Narodna skupština Kraljevine SHS 1926—1927.
Redovni saziv Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926/1927. godinu je održan od 19. oktobra 1926. do 15. juna 1927.
Redovni saziv za 1926/1927. uredi
20. oktobra 1926. Narodna skupština izabrana na izborima 8. februara 1925. sazvana je y svoj drugi redovan saziv. Na prvom prethodnom sastanku koji je održan toga dana izabrano je stalno skupštinsko časništvo, pa je za predsednika izabran Marko Trifković, za I potpredsednika dr. Nikola Subotić, za II potpredsednika Josip Pasarić, a za sekretare bili su izabrani Stjepo Kobasica, Stojadin Pavlović, Josip Zagorac i Rude Bačinić. Skupština je posle toga izabrala stalne skupštinske odbore, a sednice su otvorene 22. oktobra, čitanjem ukaza.
Ma da je vlada Nikole Uzunovića nagoveštavala obiman zakonodavni rad, česte krize i nesporazumi y strankama koalicije iz kojih je bio sastavljen kabinet Nikole Uzunovića nisu dozvoljavale neku naročito zakonodavnu aktivnost Narodne skupštine. Počevši od 8. aprila 1926, kada je obrazovana prva vlada Nikole Uzunovića, prva kriza kabineta izbila je već sedam dana docnije, 15. aprila 1926, kada je iz vlade izašao šef Hrvatske seljačke stranke Stjepan Radić, da to isto nekoliko meseci docnije učini i Pavle Radić. Krajem decembra 1926, y toku drugog redovnog saziva, Uzunovićeva vlada ponovo je demisionirala, ali je i ovaj put uspelo da se koalicija Narodne radikalne i Hrvatske seljačke stranke održi, tako da je njeno rasturanje usledilo tek 1. februara 1927. kada je kabinet Nikole Uzunovića demisionirao, pa je Uzunović obrazovao novu vladu y koaliciji sa predstavnicima Slovenske ljudske stranke koja se do toga vremena nalazila. y opoziciji. Četvrta, i poslednja demisija kabineta Nikole Uzunovića usledila je 1. februara 1927, ali su pokušaji za proširenje stranačke baze na kojoj je bila vlada ostali bezuspešni, tako da je Nikola Uzunović ponovo obrazovao vladu sa predstavnicima Narodne radikalne i Slovenske ljudske stranke.
Za sve to vreme Narodna skupština radila je samo delimično, a nešto intenzivnije tek kada je podnesen budžet za 1928/29. godinu. Posle izlaska iz Uzunovićeve vlade, predstavnici Hrvatske seljačke stranke y Narodnoj skupštini zauzeli su prema vladi oštar opozicioni stav i preduzeli mere za osnivanje jednog šireg opozicionog bloka koji bi stajao na demokratskoj bazi. Oni su podneli i jednu optužbu protiv ministra unutrašnjih poslova y vladi Nikole Uzunovića, Božidara Maksimovića, koja je raspravljana na sednici Narodne skupštine od 24. februara 1927. Za vreme dok je ministar Maksimović davao odgovor po optužbi, opozicioni poslanici uveli su y salu Narodne skupštine jednoga radnika, podigli ga na ruke i pokazali ga polu-gola. Taj radnik bio je zlostavljan y policijskom komesarijatu y Topčideru, a došao je y Narodnu skupštinu da se žali radi zlostavljanja. Sednica je odmah prekinuta, a y nastavku sednice predsednik Marko Trifković oštro je osudio taj slučaj kojim je bila nanesena teška povreda dostojanstvu Narodne skupštine. Naređena je y isto vreme i istraga po slučaju zlostavljenoga radnika pa je policijski komesar y Topčideru, koji je to delo izvršio, bio odmah suspendovan a zatim otpušten iz državne službe.
Ovaj slučaj pogoršao je i bez toga tešku atmosferu y Narodnoj skupštini, jer od toga vremena počinje opstrukcija koju su vodile Samostalna demokratska i Hrvatska seljačka stranka, do toga vremena dve stranke koje su stajale y najnepomirljivijoj opoziciji jedna prema drugoj. U toku. od nekoliko nedelja, koliko je trajala ta opstrukcija, opozicione stranke podnele su 82 pitanja na predsednika, 59 pitanja na ministre, 153 interpelacije od kojih je raspravljan samo jedan znatno manji broj, i mnogo predloga rezolucije. U takovoj atmosferi vođena je diskusija o budžetu za 1927/1928. godinu, a na kraju diskusije, kada se prešlo na izglasavanje budžeta sve stranke opozicije napustile su rad y Narodnoj skupštini s motivacijom da ni svojim prisustvom na sednici neće da prime na sebe odgovornost za budžet i za ovlašćenja koja je vlada Nikole Uzunovića tražila na osnovu Finansijskog zakona za 1927/1928 god.
Posle izglasavanja budžeta sednice Narodne skupštine bile su odložene do 19. aprila, ali se ta Narodna skupština nije više ni sastajala, jer su već pre toga bili raspisani novi izbori.
16. aprila 1927. kabinet Nikole Uzunovića demisionirao je, sa motivacijom da je posle donesenog budžeta sa Finansijskim zakonom i posle izglasavanja sklopljenog zajma od 30 miliona dolara, koju sumu treba najracionalnije iskoristiti, potrebno da vlada ima čvršću, stabilniju osnovu. Istoga dana mandat za obrazovanje vlade dobio je Velimir Vukićević, koji je 17. aprila obrazovao vladu iz redova Narodne radikalne, Demokratske i Jugoslovenske muslimanske stranke. Ukazom od istoga dana zaključen je bio redovan saziv Narodne skupštine za 1926/1927, a Skupština je bila sazvana y vanredan saziv za 1. avgust 1927. Sledećim ukazom pak Narodna skupština bila je raspuštena i zakazani novi izbori za skupštinski period za 1927, 1928, 1929. i 1930. godinu, za dan II septembra 1927. s tim, da se Narodna skupština sastane y vanredan saziv 5. oktobra 1927.[1]
Doneti zakoni uredi
U toku redovnog saziva za 1926/1927. godinu Narodna skupština donela je sledeće zakone: zakon o naknadama prilikom službenih putovanja oficira i ostalih vojnih službenika; zakon o naknadnim kreditima za 1926/1927; zakon o konvencijama kojim se reguliše plovidba vazduhom; zakon o konvencijama između Jugoslavije i Rumunije o režimu nepokretnih imanja; zakon o konvenciji zaključenoj na Međunarodnoj konferenciji rada y Ženevi; zakon o osiguranju osoblja ministarstva vojske i mornarice pri letenju; budžet prihoda i rashoda za 1927/1928. godinu i Finansijski zakon za 1927/1928.[2]