Narodna skupština Kraljevine Srbije (16 – 30. septembra 1903)
Narodna skupština, izabrana na izborima za narodne poslanike koji su u celoj zemlji izvršeni 8. septembra 1903, sastala se u vanredan saziv 16. septembra 1903. Izbori su izvršeni na osnovu Ustava iz 1903, i po organskim zakonima koji su iz njega proistekli, a dali su većinu Narodnoj radikalnoj stranci. Narodna radikalna stranka dobila je na izborima 75 mandata (95.883 glasova), Samostalna radikalna stranka 66 mandata (88.650 glasova), Narodnjaci 17 mandata (47.298 glasova), Napredna stranka 1 mandat (15.958 glasova) i Socijalistička stranka 1 mandat (2.627 glasova). Posle izbora skupštinskih odseka i odbora za pregled punomoćja Skupština je izabrala stalno predsedništvo, pa je za predsednika izabran Aca Stanojević, za I potpredsednika Nikola Nikolić, za II potpredsednika Ljubomir Davidović, a za sekretare izabrani su Kosta Timotijević, Miloš Ćosić, Petar Stokić, Mijajilo Radivojević, Uroš Lomović, Miloš Trifunović i Mijajilo Škorić.
Dana 24. septembra održana je svečana sednica na kojoj je Kralj Petar pročitao pred Narodnom skupštinom prvu svoju Prestonu besedu. Obraćajući se narodnim poslanicima, Kralj Petar ih je pozdravio srdačnom dobrodošlicom, kao prve narodnom voljom slobodno izabrane poslanike naroda pod njegovom vladom. Beseda naglašava da je Kralj, od prvog svog stupanja u zemlju, „stao na zemljište čiste ustavnosti koje je jedino savremeno i spasonosno". Sloga između Krune i Naroda i razuman i istrajan rad na dobru Otadžbine, naši su dalji pokretači. Beseda dalje nabraja zakonodavni rad koji ima da izvrši Skupština, a naročitu pažnju posvećuje spoljnopolitičkim pitanjima i vojnoj organizaciji zemlje. Napuštajući skupštinsku sednicu Kralj Petar je bio burno aklamovan od narodnih poslanika.
Svršivši prve prethodne poslove oko konstituisanja, izbora odseka i verifikacije mandata, Skupština se razišla pa je vanredni saziv za 1903. zaključen ukazom.[1]