Narodna skupština Kraljevine SHS (6. avgust – 19. oktobar 1924)
Vanredni saziv Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1924. godinu je održan od 6. avgusta do 19. oktobra.[1]
Vanredni saziv za 1924. uredi
Posle izvršene verifikacije poslaničkih mandata Hrvatske republikanske seljačke stranke, stranke Nacionalnog bloka iz čijih je redova ponikla vlada Nikole Pašića, ostale su y manjini y Narodnoj skupštini. Radi toga je, posle duže krize, vlada Nikole Pašića 27. jula 1924. podnela ostavku, a istoga dana obrazovana je vlada novoformiranog Demokratskog bloka na čelu sa Ljubomirom Davidovićem. Demokratski blok sačinjavale su sve do toga časa opozicione stranke, Jugoslovenska demokratska, Hrvatska republikanska seljačka, Jugoslovenska ljudska i Jugoslovenska muslimanska stranka. U novoj vladi Hrvatska republikanska seljačka stranka nije bila zastupljena ni jednim svojim članom, ali je vlada uživala podršku te stranke.
Odmah po svome obrazovanju vlada Ljubomira Davidovića sazvala je Narodnu skupštinu y vanredan saziv za 6. avgust 1924. Istoga dana Davidovićeva vlada predstavila se Narodnoj skupštini deklaracijom koja je naglašavala da je vlada došla na upravu „čvrsto rešena da politiku zemlje odlučno i smišljeno uputi takvim pravcem kako će najbrže i najpovoljnije doći do definitivnog i srećnog konsolidovanja unutrašnjih odnosa."
„...Mi smo potpuno svesni svih ogromnih teškoća", kaže se y deklaraciji, „...na koje se mora naići y svima problemima unutrašnjeg uređenja y jednoj državi ovolikog prostranstva kao što je naša, i sastavljenoj iz pokrajina koje su vekovi i sudbina do skoro rastavljali. Ali, mi smo ubeđeni da se sve teškoće, ma kolike da su, mogu prebroditi, ako se naša državna politika uputi takvim pravcem da probudi i pojača bratska osećanja koja nas spajaju, i ako se oni koji pred Kraljem i narodom, pred istorijom i budućnošću.... nose odgovornost za državne poslove, budu svojski i savesno potrudili da, izbegavajući neizmirljive formule, uđu y dubinu i suštinu svakog problema i unesu y njegovo rešavanje onu širinu pogleda, bez koje se y našoj državi i y sadanje vreme ništa trajno i korisno ne može svršiti, — i ako preko svega svi mi odgovorni političari budemo prožeti dubokim uverenjem da se naša zajednička kuća mora uređivati zajedno i dogovorno, i temeljiti na nepokolebljivoj slozi i pravednom i srdačnom sporazumu Srba, Hrvata i Slovenaca... Mi nemamo šta jedni drugima uzimati, mi smo dužni poveriti se jedni drugima, iskreno, lojalno, bez rezerve, i bez zadnjih misli, svom bratskom ljubavlju koja nas y prkos svemu spaja..."
„Vođena ovom zamisli vlada će y unutrašnjoj politici preduzeti sve mere da se što brže stvori ona povoljna atmosfera uzajamnog razumevanja i trpeljivosti, koja je neophodno potrebna da se unutrašnji veliki problemi mogu pravilno rešavati i rešiti, uz učešće svih narodnih elemenata. Podvrgavajući se objektivnoj oceni Parlamenta, ma kakva ona bila, vlada moli da ta odluka bude jasna, a vlada će iz te odluke povući konsekvence, koje joj ta odluka bude određivala."
Skupština je posle toga odmah prešla na diskusiju vladine deklaracije, i ta je diskusija trajala tokom meseca avgusta. Vlada Ljubomira Davidovića dobila je na kraju diskusije o deklaraciji poverenje većine Narodne skupštine, pa su posle toga skupštinske sednice odložene do sredine oktobra 1924.
Vanredni saziv za 1924. godinu zaključen je ukazom 18. oktobra 1924, a y toku rada y ovome sazivu Narodna skupština nije se bavila zakonodavnim radom.[1]