Namik Kemal
Namik Kemal (tur. Namık Kemal; Tekidarg, 21. decembar 1840 - Mitilena, 2. decembar 1888) bio je turski književnik, reformator, novinar i jedan od najznamenitijih pripadnika reformističkog i nacionalističkog udruženja Mladoturci.[1][2]
| Namik Kemal | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 21. decembar 1840. |
| Mesto rođenja | Tekidarg, Osmanlijsko carstvo |
| Datum smrti | 2. decembar 1888. (47 god.) |
| Mesto smrti | Mitilena, Osmanlijsko carstvo |
| Književni rad | |
| Uticao na | Mladoturci, Kemal Mustafa Ataturk |
Rodio se u dobrostojećoj otomanskoj porodici kao sin Fatme Zehre i Mustafe Asima Beja, budućeg glavnog astrologa sultanske porte.[1] Sa sedamnaest godina zaposlio se u zvaničnom prevodiličkoj kancelariji osmanlijske uprave, ali ga je zbog političke angažovanosti njegove književnosti, odatle otpustio veliki vezir Mehmed Emin Ali Paša.[3] Nakon toga radio je u časopisu Glasnik ideja (Tasvir-i Efkar) kod svog prijatelja Ibrahima Šinasija.[1] Zajedno sa drugim mladoturcima bio je izgnan u Pariz 1867.[3]
Vratio se u Istanbul 1870. i u predstojećem periodu je napisao svoja najvažnija književna ostvarenja: patriotsku poeziju, političke eseje i drame. Među dramama posebno mesto zauzima komad Otadžbina (Vatan Yahut Silistre).[2] Drama prikazuje otomanskog vojnika, koji iz odanosti prema naciji, a ne iz odanosti prema veri ili sultanu, odlazi u odbranu grada Silistre od ruskih snaga u Krimskom ratu.[2][4] Svojom književnom, političkom i novinarskom delatnošću nastavio je da se bori do smrti protiv apsolutizma sultana Abdula Aziza, a potom i protiv sultana Abdula Hamida II, zahtevajući društvene reforme i ugledanje na zapadne evropske države. Preminuo je u izolovanoj Mitileni 1888, proteran iz otomanske prestonice.[2][5]
Namik Kemal je izvršio snažan uticaj na njegove savremenike i buduću genaraciju, posebno na tursku omladinu. Njegova književnost i politički stavovi uticali su na stvaranje turskog nacionalnog identiteta, i formiranje moderne Turske Republike, nakon urušavanja Otomanske imperije.[2][6] Među poštovaocima Namika Kemala bio je i Mustafa Kemal Ataturk.[7]
Reference uredi
- ^ a b v Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1. 01. 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. str. 417. ISBN 978-1-4381-1025-7.
- ^ a b v g d Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1. 01. 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. str. 418. ISBN 978-1-4381-1025-7.
- ^ a b Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge University Press. str. 130. ISBN 978-0-521-29166-8.
- ^ Patrick Balfour, 3rd Baron Kinross (1. 08. 1979). Ottoman Centuries. HarperCollins. str. 507. ISBN 978-0-688-08093-8.
- ^ Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge University Press. str. 212—213. ISBN 978-0-521-29166-8.
- ^ Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge University Press. str. 260—261. ISBN 978-0-521-29166-8.
- ^ Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1. 01. 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. str. 48. ISBN 978-1-4381-1025-7.
