Muzej Zigmunda Frojda
Muzej Zigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud Museum) jedan je od nekoliko muzeja u svetu posvećenih ovom velikanu psihijatrije i osnivaču psihoanalaize, u njegovom nekadašnjem stanu u Beču, u kome je proveo jedan deo svog života, sve dok nije bio prinuđen da ga napusti sa porodicicom, pod pritiskom rastućeg nacionalsocijalizma u Austriji.
| Muzej Zigmunda Frojda | |
|---|---|
| Sigmund Freud Museum | |
.svg) | |
.JPG) Vrata na ulazu u kuću u Berggasse 19 u Beču, koja je od 15. juna 1971. godine Muzej Sigmunda Frojda | |
 | |
| Osnivanje | 1971. |
| Lokacija | Beč Austrija |
| Veb-sajt | https://www.freud-museum.at/de/ |
Položaj i razmeštaj uredi
Muzej se nalazi u čuvenoj bečkoj ulici Berggasse 19, u devetom kvartu Beča, u stanu sa 11 soba, koji je vremenom posto kolevka psihoanalize, jer je u njemu 47 godina Zigmund Frojd živeo i radio, sve do 1938. godine.
Muzej se od osnivanja postepeno širio s vremenom. Najpre je bio smešten u nekoliko soba Frojdove ordinacije, da bi se tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka muzejski prostor značajno uvećao na račun privatnih prostorija u kojima je živela porodica Frojd.
Posebna prostorija namenjena je za videoprojekcije i u njoj se projektuju jedinstveni filmski materijal koji prikazuje porodicu Frojd iz 1930-ih, uz prateće komentare Ane Frojd.[1]
Muzej Zigmunda Frojda u Beču je 7. septembra 2016. godine najavio veliko povećanje svojih kapaciteta do 2020. godine, kako bi što bolje zadovoljio rastuće potrebe posetilaca širom sveta.[2]
Prema rečima direktorke muzeja Monika Pesler...
Posetioci se kroz muzej kreću tačno po stopama porodice Frojd i njihovih pacijenata, prolaze istim uhodanim stazama, kao recimo diskretnim izlazom korištenim od onih kojima je bilo neugodno da ih se vidi kako napuštaju psihijatrijsku praksu.
Istorija uredi
Muzej je osnovan 1971. godine pod nazivom Muzej Zigmunda Frojda (Sigmund Freud Museum).[3], uz pomoć (oko muzejske postavke) Frojdove najmlađe ćerke Ane, koja je po povratku u Beč i poklonila nekoliko autentičnih predmeta, između ostalog i ogledalo koje je Frojdu služilo za zbunjivanje pacijenata.
.JPG)
Frojdova kuća, u kojoj se danas nalazi muzej, je stambena zgrada u ulici Berggase (Berggasse) 19 koja je podignuta 1890. godine po projektu švajcarskog arhitekte Herman Štirlina, predstavnika akademskog stila u arhitekturi.[4]
Frojdova kuća je izgrađena na placu na kome je nekad stajala kuća Viktora Adlera, jednog od glavnih predstavnika austromarksizma. Zgradu u Berggase 19 je Štirlin podigao u svom omiljenom stilu, neorenesansi: Kamena rustika na portalu i prvom spratu (tehnički mezanin) kao da je izašla iz priručnika renesansne arhitekture Sebastijana Serlija (1537). Na fasadi se prominentno izdvaja "belle etage" sa lođom uokvirenom stubovima pod kapitelima.[4]
Frojd se uselio u ovu zgradu odmah po završetku gradnje, 1891, i to u stan u prizemlju (tehnički visokom parteru, malo podignutom od nivoa ulice) i jednom na prvom spratu (mezaninu), po principi ordinacija u prizemlju stan u mezeninu.[4]
U ovoj kući živo je Frojd sa porodicom od 1891. do 1938. godine, odnosno sve do 4. juna 1938. godine, kada je sa svojom porodicom u strahu od rastućeg nacionalsocijalizma bio primoran da ode u izbeglištvo u Englesku. Iako je do 1938. je Frojd bio dovoljno internacionalno poznat, nacisti se nakon preuzimanja vlasti nisu odmah usudili da ga pošalju u logor, već su mu dopustili da se iseli za London, sa celokupnom prorodicom, nameštajem, ličnim stvarima i bibliotekom, kućnom pomoćnicom i porodičnim doktorom u London, u kome je naredne godine umro od karcinoma, i/ili predoziranja jakim opijatima kojima mu je porodični lekar suzbijao bolove.[4]
Obnova muzeja u 21. veku uredi
Posle skoro dve godine renoviranja, u Beču je ponovo otvoren muzej Sigmunda Frojda, sa novim izložbenim konceptom, tima autora koji se odlučio...
...za metod autentičnih tragova i otisaka umotanih u odeću novog i savremenog. Frojd kao globalni brend i tamna mrlja na savesti germanskih nacija.[4]
Novi izložbeni koncept sada je umesto na 280 razmešten na 550 kvadratnih metara. Kao rezultat toga, sve privatne prostorije i ordinacija osnivača psihoanalize sada su prvi put otvorene za javnost, a prema rečima opisala je direktorke muzeja Monike Pesler,
Posetioci mogu čak otkriti neke originalne tragove iz Frojdovog vremena u prostorijama. Arhitekta Herman Ceh, zadužen za obnovu, odlučio je ne samo da ostavi originalne zidne slike, staru telefonsku liniju u spavaćoj sobi Ane Freud već i tragove tepiha koji je bio pričvršćen na zid iza kauča za lečenje, koje je namerno učinio vidljivim.[5]
Obnova muzeja, koja je koštala gotovo četiri miliona evra, pored tri nove stalne izložbe, stvorila je moderne foaje i kafić, kao i posebne prostore za dalji razvoj i kasniju percepciju Frojdovog dela.[5]
Muzejska zbirka uredi
.jpg)
Muzejska zbirka sadrži relativno mali broj autentičnih predmeta – nameštaj i lične Frojdove predmete, što simbolično naglašava utisak praznine i prisustva njegovog duha i apsurdne situacije koja simbolizuje krah Frojdovog života. To je učinjeno da se oživi autentična atmosfera, jer nedostaju ključne elemente: sto, stolica i pre svega kauč: na kome su njegovi pacijenti ponekad i do 10 sati neprekidnog opuštanja govorili o sebi, dok je Frojd ćutao i slušao ih pažljivo. Nameštaj i drugi predmeti koji nedostaju nalaze se na drugom mestu u Londonu na adresi Maresfield Gardens 20.
Na to je uticala činjenica da je Frojd sa porodicom emigrirao u London 1938. godine pred rastućim pritiskom nacionalsocijalizma nakon priključenja Austrije Nemačkoj, i sa sobom poneo celokupnu imovinu. Kako je danas u Londonu, u kući u kojoj su u Engleskoj živeli Frojdovi, otvoren muzej Zigmunda Frojda (Freud Museum), 1982. godine, praktično gotovo sva njegova zaostavština sa preko dve hiljade predmeta je u ovom a ne bečkom muzeju.
U muzejskoj postavci poseban značaj imaju Frojdova sofa za psihoanalizu, pisaći sto, biblioteka, zbirka antičkih figura i zbirka nameštaja iz 18. i 19. veka. U sastavu muzejskog fonda su i predmeti vezani za život i rad Ane Frojd (1895 – 1982), koja je bila saradnik svog oca i jedan od osnivača psihoanalize i dečje psihologije. U jednoj od prostorija prikazani su i istorijski snimci iz privatnog života Frojdove porodice složeni i sa komentarima Ane Frojd.[6]
Biblioteka uredi
Biblioteka Muzeja poseduje više od 35.000 knjiga, i nesumnjivo je jedna od najvećih tematskih biblioteka u Evropi posvećena psihoanalizi. Napomena 2 Otvorena je 1974. godine, i na početku je bila okružena prostorijama koje su do 1938. godine bile namenjena za psihoanalitičke konsultacije Ane Frojd.
Knjige su donirane od strane istaknutih psihoanalitičara, na inicijativu Ane Frojd, koja ne samo da je aktivno učestvovala u donatorskim kampanjama prikupljanju knjiga, već i u katalogizaciji ogromne kolekcije.
U velikoj meri zbirka se odnosi na materijale, publikacije i zbirke specijalizovanih časopisa koji su najvećim delo, na engleskom jeziku. Većina radova u biblioteci bavi se teorijom, kliničkom analitičkom praksom i psihijatrijskom tehnikom, ali postoje i obimna dokumentacija posvećena primenjenoj psihoanalizi, posebno pedagogiji, socijalnoj psihologiji, antropologiji.
Postoje u ovoj biblioteci i dela koja su više istorijska i dokumentaristička nego čisto tehnička, kao što su prva izdanja nekoliko Frojdovih dela (među kojima je i prvo izdanje Tumačenja snova) i kopija dela David Koperfild koje je Frojd dao Marti Bernais kada su bili dečaci, i neke druge kopije sa posvetama Frojdu. 16 Biblioteka, međutim, nije otvorena za široku javnost, već za studente koji žele pristupiti materijalu u istraživačke svrhe. Pre posete neophodno je unapred zakazati dolazak.
Arhiv uredi
Arhiva muzeja Zigmunda Frojda (Sigmund-Freud-Haus-Archiv) čine zbirke istorijskog materijala, u kojima su nosioca informacija: dokumenta, rukopisi, fotografije, magnetne trake, isečci iz novina, filmova.
Ukupno, postoji više od 50.000 katalogiziranih predmeta koji su nabavljeni na osnovu kredita i donacija počev od 1971. godine, kada je otvoren i muzej.
Društvo Zigmund Frojd redovno organizuje neke tematske izložbe, na kojima prezentuje ovaj istorijski materijal. Argiva pronađena u Berggasse 19 u Beču ne sme se mešati sa arhivom Zigmunda Frojda koja se nalazi u Biblioteci Kongresa Sjedinjenih Država (US Library of Congress), u kojoj takođe postoji jedan veliki broj dokumenata, od kojih su neki vrlo ograničeni ili klasifikovani za pristup.[7]
Od 1993. godine uz prethodno odobrenje Muzeja, moguć je pristup ovoj arhivi radi istraživanja.
Izgled i plan Frojdove kuće u Beču iz 1938. uredi
Zgradu u Berggase 19 u Beču izgrađena je stilu neorenesanse, po ugledu na renesansnu arhitekturu Sebastijana Serlija (1537). kamena rustika na portalu i prvom spratu (tehnički mezanin), dok na fasadi dominira "belle etage" sa lođom uokvirenom stubovima pod kapitelima.
.jpg)
Ova plata koja sa ulice ima lokali za iznajmljivanje, iza njih prizemni stan "hausmajstora", a iznad nekoliko spratova, pripada tipu gradskih palata sa fasadom koja je bila od kamena za večnost, dok je iza nje samo sekcija u sredini bila reprezentativna, a ostatak raslojen po klasama.
Ono što ovu zgradu, za koju mnogi istoričari arhirekture misle da arhitektonski i stilski nije ništa posebno, danas je od drugih sličnih u Beču idvaja:
- Originalan "haustor" sa ogradom od kovanog gvožđa u jugendstilu
- Činjenici da je u njoj skoro pedeset godina živeo i radio otac psihoanalize.
Monika Pesler i Herman Čeh su čitav koncept obnove vešto razvili oko te dve čnjenice i zgradu pretvorili "u muzej same sebe".[4]
Plan stana u Berggase 19 u Beču uredi
Kliknite na crtežu na označene oblasti (obeleženo plavom bojom) da biste videli slike povezane sa svakom od soba ili sa pročeljem zgrade:
Galerija uredi
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ „Permanent ermanent exebition”. www.freud-museum.at. Arhivirano iz originala 27. 04. 2018. g. Pristupljeno 26. 4. 2018.
- ^ „La ampliación del Museo Freud de Viena, en marcha”. ABC cultura, 7.9.2016. Pristupljeno 27. 4. 2018.
- ^ Sigmud Freud Museum[mrtva veza], Pristupljeno 26.4.2018.
- ^ a b v g d đ Knežević, Vesna (27. 12. 2020). „Frojdov muzej u novom ruhu – kako nacrtati oluju u duši”. www.rts.rs. Pristupljeno 27. 12. 2020.
- ^ a b „Vergrößertes Sigmund Freud Museum öffnet”. www.wien.orf.at. Pristupljeno 27. 12. 2020.
- ^ Freud Museum London Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jun 2012), Pristupljeno 26.4.2018.
- ^ „Sigmund Freud Papers A Finding Aid to the Papers in the Sigmund Freud Collection in the Library of Congress Digitization made possible by The Polonsky Foundation” (PDF). Manuscript Division, Library of Congress Washington, D.C. 2015 Revised 2016 December. Pristupljeno 27. 4. 2018.
