Narodna skupština Srbije (19 – 23. septembar 1885)
Vanredni saziv Narodne skupštine za 1885.[1] bio je održan u Nišu od 19. do 23. septembra 1885.
Skupština u Nišu 1885. uredi
Dana 1. septembra 1885. izvršen je t. zv. „Plovdivski prevrat" kojim je bugarski Knez Batemberg zajedno sa bugarskim političarima izvršio ujedinjenje Bugarske i Istočne Rumelije. Taj čin izvršen je uprkos postojećih međunarodnih ugovora a značio je snaženje Bugarske, čime je ravnoteža balkanskih zemalja bila znatno poremećena. Kralj Milan, želeći da očuva postojeću ravnotežu, smatrao je da se to, y krajnjem slučaju, može postići ratom. 9. septembra vojska je stavljena y vanredno stanje; drugim ukazom obustavljene su odredbe čl. 32 Ustava (sloboda govora i pisanja); trećim ukazom sazvana je vanredna sesija Narodne skupštine za 19. septembar y Nišu.
Zakazanog dana Narodna skupština sastala se i konstituisala, sa časništvam iz prošlog saziva. 20. septembra otvoren je saziv Besedom, koja se bavila isključivo odnsima sa Bugarskom i isticala značaj poremećenosti ravnoteže i povrede Berlinskog ugovora od strane Bugarske. Adresa je tražila status kvo ante. Skupštinska Adresa usvajala je mere koje su preduzete i naglašavala da „narod srpski ne može ravnodušno gledati kako se ruši osnov današnjeg položaja među balkanskim narodima".
Skupština je, sem toga, izabrala jedan veliki odbor kome je stavljeno y dužnost da pregleda sve zakonske predloge koje je vlada pripremila da ne bi bila nepripravna za slučaj rata. Za predsednika odbora izabran je Milan Piroćanac. Svi predlozi ovoga odbora otrimljeni su aklamacijom. 23. septembra skupštinske sednice su zaključene čitanjem Kraljevog ukaza.
U ovome vanrednom sazivu doneseni su sledeći zakoni: zakon o puštanju y tečaj sitnog bakarnog novca; zakon o državnom zajmu; zakon o monopolu duvana; zakon o nastanjivanju vojske; zakon o nabavci vojenih potreba novcem za vreme rata i ratnog spremanja; ** zakona o Narodnoj banci; zakon o posluzi vojske; vojni krivični zakon; izmene, dopune i dodaci prvom delu vojnosudskog zakona iz 1864. godine; zakon o dopunama i dodacima zakona o ustrojstvu vojske.
Srpsko-bugarski rat koji je nastupio posle donošenja ovih skupštinskih odluka, završen je povraćajem y stanje koje mu je prethodilo, što je y isto vreme značilo i neuspeh politike Kralja Milana. Stanje y zemlji posle svršenog rata bilo je teško, tako da je Kralj Milan našao za potrebno da amnestira sve radikalne prvake osuđene zbog Timočke bune, koji su se nalazili na izdržavanju kazne y pojedinim kazamatima, izuzevši onih koji su se, kao Nikola Pašić i Aca Stanojević, nalazili y inostranstvu i bili osuđeni in contu-matiam. Kralj Milan je posle toga pokušao da ostvari saradnju između radikala i naprednjaka, ali se ta saradnja pokazala kao nemoguća. Suprotno tome, bila je moguća saradnja Narodne radikalne i Liberalne stranke, o čemu je bio napravljen i jedan formalan ugovor između glavnih predstavnika tih stranaka. Vlada Milutina Garašaniia našla je za potrebno da pri takvom stanju stvari konsultuje biračko telo. Radi toga je izašao 24. marta 1886. ukaz kojim je Narodna skupština, izabrana 25. januara 1884, bila raopuštena, s tim da se novi izbori izvrše 26. aprila 1886.[1]