Википедија

M-91 Vihor

Novi tenk VIHOR je jugoslovenski tenk nastao na osnovu tenka M-84. Vojnotehnički institut Kov-a je bio nosilac razvoja tenka budućnosti Vihor, ali je raspadom SFRJ prekinuta realizacija projekta. Rukovodilac projekta je prof. dr Milorad Dragojević.

Novi tenk VIHOR uredi

 
Novi tenk Vihor

U vreme kada se donosila odluka o pokretanju razvoja novog tenka VIHOR konstatovano je da je u proteklih trideset godina u zemlji uspešno realizovan program razvoja i proizvodnje lakih guseničnih borbenih vozila (oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije). Na tenkovskom programu se radilo kroz modifikacije postojećih tenkova, izradu projekata, prototipova, ali su sve te aktivnosti obustavljene u početnoj fazi razvoja. Sredinom sedamdesetih godina kroz više polaznih dokumenata i kroz taktičku studiju o "Savremenom tenku naredne generacije” razmatrana su pitanja oko opremanja oružanih snaga savremenim tenkovima. Na osnovu tih dokumenata i analiza o mogućnostima nabavke, razvoja i proizvodnje u zemlji doneta je odluka da se kupi licenca za proizvodnju tenka T72 u zemlji. Tom odlukom (sa pravom proizvodnje 1000 tenkova), angažovanjem velikih materijalnih sredstava za proizvodnju, naša zemlja se dugoročno opredelila za ovaj program. Jedna od osnovnih pretpostavki uspešnog rada i opstanka ovog programa je proizvodnja uvek savremenih tenkova, kako za potrebe JNA, tako i za izvoz. Polazeći od toga da će vremenom neki nedostaci ovog tenka biti daleko više izraženi, kao i da razvoj tenkova u svetu relativno dugo traje, doneta je odluka da se blagovremeno otpočne sa radom na razvoju novog tenka.

 
Milorad Dragojević, rukovodilac projekta

Brojni problemi i teškoće oko uvođenja tenkovskog programa i postignuti rezultati u osvajanju i razvoju tenka M-84A, nedvosmisleno ukazuju na to da su u celini postignuti čak spektakularni rezultati. Međutim, u tako zgusnutim poslovima nije se moglo raditi i na istraživanjima i razvoju novog tenka. Ali je to vreme bilo neophodno da stručnjaci upoznaju i izuče to savremeno sredstvo, kako bi se osposobili za složene i visoko stručne poslove na istraživanjima i razvoju novog tenka.[1] [2] [3]

Koncepcije uredi

U okviru studija o tenkovima u Institutu, bilo je reči o nekim najbitnijim pitanjima iz dosadašnjeg razvoja tenkova, o tome da koncepcija predstavlja posebnu stručnu disciplinu na kojoj se intenzivno radi i od koje se očekuje da omogući dalji napredak u razvoju savremenih tenkova. U vreme kada se raspravljalo o koncepciji novog tenka, kao ni danas, nisu postojale posebne publikacije o tim pitanjima, ali se na određen način ukazivalo na to da se radi o složenoj problematici, koja se ne može na pogodan način prikazati. U literaturi o tenkovima veoma su detaljno obrađena pitanja vezana za dinamiku vozila i probleme kretanja, nešto manje za područje zaokreta i znatno manje za konstrukciju. O sredstvu kao celini govori se veoma malo, i to ukazivanjem na opšte probleme i međusobnu zavisnost, kao na problem komponovanja vozila. Osnovne teškoće pri prikazivanju problematike koncepcije vozila su u tome što koncepcija obuhvata više područja u oblasti vozila, a stvara se u toku određenog procesa (postupno), u okvirima koji su definisani i zavise od više drugih uslova. Pri tome se ne obuhvataju područja koja su osnova za istraživanje i razvoj svih podsistema, uređaja i opreme vozila, jer se smatra da su ta pitanja poznata. O tim pitanjima u okviru koncepcije vozila govori se putem izlaznih karakteristika radi sagledavanja mogućnosti stvaranja koncepcije vozila kao celine. Stoga se o koncepciji vozila može govoriti prikazivanjem, upoređivanjem i analiziranjem odgovarajućih veličina postignutih u dosadašnjem razvoju i ograničenjima u razvoju podsistema vozila. Odnosno, ne može se govoriti o određenoj koncepciji, niti predviđati kakva ona treba da bude u budućnosti ako se ne poznaju svi ti problemi, a posebno ograničavajući faktori u razvoju podsistema, uređaja i opreme. Pri tome se naglašava da određeni elementi koncepcije čine filozofiju o gradnji vozila, tako da nosioci koncepcije, u nekim slučajevima, u sve to unose svoje subjektivno viđenje, dajući tako sredstvu lično obeležje. U svemu tome dato je detaljno obrazloženje u priloženoj literaturi. [4] [5] [5] [5] [6]

O projektu novog tenka uredi

Na sednici GVTS-a januara 1984. godine usvojena je taktička studija i doneta je odluka da Vojnotehnički institut bude nosilac razvoja novog domaćeg tenka. Određene teškoće u izradi prethodne analize (usvojene na GVTS-u novembra 1985) i programa realizacije (usvojenog krajem 1987), bile su, kao što je navedeno, u velikom angažovanju Instituta na Projektu KAPELA, nedostatku stručnog kadra, angažovanju na razvoju tenka M-84A i u nedostatku podataka o mogućnosti korišćenja nekih kritičnih tehnologija i podsistema iz uvoza. Međutim, na istraživanjima i razvoju novog tenka radilo se paralelno sa radom na prethodnim zadacima. Zadatak je stručno vodio Radni tim Instituta u kome su bili skoro isti stručnjaci kao i za Projekt KAPELA. [7]

Idejno rešenje tenka uredi

 
Novi tenk Vihor

Polazeći od poznatih problema u razvoju tenkova, postignutog tehničkog nivoa i daljih tendencija u razvoju ovih sredstava, kao i analize postojećeg tenka kao celine, došlo se do osnovnih elemenata koji određuju koncepciju tenka. Smatralo se da se: vatrenoj moći, pokretljivosti i oklopnoj zaštiti mora dati približno isti prioritet, da ukupna masa bude polazni uslov pri definisanju podsistema, da nivo tehničkih rešenja podsistema bude u funkciji osnovnih borbenih karakteristika tenka, da se u svim slučajevima gde je to moguće koriste savremeni podsistemi postojećeg tenka, ali da se razvojem novog tenka oslobodimo obaveza iz ugovora o licenci i da zbog toga treba razvijati nova i savremenija rešenja. Osnovu za razvoj novog tenka čine, s jedne strane, neki savremeni podsistemi tenka T72 i značajne modifikacije i poboljšanja koje smo u fazi osvajanja obavili i, s druge strane, novorazvijeni podsistemi za ovaj tenk. Konceptom novog tenka predviđa se da, u pogledu osnovnih osobina, kao i u pogledu mase i siluete, 1995. godine (kada se predviđa početak serijske proizvodnje) bude na nivou savremenih tenkova iz tog perioda. [8] [9] [10]

Naoružanje uredi

Usvojen je isti koncept topa kalibra 125 mm kao i na postojećem tenku. Predviđene su sledeće modifikacije i poboljšanja: izmene spoljne konture na prednjem i zadnjem delu cevi, radi korišćenja referentnog sistema SUV-a, promena načina odbravljivanja cevi od zadnjaka tako da se znatno smanji vreme za zamenu oruđa u poljskim uslovima, konstrukciono novo rešenje termoizolacione obloge i preciznijom izradom unutrašnjosti cevi (smanjenjem zazora između projektila i cevi) povećanje početne brzine i preciznost. U okviru posebnih istraživanja razmatrana je svrsishodnost primene tvrdog hromiranja (da bi se smanjio intenzitet habanja).

 
prototip motora

Kontrolno-upravljački deo uređaja za automatsko punjenje oruđa već je zastareo. Da bi se to otklonilo, povećala pouzdanost i skratio ciklus punjenja, predviđena su nova tehničko-tehnološka rešenja: savremen računar, statički kontaktori, induktivni davači, bezkolektorski elektromotori itd. Kako se radi o značajnom broju novih komponenata (koje treba osvajati i uvoziti) predviđeno je da se samo na jednom prototipu tenka primeni ovo rešenje, a da se nakon te faze donese konačna odluka da li ići na ovo ili zadržati postojeće rešenje. Predviđena su 24 bacača dimnih kutija, grupisana u šest grupa od po četiri bacača. Pored dimnih kutija bacači se mogu koristiti i za IC mamce, svetleće i protivpešadijske mine. Pri izradi konstrukcionog rešenja odlivka kupole koristiće se tehnološka rešenja iz poboljšane oklopne zaštite tenka M-84A (ulivanje jezgra od nemetala na prednjem čeonom delu kupole). Zadnji deo kupole je proširen da bi se omogućio smeštaj opreme (radio-uređaja, protivpožarne opreme itd.), a gornji prednji deo je prilagođen podsklopovima novog SUV-a, tako da se može govoriti o potpuno novom rešenju odlivka kupole. [11]

Sistem za upravljanje vatrom (SUV) uredi

Na postojećem tenku M-84A koristi se savremen SUV, koji se u ovom trenutku nalazi na tehničkom nivou postojećih savremenih rešenja u svetu. Polazeći od iskustva u razvoju ovog sistema u zemlji, savremenih tendencija u svetu, iskustava u primeni ovih sistema u lokalnim sukobima, došlo se do zaključka da treba izvršiti određene izmene u koncepciji tog SUV-a. Predviđeno je da se odvoji dnevna od noćne nišanske sprave, tako da se dobije manji pojedinačni otvor svake sprave od varijante integrisane dnevno-noćne nišanske sprave. Na taj način pri oštećenju jedne sprave, posada se može koristiti drugom spravom. Takav koncept omogućuje da se na pogodniji način reši pitanje noćne sprave, odnosno, kasnije, u bilo kojoj fazi u serijskoj proizvodnji, omogući alternativno korišćenje pasivne noćne ili termovizijske sprave. Jer, pasivnu noćnu spravu možemo razviti bez posebnih teškoća, ali pasivna tehnika ima određenih nedostataka u odnosu na termoviziju. S druge strane termovizija je veoma skupa, pa se može, kasnije, postaviti pitanje opravdanosti korišćenja na svim tenkovima. I konačno, realizacija termovizije za ova sredstva ratne tehnike, odvija se sa određenim teškoćama. Postoje realni izgledi da se sa jednom stranom firmom sklopi ugovor za realizaciju termovizijske sprave. Konceptom novog SUV-a predviđeno je sledeće: dnevna, noćna pasivna i termovizijska sprava, uvođenje komandira u sistem, savremeno rešenje žiroskopa, referentni sistem za registraciju krivljenja cevi, osavremenjavanja uređaja za pokretanje oruđa, kao i korišćenje postojećih i modifikovanih delova (modifikovani računar, pojačavačka kutija, senzori itd.). [12]

Motor i prenosnici snage uredi

Motor i prenosnici snage predstavljaju ograničavajući faktor daljeg razvoja savremenih tenkova u pogledu obezbeđenja neophodne specifične snage. U svetu ne postoji motor pogodnih karakteristika koji bi odgovarao konceptu našeg tenka. Kako saradnja sa Francuskom nije rezultovala konačnim rešenjem motora, a s obzirom na to da je u međuvremenu uspešno završen razvoj motora veće snage i da su neka naknadna ispitivanja pokazala da postoji izvesna mogućnost za dalje povećanje snage, predviđeno je da taj motor bude osnova za novi tenk. Polazeći od uslova da ukupna masa tenka ne sme biti veća od 44 t, da je za savremenu pokretljivost neophodna specifična snaga 20 kW/t (27,2 KS/t) neophodna je snaga motora 880 kW (1200 KS). Istraživanja će biti usmerena da se što više približimo gornjoj granici snage.

 
transmisija tenka

Na osnovu kompleksnog sagledavanja problema transmisije usvojen je koncept transmisije sličan onom na postojećem tenku, u jednoj novoj verziji, za snagu motora od 1.000 kW, koja omogućuje: pet stepeni prenosa za kretanje napred (i jednim nazad), promenu stepena prenosa bez prekida toka snage, progresivan poluprečnik zaokreta i povoljnije karakteristike kočenja.[13] [14] [15] [16] [17]

Polazeći od savremenih tendencija, obavljenih istraživanja u nas i iskustva u osvajanju i eksploataciji tenka M-84A usvojen je novi hodni uređaj koji se po svim elementima razlikuje od postojećeg. Omogućuje znatno povoljnije dinamičke karakteristike i za 430 kg ima manju masu od postojećeg uređaja.

Uređaji uredi

Kao rezultat bitnih izmena na nekim podsistemima tenka (motora i uređaja, transmisije, hodnog uređaja i opreme) i zahteva za višim nivoom oklopne zaštite, predviđeno je potpuno novo oklopno telo tenka. Za osnovni tenk planiran je novi radio-uređaj VHF sa frekvencijskim skakanjem, koji se nalazi u fazi razvoja. Ovaj uređaj omogućuje prenos sa frekvencijskim skakanjem (sa 100 skokova u sekundi), sa digitalizacijom i kripto-zaštićenim govorom i podacima. U podsistemu za zaštitu od oružja za masovno uništenje predviđena su bitnija poboljšanja postojećih komponenata: radiološko-hemijskog detektora sa jonizacionom komorom, poboljšane obloge za zaštitu od posledica nuklearnog dejstva, grupni pribor za dekontaminaciju i zaštita od bleska nuklearne eksplozije. Pored postojećeg protivpožarnog uređaja predviđen je potpuno novi protivpožarni uređaj, koji štiti od eksplozije goriva i uljnih para izazvanih dejstvom kumulativnog mlaza projektila i zapaljivim projektilima. Uređaj je razvijen u okviru posebnog zadatka i nalazi se u završnoj fazi prototipskog razvoja. Radi prilagođavanja izmenjenoj koncepciji tenka, osavremenjavanja nekih rešenja primenom savremenih komponenata i modifikacije konstrukcionih rešenja, predviđeno je više izmena na specijalnim uređajima, posebnoj opremi i instalacijama tenka. [18]

Konceptom novog tenka VIHOR predviđeno je da se specifičnom snagom od 20 kW/t (27,2 KS/t), masom od 44 t i veoma dobrom siluetom značajno poveća:

  • vatrena moć: primenom savremene municije, novog SUV-a i savremenih rešenja podsistema naoružanja,
  • pokretljivost: savremenim motorom (odgovarajuće snage), uređajima, prenosnicima snage i hodnim uređajima, i
  • zaštita: primenom savremenog materijala za oklop i odgovarajućim konstrukcionim rešenjima, savremenim rešenjima NH i PPU uređaja.

Realizacija prototipa Novog tenka VIHOR uredi

 
Tenk Vihor

Realizacija prototipa, i pored činjenice da se radilo o najsloženijem razvojnom zadatku, razlikovala se od svega onoga što je do tada pratilo takve zadatke kod nas. Najpre, do detalja su prostudirana konstrukciona i tehnološka rešenja podsistema, raspolagalo se iskusnim kadrom tako da je isključena ona neizvesnost koja iz toga proizilazi, u serijskoj proizvodnji nalazio se savremen tenk, a zatim nije bilo u realizaciji takvih vremenskih ograničenja koja su, najčešće, bila najveća prepreka kreativnom radu. Međutim, to nije značilo da u toku realizacije neće biti velikih problema i teškoća. Posebno je pogodno bilo to što su za neka konstrukciona i tehnološka rešenja, koja su iz više razloga mogla da dovedu u pitanje zacrtani koncept tenka ili predviđene termine realizacije, predviđena alternativna rešenja.

Funkcionalni modeli svih podsistema i opreme, koji su činili vozilo bez kupole, bili su gotovi po planu, tako da su, nakon konačnog definisanja montažnih crteža, mogla da počnu i funkcionalna ispitivanja vozila. Posle obavljenih ispitivanja u vožnji od nekoliko hiljada kilometara konstatovano je da se bez većih izmena može nastaviti sa realizacijom prototipa VIHOR. O značajnijim podsistemima, koji su tom prilikom provereni navodi se još i sledeće.

U realizaciji hodnog uređaja nije bilo posebnih teškoća osim što su morali da se urade novi alati za izradu izmenjenih osnovnih delova hodnog uređaja. Na osnovu postojeće transmisije razvijena je nova sa pet stepeni prenosa znatno povoljnijih karakteristika, koja je bila predmet doktorske disertacije njenom autoru. Funkcionalni model SUV-a urađen je u svemu kao što je predviđeno idejnim projektom. S obzirom na to da je realizacija tekla u nekoliko republika, da nije bilo potrebnih alata i da su razvijana i neka nova konstrukciona i tehnološka rešenja, sve to, naravno, nije išlo bez značajnih problema. Svakako da je najznačajniji pojedinačni rezultat na podsistemima ostvaren razvojem motora snage od 880 kW (1200 KS), kako u motorskoj problematici, tako i u doprinosu razvoja novog tenka. Kao rezultat svih tih brojnih aktivnosti dobijen je motor takvih karakteristika koji će u pogledu odnosa ukupnih masa, gabarita i snage godinama ostati nedostižan ukoliko ne dođe do nekih novih tehničko-tehnoloških rešenja. Sve ono što je postignuto da se instalacije, uređaji i oprema motora, smeste praktično u isti prostor, predstavlja, takođe, svojevrstan podvig. Više meseci pre konačnog raspada zemlje svi podsistemi tenka bili su spremni za montažu prototipa. Insistiranje kod onih koji su neposredno bili angažovani na toj fazi realizacije projekta, da se ubrza završna obrada oklopnog tela ili da se takvo kakvo je prebaci u Institut, nije dalo bilo kakve rezultate. Međutim, preduzete su mere da se podsistemi ne dostavljaju finalisti, tako da je kod njega ostalo samo oklopno telo i u Sloveniji odlivak kupole. I pored toga što VIHOR nije montiran i nisu obavljena odgovarajuća ispitivanja i provere, može se sasvim sigurno reći da nije postojao nijedan elemenat koji bi, kasnije, mogao da dovede u pitanje zacrtani koncept toga tenka. On se tada (a verovatno i danas) nalazio daleko ispred postojećih savremenih tenkova. Kada se ima u vidu da su na razvoju i osvajanju tenka M-84A u Jugoslaviji bili angažovani gotovo svi raspoloživi proizvodni i stručni potencijali, nije se ni moglo očekivati da se u „Đuri Đakoviću“, na osnovu naše dokumentacije, razvije tenk Vihor. Pri tome bi trebalo imati u vidu činjenicu da je osim montaže prethodnog tenka ta republika bila malo angažovana u njegovoj realizaciji. Dokle se došlo u tom njihovom prototipu, najbolje ilustruju reči njihovog ministra odbrane, izgovorene prilikom obustave programa, da i pored angažovanja ogromnih finansijskih i materijalnih sredstava, prototip tenka nije ni "prohodao". Ipak tenk Vihor je doprineo daljem razvoju tenka M84, kroz hrvatski projekat M-95 Degman, i srpske projekte M84AB1 i M84AS. Da je projekat Vihor bio realizovan u potpunosti, sigurno bi se dobio jedan vrlo moderan i konkurentan tenk, koji bi zasigurno ostavio trag na svetskom tržištu tenkova. [19] [20] [21] [22]

Reference uredi

  1. ^ Savremeni tenk naredne generacije, studija, Uprava oklopnih
  2. ^ Program realizacije tenka M-84, VTI, 1984.
  3. ^ Program realizacije Tenka VIHOR, VTI, 1984.
  4. ^ VOJNI LEKSIKON, Vojno izdavački zavod,1981. (i dopuna izdanja)
  5. ^ a b v Milorad Dragojević, Borbena vozila, VIZ 1990.
  6. ^ Milorad Dragojević, Tenkovi i borbena vozila pešadije, VIZ 1985.
  7. ^ Odluka GVTS-a o nosiocu i razvoju tenka dokumentacija VTI, 1985
  8. ^ Idejni projekt, VTI, 1986.
  9. ^ Projekti podsistema, VTI, 1986.
  10. ^ Projekti svih pojedinačnih podsistema tenka VIHOR, VTI, 1986.
  11. ^ Prototipska dokumentacija podsistemu naoružanja, dokumenti Projekta, VTI 1984
  12. ^ Prototipska dokumentacije, podsistema elektronike, dokumenti Projekta, VTI 1984
  13. ^ Milorad Dragojević, O racionalnoj kinematskoj šemi transmisija u bloku sa jednorednim plane prenosnicima, NTP, br.1, br.2, 1977. godine
  14. ^ Milorad Dragojević, O racionalnoj kinematskoj šemi transmisija u bloku sa jednorednim planetarnim prenosnicima, NTP, br.1, br.2, 1977. godine
  15. ^ Milorad Dragojević, O matematičkom modelu složenog sistema prenosa snage sa hidrostatičkim pretvaračem za promenu stepena prenosa i upravljanje vozila, NTP, br.5, 1978. godine
  16. ^ Istraživanje, razvoj i ispitivanje motora za tenk VIHOR, VTI, od 1984.
  17. ^ Ispitivanje modelskog rešenja tenka VIHOR, VTI, od 1984.
  18. ^ Projekti brojnih uređaja motora, ispitivanje i realizacija, dokumentacija projekta, VTI, 1984. godina
  19. ^ Ispitivanje modelskog rešenja tenka, VTI, od 1984.
  20. ^ Milorad Dragojević, Borbena vozila, VIZ 1990. poglavlje: nove tendencije razvoja
  21. ^ Milorad Dragojević, Razvoj našeg naoružanja, Zadužbina Andrejević, 2003.
  22. ^ „Tenk Vihor”. 



Literatura uredi

  • Program realizacije, VTI, 1984.
  • Idejni projekt, VTI, 1986.
  • Projekti podsistema, VTI, 1986.
  • Istraživanje i razvoj motora, VTI, od 1984.
  • Ispitivanje modelskog rešenja tenka, VTI, od 1984.
  • Milorad Dragojević, Tenkovi i borbena vozila pešadije, VIZ 1985.
  • Milorad Dragojević, Borbena vozila, VIZ 1990.
  • Milorad Dragojević, Razvoj našeg naoružanja, Zadužbina Andrejević, 2003.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=М-91_Вихор&oldid=27699053”