 11. oktobra 1956. godine u potklasi C-1-b (poletna težina 500 do 1000 kg) leteo je 500 km dug Brno trougao brzinom od 286.729 km/h, na 1000 km 285.436 km/h, i konačno na 2000 km pri brzini od 279,493 km/h. Četvrti međunarodni rekord bila je brzina od 284,808 km/h opterećenog Sokola na stazi dugoj 2000 km u težinskoj podklasi C-1-c (1000–1750 kg).

M-1D Sokol (proizv. br. 211, D-EEKW)

Korisnici

Vidi još

Reference

Literatura

Bridgman, Leonard (1951). Jane's All The World's Aircraft 1951–52. London: Sampson Low, Marston & Company, Ltd.
"Head-On View: No. 48: The Mraz M.1 Sokol". Air-Britain Archive. September 2013. p. 106. ISSN 0262-4923.
Němeček, Václav (1968). Československá letadla. Prague: Naše Vojsko.
Simpson, R. W. (1995). Airlife's General Aviation. Shrewsbury: Airlife Publishing.
Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. p. 571