Википедија

Narodna biblioteka „Desanka Maksimović” Vlasotince

библиотека која се налази у Власотинцу

Narodna biblioteka Desanka Maksimović, smeštena je na dve lokacije u samom centru grada i jedan je od vodećih stubova kulture Vlasotinca. Nastala je iz Narodne knjižnice i čitaonice koja je osnovana 1912. godine. Biblioteka raspolaže fondom od blizu 60 000 publikacija i ima oko 1000 članova.

Narodna biblioteka Desanka Maksimović
Narodna biblioteka Desanka Maksimović
Osnivanje1912.
LokacijaVlasotince
 Srbija
Vrstanarodna
AdresaIve Lole Ribara 2
Veb-sajtNarodna biblioteka Desanka Maksimović

Istorija uredi

Prema starim zapisima, još za vreme turske vladavine, rodoljubivi vlasotinački učitelji su svoje đake učili pravopisu koji se učio i u matici Srbiji. Srpske knjige, samo njima znanim putevima nabavljanim iz Kneževine Srbije, izdavane su na čitanje pismenim Vlasotinčanima. U arhivama je zabeleženo da se u to vreme javljaju i prvi prenumeranti (pretplatnici) na iz turskih krajeva (odnosno jugoistočne Srbije) na knjige sa srpskim pismenima. U toku srpsko-turskog rata tadašnji vlasotinački učitelj Petar Spirić umešno sakriva knjige koje je nasledio od svojih prethodnika. Posle oslobođenja južne Srbije sakrivene knjige vraća u školu i u svojoj učiteljskoj kancelariji slobodno otvara knjižnicu (biblioteku), da služi na korist svim građanima Vlasotinca. Rad mladog učitelja nije ostao nezapažen od strane Vlasotinčana, te mu bogatiji sloj, trgovci, zanatlije i drugi, pomaže u širenju uticaja srpske knjige.[1] Povećanjem knjižnog fonda nametala se potreba za otvaranjem čitaonice i knjižnice u Vlasotincu. U tu svrhu Kosta Stoilkovčanin ustupa svoj lokal na mestu današnjeg platoa ispred opštine. Vlasotinačka knjižnica i čitaonica zvanično je dobila odobrenje za rad od Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije 1912. godine. Kada su Bugari okupirali Vlasotince 1915. godine Knjižnica je temeljno opljačkana, od nje ništa nije ostalo. Odmah po oslobođenju, 1919. godine, obnovljen je njen rad, na inicijativu učitelja Jovana P. Jovića. Iznajmljen je privatni lokal Milana Valčića, a stolice su iz svojih kuća donosili članovi. Po završetku izgradnje Narodnog doma 1930. god. Narodna knjižnica i čitaonica je premeštena u toj zgradi. Tu je dobila knjižnicu, čitaonicu i salu za priredbe. Ovde se mora naglasiti da je predratna Knjižnica i čitaonica, odnosno Biblioteka) bila središte kulturnog života Vlasotinca. U njenom okviru 1926. g. počinje sa izlaženjem List Vlasina, a 1938. g. „diletantsko“ pozorište, uz to organizuju se mnogi koncerti lokalnih pevačkih družina, kao i predavanja na tada aktuelne teme.[1]

Sa početkom Drugog svetskog rata Knjižnica prestaje sa radom, sve do 27.11.1946, kada je obnovljen njen rad, a 1954. godine, po prvi put prima u stalni radni odnos knjižničara, Gordanu Lepojević. Godine 1958. Knjižnica se seli u novopodignutu zgradu u centru grada (preko puta Zavičajnog muzeja). Sedamdesete godine su obeležene kolektivizacijom, tj. objedinjavanjem ustanova srodnog karaktera u veće celine. Tako je osnovan Kulturni centar, nastao sjedinjavanjem Radničkog univerziteta Miloš Dimanić, bioskopa 29. Novembar i Knjižnice i čitaonice, 26.12.1972. U saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Niša, 1979. je otpočela restauracija stare varoške kuće, tzv. Gigina kuća. Radovi su završeni 1985. godine, a objekat je stavljen u funkciju za potrebe Opštinske biblioteke. Biblioteka je 1998. godine postala samostalna ustanova kulture, izašavši iz sastava Kulturnog centra.

Godine 2008, prvog aprila izbio je požar u kome je nepovratno nestao bogat knjižni fon. Neposredno posle požara Biblioteka je smeštena u suteren opštine, u sasvim neodgovarajuće uslove. Ubrzo se odatle knjige sele u Upravnu zgradu GP Crna Trava, poznatiju kao Valčićeva palata .

 
Valčićeva palata

Biblioteka danas uredi

Obnovljena zgrada vlasotinačke biblioteke, poznatija kao Gigina kuća, svečano je otvorena 22. januara 2013. godine. U njoj je smešten Zavičajni fond, Legat Miodraga Nagornog i uprava ustanove, a u suterenu je galerijski prostor predviđen za održavanje izložbi, promocije knjiga, predavanja i druga okupljanja. Ostala odeljenja Biblioteke: Naučno, Pozajmno, Dečje, kao i čitaonice (opšta, dečjeg i naučnog odeljenja) smeštene su u Valčićevoj palati, odnosno u Upravnoj zgradi GP „Crna Trava“. Biblioteka danas raspolaže bogatim knjižnim fondom, uvećan za preko 50% od pre požara. Zahvaljujući mnogim ustanovama kulture i velikom broju pojedinaca danas je korisnicima na raspolaganju raznovrsan fond popularne beletristike, dečje knjige, stručna literatura, stara i tekuća periodika, bogata zavičajna zbirka. Sve prinovljene publikacije katalogiziraju se u sistemu COBISS. Proces digitalizacije Zavičajnog fonda za Biblioteku je posebno značajan jer olakšava naučna i druga istraživanja istorije Vlasotinca i okoline, života ljudi i njihovog stvaralaštva.[2]

Organizacija uredi

  • Zavičajno odeljenje
  • Stručno odeljenje
  • Odeljenje za elektronski upis
  • Odeljenje periodike
  • Pozajmno odeljenje za decu
  • Pozajmno odeljenje za odrasle
  • Čitaonice
    • Opšta čitaonica
    • Čitaonica dečjeg odeljenja
    • Čitaonica naučnog odeljenja
  • Opšti poslovi

Izdavaštvo uredi

Kulturni program uredi

U Biblioteci je bogata kulturna aktivnost. Ponovo je pokrenut program Pevamo prijatelje.[2]

  • Pesničke večeri
  • Recitali
  • Predavanja na različite teme

Reference uredi

  1. ^ a b Vlasotinački zbornik.3. str. 177—188. 
  2. ^ a b „Narodna biblioteka Desanka Maksimović Vlasotince”. Zvaničan veb sajt. Pristupljeno 25. 6. 2017. 

Literatura uredi

  • Danica Valčić, Graditeljsko nasleđe Vlasotinca,2002. COBISS.SR 178054663
  • Vlasotinački zbornik.3, 2003.
  • Leskovački zbornik. 31, 1991.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Народна_библиотека_„Десанка_Максимовић”_Власотинце&oldid=26947459”