Избори за народне посланике Краљевине СХС 1927.

‹ 1925. Краљевина Југославија 1931. ›

Избори за народне посланике Краљевине СХС 1927.
11. септембар 1927.
Aca Stanojević.jpg Ljubimir davidovic.jpg Bundesarchiv Bild 183-2010-0420-502, Stefan Radic, cropped.jpg
Лидер

Аца Станојевић

Љубомир Давидовић Стјепан Радић
Странка

Народна радикална странка

Југословенска демократска странка Хрватска сељачка странка
Број гласова 742.111 386.656 368.320
% 31,9 16,6 15,8
Мандати
112 / 315
63 / 315
61 / 315
Светозар Прибићевић.png Bundesarchiv Bild 183-2010-0420-501, Anton Korosec.jpg
Лидер Светозар Прибићевић Антон Корошец
Странка Самостална демократска странка Словеначка народна странка
Број гласова 204,350 139,611
% 8,8 6,0
Мандати
22 / 315
21 / 315
Новоизабрани премијер
Никола Узуновић
Велимир Вукићевић од 17.07.1927

Избори за народне посланике Краљевине СХС 1927. су одржани 11. септембра 1927.

ПозадинаУреди

Николу Узуновића је на челу владе заменио Велимир Веља Вукићевић, до тада председник малобројног радикалско-дисидентског клуба посланика окупљених око Љубе Јовановића, познатог Пашићевог противника. Сам он није имао никаквог политичког угледа. Унутар Радикалне странке тада је било три групације: Пашићевци (присталице Пашића), група окупљена око Главног одбора Радикалне странке (на челу са Марком Трифковићем, а овој групи припадао је и Божидар Максимовић) и група око Љубе Јовановића (најмалобројнија; њој је припадао и Вукићевић). Вукићевић је имао свега десетак страначких другова око себе када је формирао владу. Велики део Радикалне странке био је против њега. Долазак Вукићевића на чело владе довео је и до расцепа унутар Демократске странке јер је у владу ушао „дворски човек“, Војислав Маринковић, противник Љубомира Давидовића. Владом нису били задовољни ни ХРСС ни ЈМО.

ИзбориУреди

Избори заказани за 11. септембар 1927. године више су одговарали Радикалној странци него опозиционим грађанским странкама. Владини кругови намеравали су да оснују неку „четврту странку“ која би осигурала њене интересе. Избори су замишљени као средство за слабљење опозиције и јачање владе која је требало да постане најмоћнији фактор у политици Краљевине. Опозиција је стога у предизборној акцији изложена веома оштрим прогонима. Влада није презала ни од каквих метода. Отворено је опозиционим бирачима онемогућавано да дођу на биралишта. Полиција је вршила јак притисак на ХРСС и Комунистичку партију (односно Републикански савет радника и сељака). Владини агенти су Павлу Радићу (потпредседнику ХРСС) задали теже повреде код Скопља и присилили га да се врати у Загреб. Од укупно 3.375.000 уписаних бирача на биралишта је изашло око 2.300.000. Народна радикална странка добила је 112 мандата, ХСС 61, ДС 59, СЛС 20, ЈМО 9. Изборни резултати показали су се лошим по Радикале, иако су добили већину у Скупштини (у односу на претходних 142 мандата био је то осетан пад). ХРСС је изгубила 6 мандата, али су Демократе значајно напредовале – од 36 на 59.

РезултатиУреди

Партије/коалиције Гласови % Посланици +/-
Народна радикална странка 742,111 31,9 112 -31
Југословенска демократска странка 386,656 16,6 63 +26
(Хрватска) Народна сељачка странка 368,320 15,8 61 -6
Самостална демократска странка 204,350 8,8 22 +1
Словеначка народна странка 139,611 6,0 21 -
Демократска заједница 11 +11
Југословенска муслиманска организација 9 -6
Савез земљорадника 147,882 6,4 9 +6
Немачка странка Југославије 6 +1
Хрватски блок 2 +2
Словеначка сељачка странка - СКС 1 -
Црногорска федералистичка странка 1 -2
Хрватска пучка странка 1 +1
Социјалистичка партија Југославије 23,544 1,0 1 +1
Републикански савез радника и сељака 43,114 1,9 0 0
Укупно 2,324,569 315 -

ИзвориУреди