Napad u Crkvi Svete Nedelje
Napad u crkvi Svete Nedelje bio je teroristički napad na crkvu Svete Nedelje u Sofiji, Bugarska. Izvršen je 16. aprila 1925. godine, kada je grupa članova Bugarske komunističke partije (BKP) raznela krov crkve tokom opela generalu Konstantinu Georgievu, koji je ubijen u prethodnom napadu komunista 14. aprila. U napadu je ubijeno 200 ljudi, uglavnom iz političke i vojne elite zemlje, a oko 500 je ranjeno.[1]
| Napad u crkvi Svete Nedelje | |
|---|---|
 Crkva Svete Nedelje posle napada | |
| Mesto | Sofija |
| Datum | Četvrtak, 16. april 1925. |
| Vrsta napada | Teroristički napad, masovno ubistvo, |
| Ubijeno | 200 |
| Ranjeno | 500 |
| Organizacija | Bugarska komunistička partija |
Priprema uredi
Nakon neuspeha u Septembarskom ustanku 1923. godine i zabrane rada BKP-a od strane bugarskog Vrhovnog apelacionog suda 2. aprila 1924. godine, Komunistička partija se našla u teškoj situaciji. Vlada je uhapsila mnoge aktiviste i samo postojanje organizacije bilo je ugroženo. Kao deo Centralnog komiteta BKP osnovana je posebna kaznena grupa, u koju su spadali Jako Dorosiev, kapetan Ivan Minkov i Vulko (ili Valko) Červenkov. Vojna organizacija (VO) BKP, koju su predvodili Minkov i major Kosta Jankov, formirala je male izolovane grupe ("šestorki") koje su vršile pojedinačne napade. To, međutim, nije sprečilo policiju da relativno lako otkrije i uništi ilegalne strukture BKP.
Kasnije, u decembru 1924, organizacija je regrutovala Petra Zadgorskog, crkvenjaka u crkvi. Dimitar Hadžidimitrov i Dimitar Zlatarev, šef odseka za naoružanje VO, predložili su da se izvrši napad na direktora policije Vladimira Načeva i da se izvrši masovni napad tokom njegove pogrebne službe. Na ovaj način su se nadali da će eliminisati veliki broj ključnih ličnosti iz policijske hijerarhije i tako smanjiti pritisak koji su vlasti vršile na BKP. Ideju je pozdravio Stanke Dimitrov, sekretar Centralnog komiteta, koji je o njoj razgovarao sa Georgiem Dimitrovim i Vasilom Kolarovim, generalnim sekretarom Kominterne, početkom 1925. Ipak, nisu prihvatili predlog, jer su smatrali da takvoj akciji prvo treba da prethodi priprema masovnog ustanka koji će uslediti posle napada.
U međuvremenu, vlada je nastavila da povećava pritisak na BKP. Nakon ubistva Valča Ivanova, uticajnog funkcionera, 11. februara 1925, uvedena je 10. marta dopuna Zakona o zaštiti države koja je povećala moć vlasti. Jako Dorosiev, šef VO, tada je ubijen 26. marta. Ovi događaji su pretili fizičkom opstanku lidera BKP i naljutili rukovodstvo VO. Oni su najavili da su spremni da svoj plan primene u praksi uprkos neodobravanju Kominterne. Teoretizira se da su napadači delovali uz podršku sovjetskih službi, ali ne postoje dokumentovani dokazi koji bi podržali ovu hipotezu.
Izvršenje plana uredi
Rukovodstvo VO dodelilo je jednoj od svojih grupa taj zadatak, koji je vodio Petar Abadžiev, koji je i sam regrutovao crkvenjaka, Petra Zadgorskog. Uz njegovu pomoć, Abadžiev i Asen Pavlov postavili su ukupno 25 kg eksploziva na tavan crkve Svete Nedelje tokom par nedelja. Eksploziv je bio postavljen u paketu iznad jednog od stubova glavne kupole, smeštenog uz južni ulaz u zgradu. Plan je bio da bomba eksplodira pomoću kabla dugačkog 15 m koji bi napadačima omogućio šansu da pobegnu.
Zbog pojačane straže pri pogrebnoj službi za Vladimira Načeva, VO je odabralo drugu žrtvu čija će se sahrana koristiti kao mamac za napad. 14. aprila u 20 sati, generala Konstantina Georgieva, poslanika vladajuće Demokratske alijanse, ubio je Atanas Todovičin ispred sofijske crkve dok je tamo išao na večernju službu sa svojom unukom.
Pogrebna služba generala Georgieva zakazana je za 16. april, na Veliki četvrtak. U cilju povećanja skupa, organizatori su poslali falsifikovane pozivnice u ime Asocijacije rezervnih oficira. U 7 ujutru 16-tog, Zadgorski je poveo Nikolu Petrova na krov, gde bi Petrov detonirao bombu na signal Zadgorskog. Pogrebna povorka ušla je u crkvu u 15 časova tog popodneva. Službu je vodio vladika Stefan, budući bugarski egzarh. Kovčeg je prvobitno bio postavljen tik do stuba koji je trebalo da se digne u vazduh, ali je potom pomeren napred zbog velikog broja ljudi koji su došli da prisustvuju ceremoniji.
U skladu sa planom grupe VO, kada se skup okupio i služba počela, Zadgorski je dao Nikoli Petrovu signal da izvrši detonaciju, nakon čega su njih dvojica napustili zgradu, oko 15:20. Eksplozija je srušila glavnu kupolu crkve, sahranivši mnogo ljudi unutra. 150 ljudi je poginulo tokom eksplozije, a još 500 je povređeno. Slučajno su preživeli svi članovi vlade. Monarh, car Boris III, nije bio u crkvi, jer je prisustvovao pogrebima ubijenih u pokušaju atentata na njegov život, na prelazu Arabakonak na Staroj planini. Među žrtvama je bio i general Kalin Najdenov (ratni ministar tokom Prvog svetskog rata); Stefan Nerezov, komandant bugarske vojske u Dojranu; General Ivan Popov, general Grigor Kiurkčiev, tadašnji gradonačelnik Sofije Paskal Paskalev, kao i još jedan guverner, šef policije i tri zamenika. Poginulo je i 25 žena i dece.
Direktne posledice uredi
.jpg)
Veče nakon terorističkog napada proglašena je vojna vlast. Napad je izazvao talas nasilnih represija koje je organizovala Vojna unija uz prećutno odobrenje vlade. Tokom naredne dve nedelje oko 450 ljudi je pogubljeno bez suđenja, među kojima su bili pesnik Geo Milev i novinar Josif Herbst. (Masovna grobnica ubijenih 1925. godine otkrivena je 1950-ih tokom izgradnje brane, a Milevov leš je identifikovan uz pomoć staklenog oka - izgubio je oko u Prvom svetskom ratu.) Mnogi drugi komunisti su osuđeni zbog učestvovanja u organizaciji. Vođe VO Kosta Jankov i Ivan Minkov bili su među ubijenim. Nekolicina organizatora napada, kao što su Zlatarev, Petar Abadžiev i Nikola Petrov, uspeli su da pobegnu u Sovjetski Savez kroz Jugoslaviju. Napušten od strane partije, Zadgorski se predao policiji i priznao krivicu.
Suđenje za napad održano je pred vojnim sudom u Sofiji između 1. i 11. maja 1925. Zadgorski, potpukovnik Georgi Koev, koji je bezuspešno pokušavao da sakrije Minkova, i Marko Fridman, vođa odeljenja VO, osuđeni su na smrt. Stanke Dimitrov, Petar Abaddžiev, Dimitar Grančarov, Nikolaj Petrini i Hristo Kosovski greškom su osuđeni na smrtnu kaznu, a poslednja tri lica su već bila ubijena u prethodnim nedeljama. Marko Fridman, najviše rangirani od svih optuženih, priznao je da je ta organizacija finansirana i snabdevana oružjem iz Sovjetskog Saveza, ali je tvrdio da su za napad odgovorni Jankov i Minkov, koji su, prema Fridmanu, delovali bez saglasnosti uprave BKP.
Reference uredi
- ^ „Sofia Church Terror Attack Vie for Bulgaria Top Event”. The Free Library. 2010. Pristupljeno 30. 8. 2014.
Literatura uredi
- Markov, Georgi. Pokušaji, nasilje i politika 1878-1947. Vojno izdavaštvo, Sofija, 2003. ISBN 954-509-239-4.
- Pešev, Petar. Istorijski događaji i cifre, 3. izdanje. Izdavaštvo BAN, 1993. ISBN 954-430-155-0.
- Gardev, Borislav. 80 godina od atentata u crkvi Sveta Nedelja. Media Times Review, pristupljeno 6. aprila 2006.
