Надзирачи (film)
Nadzirači (engl. Watchmen) je američki superherojski film iz 2009. godine, zasnovan na istoimenom stripu Alana Mura i Dejva Gibonsa, koji je objavio DC Comics. Film je režirao Zak Snajder prema scenariju Dejvida Hejtera i Aleksa Cea, a glavne uloge tumače Malin Okerman, Bili Krudap, Metju Gud, Karla Gudžino, Džeki Erl Hejli, Džefri Din Morgan i Patrik Vilson. Film je smešten u alternativnu verziju 1985. godine na vrhuncu Hladnog rata, dok grupa uglavnom penzionisanih američkih superheroja istražuje ubistvo jednog od svojih pre nego što otkrije detaljno osmišljenu i smrtonosnu zaveru, dok su njihove moralne dileme dovedene u pitanje složenom prirodom okolnosti.
| Nadzirači | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Watchmen |
| Žanr | naučna fantastika akcija avantura drama misterija |
| Režija | Zak Snajder |
| Scenario | |
| Producent | |
| Temelji se na | Nadzirači (Alan Mur i Dejv Gibons) |
| Glavne uloge | |
| Muzika | Tajler Bejts |
| Producentska kuća | Warner Bros. |
| Godina | 2009. |
| Trajanje | 163 minuta[1] |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 130−150 miliona dolara[2][3] |
| Zarada | 187 miliona dolara[4][5] |
| Veb-sajt | watchmenmovie |
| IMDb veza | |
Skoro dve decenije, od oktobra 1987. do oktobra 2005, bilo je pokušaja da se Nadzirači adaptiraju kao igrani film. Producenti Lorens Gordon i Džoel Silver počeli su da razvijaju projekat za 20th Century Fox, kasnije ga premestivši u Warner Bros. Pictures, sestrinsku kompaniju DC Comics-a, izdavača Nadzirača, i angažujući reditelja Terija Gilijama, koji je na kraju napustio produkciju smatrajući da je strip „nesnimljiv”. Tokom 2000-ih, Gordon i Lojd Levin su sarađivali sa kompanijama Universal Pictures, Revolution Studios i Paramount Pictures na produkciji filma. Režiseri Dejvid Hejter, Daren Aronofski i Pol Gringras bili su priključeni projektu pre nego što je otkazan zbog sporova oko budžeta. U oktobru 2005. projekat se vratio u Warner Bros., gde je Snajder angažovan kao reditelj. Paramount je ostao međunarodni distributer, dok bi Warner Bros. distribuirao film u Sjedinjenim Državama. Međutim, Fox je tužio Warner Bros. zbog kršenja autorskih prava. Dva studija su ovo rešila pre objavljivanja filma, a Fox je dobio deo bruto zarade. Glavno snimanje je počelo u Vankuveru u septembru 2007. godine. Kao i sa svojim prethodnim filmom 300: Bitka kod Termopila (2006), Snajder je pažljivo modelirao svoje kadrove prema stripu, ali je odlučio da ne snimi ceo film koristeći zelene ekrane i umesto toga se odlučio za prave setove.
Nakon svetske premijere 23. februara 2009. u Londonu,[6] film je pušten i u konvencionalnim i u IMAX bioskopima 6. marta iste godine. Film je ostvario lošije rezultate na blagajnama, zaradivši nešto preko 185 miliona dolara širom sveta u odnosu na produkcijski budžet od 130–138 miliona dolara; međutim, film je kasnije postigao finansijski uspeh na tržištu kućnih medija.[7] Greg Silverman (bivši izvršni direktor studija Warner Bros.) izjavio je da je film kasnije ostvario profit.[8]
Film je dobio pomešane do pozitivne recenzije obožavalaca i kritičara; stil filma je hvaljen, ali je Snajder optužen da je snimio akcioni film kome je nedostajala tematska dubina i suptilnost stripa.[9] U julu 2009. objavljena je režiserska verzija filma sa dodatna 24 minuta. „Ultimativno izdanje” je uključilo animirani strip Priče o crnom teretnjaku u narativ filma kao što to je bio slučaj u originalnom stripu, produžavajući trajanje na 3 sata i 35 minuta, a objavljeno je 3. novembra 2009. godine. Rediteljska verzija je bolje prihvaćena od bioskopske.[9]
Radnja uredi
Alternativne 1985. godine, čovek u svom stanu na Menhetnu gleda vesti o eskalaciji hladnoratovskih tenzija i odgovoru predsednika Ričarda Niksona u svom petom mandatu, kada ga nepoznati napadač napadne i baci na ulicu ispod. Uvodna špica se osvrće na uspon kostimiranih boraca protiv kriminala od 1939. do 1977. godine, što je kulminiralo reakcijom javnosti i donošenjem akta protiv osvetnika.
Roršah, kostimirani detektiv koji radi ilegalno, otkriva da je pokojnik bio Edvard Blejk, poznatiji kao „Komedijaš”, kostimirani heroj koji je radio za vladu. Sumnjajući da bi drugi osvetnici mogli biti napadnuti, Roršah upozorava članove svog bivšeg tima, Nadzirače. Roršahov bivši partner Den Drajberg veruje da je ovaj paranoičan, ali svoju zabrinutost prenosi Adrijanu Vajtu, borcu protiv kriminala koji je postao biznismen. Roršah kasnije posećuje Doktora Menhetna, fizičara koji je slučajno stekao supermoći koje su ga učinile nadljudskim bićem i glavnim oružjem državne bezbednosti, ali Menhetn je zaokupljen energetskim istraživanjima i ignoriše ga.
Na Blejkovoj sahrani, Menhetn, Vajt i Drajberg se prisećaju Komedijaševog pesimizma u kasnijim godinama u vezi sa misijom Nadzirača. Posle sahrane, jedan od ožalošćenih odaje mu počast. Roršah prati i ispituje ožalošćenog, bivšeg superzlikovaca Edgara Džejkobija. Džejkobi govori da je Blejk nedavno provalio u njegov stan dok je spavao, da je bio bez maske, plakao i pričao nepovezano. Roršah je začuđen, ali sumnja da bi Džejkobi ispričao tako bizarnu laž. Tokom intervjua za štampu sa Doktorom Menhetnom, jedan istraživački novinar mu govori da je nekoliko ljudi koji su bili u kontaktu sa Menhetnom obolelo od raka, uključujući i njegovu bivšu devojku. Dok drugi novinari kreću da postavljaju Menhetnu gomilu pitanja, on puca i teleportuje se na Mars. Sam, Menhetn razmišlja o svom postojanju i žaljenju što je pretvoren u oružje. U njegovom odsustvu, zemlje Varšavskog pakta povlače agresivne poteze, a Nikson se priprema za rat.
Vajt preživljava pokušaj atentata, što sugeriše da je Roršahova teorija „ubice maskiranih” tačna. Drajberg uzima u zaštitu Lori Džupiter, članicu druge generacije osvetnika i otuđenu ljubavnicu Doktora Menhetna. Roršahova istraga o atentatoru ga vodi nazad do Džejkobija. Pokušavajući ponovo da ga ispita, Roršah shvata da mu je namešteno njegovo ubistvo, nakon čega je uhapšen i razotkriven kao niskorođeni skitnica. U zatvoru, Roršah brani svoje postupke psihijatru, govoreći da ne može ignorisati zlo i ljude koji ga uzrokuju. Drajberg i Lori, sve više nostalgični za danima borbe protiv zločina, oblače svoje kostime i izvlače Roršaha iz zatvora.
Menhetn teleportuje Lori na Mars dok se Drajberg pridružuje Roršahovoj istrazi o ubistvu Blejka. Dokazi ih upućuju na Vajta kao glavnog krivca; pronalaze ga u skrovištu na Antarktiku, gde je upravo nadgledao aktiviranje energetskih reaktora Doktora Menhetna u Njujorku i na drugim lokacijama širom planete. Na Marsu, Lori pokušava da ubedi Menhetna da je čovečanstvo vredno spasavanja, i uspeva tek kada shvati da je ona Blejkova vanbračna ćerka, što odražava složenost ljudskih odnosa i emocija toliko da Menhetnu vraća poštovanje prema životu.
Vajt priznaje da je orkestrirao izgnanstvo Doktora Menhetna, inscenirao atentat, smestio Roršahu i ubio Blejka, koji ga je špijunirao. Takođe je izvršio poslednji korak svog plana: okrenuo svet protiv Menhetna tako što je namestio njegove reaktore da eksplodiraju, ubivši 15 miliona ljudi. Menhetn se vraća sa Lori u razoreni Njujork, shvata šta se dogodilo i teleportuje u Vajtovo skrovište. Posle kratke borbe, Vajt mu pokazuje da su zemlje širom sveta ostavile po strani svoje rivalstvo kako bi se fokusirale na zajedničkog neprijatelja.
Shvativši logiku Vajtovog plana, Nadzirači pristaju da čuvaju njegovu tajnu, sa izuzetkom Roršaha, koga Menhetn nevoljno ubija da bi sačuvao novi globalni mir. Menhetn zauvek odlazi u drugu galaksiju, dok Drajberg ukorava Vajtovu moralnu žrtvu, a Lori se konačno miri sa svojim roditeljstvom. Urednik njujorškog tabloida, zgrožen što više ne postoji rat o kome bi se izveštavalo, kaže kolegi novinaru da uzme nešto iz kutije sa porukama u kojoj se nalazi Roršahov dnevnik.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Malin Okerman | Lori Džupiter / Nova Svilena Utvara |
| Bili Krudap | Džon Osterman / Doktor Menhetn |
| Metju Gud | Adrijan Vajt / Ozimandijas |
| Džeki Erl Hejli | Volter Kovaks / Roršah |
| Patrik Vilson | Danijel Drajberg / Nova Noćna Sova |
| Karla Gudžino | Seli Džupiter / Svilena Utvara |
| Džefri Din Morgan | Edvard Blejk / Komedijaš |
| Stiven Makhati | Holis Mejson / Noćna Sova |
| Met Fruer | Edgar Džejkobi / Moloh |
| Lora Menel | Džejni Slejter |
Reference uredi
- ^ „Watchmen”. AFI Catalog of Feature Films.
- ^ Belloni, Matthew (20. 4. 2009). „Date set for 'Watchmen' mediation”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 30. 9. 2019.
- ^ Hoberek, Andrew (2014). Considering Watchmen: Poetics, Property, Politics. Rutgers University Press. str. 127.
- ^ „Watchmen (2009) - Financial Information”. The Numbers. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 6. 11. 2018.
- ^ „Watchmen (2009)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 10. 7. 2018. g. Pristupljeno 19. 2. 2023.
- ^ Hardie, Beth (24. 2. 2009). „Watchmen premiere: The stars come out in London – video and pics”. Daily Mirror. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2014.
- ^ „Watchmen (2009) - Financial Information”.
- ^ https://twitter.com/gregsilverman/status/1686034340323667968
- ^ a b Shepard, Jack (23. 2. 2019). „Watchmen at 10: The fascinating story of how the 'unfilmable' comic book series finally made it to the big screen”. Independent. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 23. 2. 2019.
