Википедија

Nasilna udušenja

Nasilna udušenja,[1] asfiktična povreda ili sufokativno gušenje (lat. asphyxia violenta)[2] medicinski je izraz koji se koristi u sudskoj medicini, medicinskom pravu i pravu da označi nasilni poremećaj funkcije disanja koji zavisno od vrste nasilnog agensa, koji može biti mehaničkog, fizičkog i hemijskog porekla može dovesti do smrnog ishoda.[3]

Udušenje
Sinonimiasfiktična povreda
Vešanje kao jedna od oblika udušenja
Specijalnostisudska medicina

Terminologija uredi

Termin „udušenje“ se koristi na različite načine u poslednja dva veka u sudskoj medicini.[4] Iako je počeo da označava smrti povezane sa deprivacijom kiseonika, njegovo doslovno značenje je odsustvo pulsa.[5] Pored toga što udušenja imaju različita značenja za različite praktičare, pokazalo se da su klasični znaci „udušenja“ nespecifični i mogu se videti kod smrti bez ugušivanja.[4] Ovi nalazi su petehije, cijanoza, kongestija, utečnjavanje krvi i dilatacija desne strane srca. Promene su toliko nespecifične da se često nazivaju „zastarelim kvintetom“.[6]

Epidemiologija uredi

Prema raspoloživim podacima udušnje ili nasilna asfiksija prilično je čest uzrok smrti u praksi forenzičkih patologa – među svim obdukcijama.

Tako je npr. u jednoj studiji iz 2010. godine utvrđeno da je te godine svaka šesta žrtva bila žrtva udušenja. Negativni ishodi su u većini slučajeva bili usled razvoja kritične ishemije mozga, a smrtni slučajevi su usledili nakon nekoliko dana provedenih na jedinicama intenzivne nege.[7] Nije zabeležena veza sa polom ili godinama preminulog.[7]

U drugoj studiji takođe je utvrđena povećana stopa smrtnosti usled udušenja u medicinsko-pravnim obdukcijama. Posebno, smrti usled udušenja su jedan od najvažnijih uzroka smrti usled nasilja. Tokom 21-godišnjeg perioda od januara 1984. do oktobra 2004. godine, u ovoj studiji utvrđeno je 134 smrtnih slučajeva od udušenja u Turskoj.[8]

Smrti usled udušenja činile su 15,7% svih forenzičkih obdukcija; 20,8% slučajeva je starosti između 30 i 39 godina, a prosečna starost je bila 41,9 godina. Muškarci čine 79,8% svih slučajeva. Najčešći način smrti od udušenja je vešanje (56 slučajeva, 41,8%), zatim utapanje (30,5%) i trovanje ugljen-monoksidom (8,2%). Nasilnije metode, kao što su ligatura ili ručna davljenja, čine 2,9% i 2,3% svih smrtnih slučajeva od udušenja, što je respektivno.[8]

Patofiziologija uredi

Disanje, kao jedna od vitalnih funkcija u telu, u suštini predstavlja transport kiseonika iz atmosfere u tkiva, odnosno ćelije i vraćanje stvorenog ugljen-dioksida. Ovaj proces je izuzetno složen, u njegovom lancu postoji nekoliko karika, od kojih svaka mora biti funkcionalna da bi se ventilacija, difuzija i transport navedenih gasova odvijali normalno i pravilno.

Pre svega, neophodan je odgovarajući, normalan sastav atmosfere u kojoj se čovek nalazi.

Onda, potrebno je otvoriti usne i nazalne otvore, prohodnost daljih disajnih puteva (nos, usta, ždrelo, larinks, traheja).

Zatim neophodan je očuvan kvalitet plućnog tkiva, pravilan sastav krvi, očuvana sposobnost eritrociti da primaju i prenose kiseonik u tkiva i ćelije koji moraju imati kvalitativne karakteristike koje prihvataju kiseonik, a sve pod uslovima pravilnog funkcionisanja centralne regulacije disanja.[9]

Poremećaj ili prekid bilo koje karike naveden u ovom lancu dovodi do oštećenja respiratorne funkcije, ili do gušenje (asfiksija), koje se može završiti fatalno ili nefatalno.[10]

Sam naziv ovog oblika gušenja (udušenje, asfiktična ili sufokantna povreda) ukazuje na to da do poremećaja disanja dolazi usled:[9] narušenog normalan odnos koncentracija kiseonika i ugljen-dioksida (21% : 0,03%) usled različitih vrsta povreda, a ne akutne bolesti. Nakon povrede u udahnutom vazduhu dolazi do poremećaja procesa disanja usled povećane potrošnje kiseonika, uz istovremeno povećanje koncentracija ugljen-dioksida, što onemogućava stvaranje potrebne količine oksihemoglobina neophodnog za održavanje vitalnih funkcija u telu.[8]

Vrste uredi

Udušenje ili nasilni respiratorni poremećaji (lat. Asphyxia violenta)[2] u zavisnosti od vrste nasilnog agensa, mogu biti mehaničkog, fizičkog ili hemijskog porekla.

Nasilno mehaničko udušenje uredi

Nasilno mehaničko udušenje koje može nastati dejstvom mehaničke oruđa na organe za disanje po mehanizmu nastanka povred u sudskoj medicini dela se na sledeće grupe:[11]

Nasilno mehaničko udušenja zapušenjem uredi

Glavni članak: Udušenja zapušenjem

Nasilna mehanička udušenja (lat. suffocatio) može nastati kao posledica:[12]

Zapušenja nosa i usta (lat. occlusio nasi et oris) Oblik je akutnog nasilnog mehaničkog udušenja uzrokovanog istovremenim zatvaranjem otvora nosa i usta. Zatvaranje ovih otvora može se realizovati na tri načina: ručno, nekim za vazduh epropusnim materijalom i/ili predmetom i odupiranje otvora usta i nosa o podlogu.
Zapušenja ždrela i grkljana
(lat. obturatio pharyngolaryngis)		 Oblik je akutnog nasilnog mehaničkog udušenja uzrokovanog istovremenim pritiskom i zatvaranjem ždrela i grkljana nekim stranim telom, obično pojedinačnim, mekšim ili ili čvrstim predmetom. Po poreklu, ova vrsta udušenja uglavnom su slučajna. Strani predmeti dovode do nepotpunog ili potpunog zatvaranja ždrela

(usnog i grkljanskog dela). Kod ovog udušenja dominiraju generali znaci dok se lokalno nalazi strani predmet koji je izazvao ometanje funkcije navedenih delova respiratornog trakta.

Zapušenja dušnika i dušnice
(lat. obturatio tracheobronchiorum)		 Oblik je akutnog nasilnog mehaničkog udušenja uzrokovanog zapušenjem i zatvaranjem dušnika i dušnice nekim čvrstim pojedinačnim ili višebrojnim predmetima (zrno pasulja, koštica voća, pesak, pleva, zemlja, zrna žitarica itd.), kašastim (povračani sadržaj zeludca) ili polutečnim sadržajem (krv, mulj, sadržaj septičke jame). Dubina prodiranja ddržaja u grane traheje zavisi od veličine i konzistencije samog sadržaja, ali u načelu ne prodire u donje i krajnji delove disajnih puteva, kao npr kod slučajeva utopljenja.[13]
Utopljenje
(lat. submersio)		 Nasilno je mehaničko udušenje uzrokovano udisanjem i prodora tečnosti u disajne puteve sa posledičnim zapušavanjem njihovih donjih i završnih delova. Može biti primarno utopljenje (submerzija), i sekundarno utopljenje (hidrokucija) u kojem je primarna sinkopa, pa se još naziva i „sinkopalno”. Submerzija, odnosno pravo ili primarno utopljenje pogađa prvenstveno neplivače, ali i plivače koji precenivši svoje snage, ili našavši se pred iznenadnim teškoćama (matica, plima) tonu pod površinu vode. Beznadežna, svesna odbrana u vidu nesvrsishodnih pokreta dovodi do gubitka snage i iscrpljenja, a zatim do opstrukcije vazdušnih puteva tečnošću i asfiksije. U hidrokuciji osnovni uzrok je gubitak svesti, tako da unesrećeni tone i pri pokušaju disanja voda ulazi u disajne puteve i dovodi do udušenja. Utopoljenje je jedan od najčešćih načina oduzimanja života i najčešće se sprovodi skokom sa visine (obala, mostova) u duboku vodu

Nasilno mehaničko udušenje stezanjem uredi

Nasilno mehaničko udušenje (lat. strangulatio) koje nastaje stezanjem organa za disanje može biti:

Zagušenje rukama
(lat.strangulatio manualis)		 Kod ovoe vrste udušenja ciljno područje je vrat a mehanizam povreda se ostvaruje zatezanjem i pritiskom (jedne ili obe ruke, ligatute ili primenom pritiska drugim delom tela kao što je podlaktica ili koleno). Zbog složene anatomije vrata i to što kroz njega pored disajnih puteva prolaze i veliki krvni sudovi koji, između ostalog, snabdevaju mozak krvlju, kao i veliki nervi preko kojih mozak koordinira vitalne funkcije tela, mehanizam smrti u ovom udušenju je složen. U slučaju smrti sledeća tri faktora su uključena: zatvaranje disajnih puteva, poremećaj cerebralne cirkulacije usled zatvaranja velikih krvnih sudova vrata, inhibicija srca usled stimulacije vratnih nerava.
Zadavljenje
(lat stragulatio funalis)		 Vrsta je povreda udušenjem koja nastaje kao posledica kompresije vrata. Može dovesti do nesvestice ili smrti zbog izazvanog hipoksičnog stanje u mozgu. Fatalno zadavljenje se obično dešava u slučajevima nasilja, nesreća i jedan je od dva glavna načina pored vešanja da uzrokuje smrt (zbog lomljenja žrtvinog vrata). Zadavljenja je najčešće ubilačkog, retko zadesnog a izuzetno samoubilačkog porekla.
Vešanje
(lat. suspensio)		 Vešanje je nasilno mehaničko udušenje koje nastaja vezivaem omče ili ligature oko vrata koju zateže delimično ili potpuno težina sopstvenog tela. Vešanje je uobičajen metod smrtne kazne još od srednjeg veka i primarni je metod pogubljenja u brojnim zemljama i regionima. Vešanje je takođe metod samoubistva. Mala deca takođe mogu da dožive veđanjem ako namotaju užad za prozore ili električne navoje oko vrata ili da se obese ako su njihovi krevetići ostavljeni nadomak zavesa ili električnih uređaja kao što su ventilatori. Deca sa smetnjama u razvoju su u opasnosti od slučajne udušenja u starijoj dobi, posebno ako je krevet modifikovan da spreči njihovo ispadanje na pod.[14]

Poziciono udušenje uredi

Vidi još: Poziciono udušenje
 
U Sjedinjenim Američkim Državama opisano je nekoliko pozicionih udušenja koja su se završila smrću kod uhapšenih lica zbog grube intervencije policije kao na ovoj slici.[15]

Poziciono udušenje može biti: nasilno mehaničko udušenje usled pritiska na grudni koš i nasilno mehaničko udušenje zbog iznuđenog i neadekvatnog položaja tela.[16]

 
Udušenje električnom strujom nastaje usled paraliza respiratornih mišića ili centra za kontrolu disanja

U oba slučaja radi se o nasilnom mehaničkom udušenju (lat. asphyxia violenta)[2] zbog pritiska na grudni koš ili iznuđenog i neadekvatnog položaja tela u kome ono sprečava osobu da adekvatno diše.[2] Od posledica ovog udušenja ljudi mogu umreti, slučajno, kada su usta i nos začepljeni, ili kada se grudi možda nisu mogle u potpunosti proširiti i omogućiti normnalno disanje. Poziciono udušenje može biti posledica brutalnosti od strane policije, vojnih zatvorskih čuvara ili jatrogeno uudušenje zbog neadekvatnog rada medicinskog osoblja. Poziciono udušnje takođe je čest uzrok smrti kod novorođenčadi, čije telo još uvek nije dovoljno razvijeno da bezbedno preuzme osnovne funkcije kao što je spavanje u položaju koji nije horizontalan.[17]

Sve nasilne mehaničke udušenja su po toku obično akutna, i karakterišu ih relativno dobro definisani klinički simptomi, kao i opštim i lokalni obdukcionim nalazom.

Vidi još: Ljudski stampedo
 
Raspeće kao jedan je od neobičan, istorijskih oblik nasilnog udušenja

Jedan od oblika je i eng. riot-crush udušenje, izazvan humanim stampedom, kod koga prestaju respiratorni pokreti, kod stradalih osoba u neredima (sampedu), kada se grudi žrtava stisnu gaženjem ljudi koji se gomilaju jedni na druge.[18]

Raspeće je jedan je od neobičan, istorijskih oblik nasilnog udušenja. Žrtva je bila tipično prikovan na krst ekserima zabijenim kroz zglobove ruku i noge u drvenu prečku na uspravnom stubu. Smrt je nastajala zbog hipovolemičnog i sekundarnim šokom zbog bola od zakucavanja, dehidracija i nasilnog udušenja.[19] Težina tela na ispruženim rukama ometa izdisanje održavajući međurebarne mišiće u stanju udisanja. Izdisanje bi postalo prvenstveno dijafragmatično, sa produženim vremenom trajanja respiracija što rezultuje oštećenjem funkcije disanja i ugušenja.[3]

Nasilno fizičko udušenje uredi

Nasilno fizičko udušenje nastaje akcijom fizičkih agenasa npr. električne struje kada paraliza respiratornih mišića ili centra za kontrolu disanja može biti vodeći mehanizam smrti usled udušenja u slučaju strujnog udara.

Nasilno fizičko udušenje može nastati i kao posledica povrede izazvane visokim pritiskom (hiperbarizma) koje se javljaju, po pravilu, na većim dubinama, kod profesionalnih i amaterski ronioci ili kod nesreća u podmornici i batiskafu. Izlaganje tela visokom pritisku najviše utiče na plućne strukture i dovodi do pucanja alveola, intersticijalnog emfizema i pneumotoraksa.

Povrede niskog pritiska (hipobarizma) nastaju u uslovima oštećenja sistema za pritisak u avionu na velikoj visini, ili tokom treneže u komorama niskog pritiska. Mehanizam oštećenja je zasnovan na principu rastvorljivosti gasova u tečnostima za njihove parcijalne pritiske. Brza tranzicija pri nižem pritisku (dekompresija u ravni, iznenadna izlazak ronioca sa velike dubine ili iznenadni izlazak radnika iz kesona na površinu), dovodi do eksplozivnog oslobađanja gasova u telesnim tečnostima, a najviše u krvi, što je poznato kao proces kavitacije. Mehurići gasa su sposobni da začepljuju male krvne sudove raznih organa i da cepaju zidove manjih krvnih sudova pri eksplozivna dekompresija. Iako se proces dešava u svim organima posebno su značajne opstrukcije moždanih i kičmenih krvnih sudova koja može dovesti do smrti.

Nasilno hemijsko udušenje uredi

Udušenje otrovima

Nasilno hemijsko udušenje izazivaju neki hemijski agensi – otrovi:

  • ugljen-monoksid koji sprečava prenos kiseonika zbog kompetitivnog vezivanja za hemoglobin,
  • cijanova jedinjenja koja blokiraju ćelijske enzime disanja,[20]
  • hemijske supstance (barbiturati, alkohol), uzete u prevelikim količinama, koje između ostalog deluju depresivno na centre za disanje.[21]

Udušenje neotrovnim gasovima

Smrt od gasova za udušenje nastaju, a ne zbog toksične prirode gasova, već pre zbog otsustva kiseonika iz atmosfere. Ugljen dioksid i metan su dva gasa koji se najčešće sreću. Oba su u suštini netoksična i bez mirisa. Oba se nalaze u kanalizaciji i rudnicima. Metan je glavni sastojak (94-96%) prirodnog gasa koji se koristi se za kuvanje.[22] Bez mirisa je; miris koji detektujemo od prirodnog gasa u domaćinstvima je dodati sastojka za pravovremeno otkrivanje curenja gas. Smanjenje atmosferskog kiseonika na manje od 25% normalnog (5-6% zapremine kiseonika) zamenom kiseonik inertnim gasovima, kao što su ugljen-dioksid i metan, dovodi do gubitka svesti nakon nekoliko sekundi i smrti za nekoliko minuta. Do ovih udušenja i nasilne smrti dolazi, zbog kvara opreme, nedostatak u dizajnu ili konstrukciji uređaja ili gubitak kontrole od strane pojedinca.

Određivanje uzrok smrti u takvim slučajevima zasniva se na saznanju o okolnostima smrti, jer na obdukciji nema konkretnih nalaza. Toksikološke analiza krvi nisu od pomoći u slučaju smrrti izazvane ugljen-dioksidom.

Opšti klinički znaci uredi

U skoro svim oblicima i slučajevima nasilnih mehaničkih udušenja javljaju se slične kliničke pojave, koje se odvijaju u četiri stadijuma, pre nego što dođe do umiranje koje kod akutnog nasilnog mehaničkog udušenja traje obično od oko 5 do najviše 10 minuta.[23]

Stadijum dispneje uredi

Akumulacija ugljen-dioksida i nedostatak kiseonika u krvi, uzrokuju stadijum dispneje ili „gladi za vazduhom“, koji traje oko 1–1,5 minut (osim kod vešanja), a nastali poremećaji zdravlja, odnosno disajne funkcije, obično imaju osobine lake telesne povrede.

Ovaj stadijum praćen je ubrzanim i pojačanim disajnim pokretima, plavetnilom kože lica, izbuljenošću očiju, poremećajem pulsa i krvnog pritiska.

Kako je svest u ovom stadijumu još očuvana, u slučaju prestanka delovanja mehaničke sile, povređena osoba pamti i reprodukuje događaj (mesto, način, sredstvo povreživanja itd.).[23]

Stadijum konvulzija uredi

U ovom stadijumu koji traju do oko 1–2 minuta. disajni pokreti su još uvek prisutni, ali su sve ređi i naporniji. Javnja se gubitka svesti, još izrazitije pomodrelosti lica i izbuljenosti očiju.[23]

Prvo se javljaju klonični trzaji, a zatim tonični grčevi Zbog gubitka svesti, postoji period nesećanja, koji se obično odnosi i na događaje koji su prethodili povrećivanju (retrogradna amnezija).

Stepen oštećenja zdravlja i ugroženosti života preživelih osoba u toku ili na kraju ove faze, ima sve osobine teške telesne povrede.

Stadijum apneje uredi

Osnovna karakteristika ovog stadijuma, koji traje oko 2 do 3 minuta, jeste prestanak spontanih disajnih pokreta zbog duboke depresije centralne respiratorne regulacije. Pored toga, dolazi i do produbljivanja besvesnog stanja. Srčana radnja je još očuvana, krvni pritiskak je snižen a puls ubrzan. Javlja se uzetost mišića stezanja želuca, čmara, mokraćne bešike i semenih mehurića.[23]

Stepen oštećenja zdravlja i vitalnih finkcija, u sluæajevima spasavanja i eventualnog preživljavanja iz ovog stadijuma, ima sve karakteristike teške telesne povrede opasne po život, uz moguća trajna i znatna oštećenja funkcije moždane kore.

Terminalni stadijum uredi

U ovom stadijuma telo je u stanju mirovanja, srčana radnja, zbog očuvanog automatizma, i dalje je u funkciji. Javlja se nekoliko terminalnih pokušaja udisanja uz konačno gašenje svih refleksa i prestanka srčane radnje, što rezultuje okončanjem mehanizma umiranja.[23]

Povređeni retko preživljavaju ovaj stadijum, a ukoliko se to i desi, stepen oštećenja zdravlja i ugroženost života, ima sve osobine kvalifikovanog vida teške telesne povrede sa trajnim posledicama. Na osnovu svega iznetog, proizilazi da umiranje kod akutnog nasilnog mehaniækog udušenja traje obično od oko 5 do najviše 10 minuta

Obdukcioni nalaz uredi

Opšti obdukcioni nalaz uredi

Opšti obdukcioni nalaz nakon fatalnog akutnog nasilnog mehaničkog udušenja, karakterističan je zbog:[24]

  • deoksigenisane krvi u tkivima,
  • napornih i otežanih pokreta disanja,
  • povećanog kapilarnog pritiska,
  • otežanih kontrakcija respiratornih mišića u fazi konvulzija, sa posledičnim morfološkim promenama na koži i vidljivim sluzokožama.

Spoljašnji nalaz uredi

 
Mrtvačke mrlje kod udušenja su sivoljubičaste boje

Spoljašnji nalaz na lešu karakteriše izražena plavičastost kože i vidljivih sluzokoža. Mrtvačke mrlje su izraženije, javljaju se ranije i tamnije su sivoljubičaste boje.[24]

Na koži i vidljivim sluzokožama (lice, vrat, gornji deo grudi, očni kapci) postoje tačkasta i mrljasta krvarenja.

Unutrašnji nalaz uredi

Svi organi su prepunjeni krvlju, krv je tečna, tamnocrvene boje, a na organskim i zidnim membranama (pluća, pupčana vrpca) uočavaju se tačkasta ili mrljasta krvarenja.[24]

Pluća su akutno napregnuta, a na njihovim delovima se često primećuju tačkasta krvarenja, uzrokovano prisilnim i napornim udahom--ekspiratornim pokretima i akutnim povećanje kapilarnog pritiska.

U fazi konvulzija može se naći i krvarenje u skeletnim mišićima, kao rezultat kidanja mišićnih vlakana i snopova tokom nekontrolisanih i iznenadnih kontrakcije mišića.[23]

Izvori uredi

  1. ^ Filipović, Maja (2020). Sufokativne asfiksije (Teza) (na jeziku: srpski). Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet. 
  2. ^ a b v g „UDUŠENJE • LekarInfo” (na jeziku: srpski). 2019-08-24. Pristupljeno 2023-07-13. 
  3. ^ a b Branislav Budakov Asfiktične povrede U: Miloš Tasić, Sudska medicina, Zmaj Novi Sad, str.81-104
  4. ^ a b Milroy, Christopher M. (2015). „A Brief History of "Asphyxia"”. Academic Forensic Pathology. 5 (2): 254—265. ISSN 1925-3621. S2CID 79631008. doi:10.23907/2015.028. 
  5. ^ Byard, Roger W. (2017-08-23). „Pekka Saukko, Bernard Knight: Knight's forensic pathology 4th ed.”. Forensic Science, Medicine and Pathology. 14 (1): 147. ISSN 1547-769X. S2CID 3649853. doi:10.1007/s12024-017-9908-z. 
  6. ^ Bartley O.W. A treatise on forensic medicine; or medical jurisprudence. London: Barry and Son; 1815. 77 p.
  7. ^ a b Trnka, J.; Gesicki, M.; Suslo, R.; Siuta, J.; Drobnik, J.; Pirogowicz, I. (2013). „Death as a result of violent asphyxia in autopsy reports”. Neurobiology of Respiration. Advances in Experimental Medicine and Biology. 788. str. 413—416. ISBN 978-94-007-6626-6. ISSN 0065-2598. PMID 23836006. doi:10.1007/978-94-007-6627-3_56. 
  8. ^ a b v Azmak, Derya (2006). „Asphyxial deaths: a retrospective study and review of the literature”. The American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 27 (2): 134—144. ISSN 0195-7910. PMID 16738432. S2CID 419003. doi:10.1097/01.paf.0000221082.72186.2e. 
  9. ^ a b Bell, Michael D.; Rao, Valerie J.; Wetli, Charles V.; Rodriguez, Richard N. (1992). „Positional Asphyxiation in Adults”. The American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 13 (2): 101—107. ISSN 0195-7910. doi:10.1097/00000433-199206000-00004. 
  10. ^ Brinkmann B. (1981). „Compression of the neck and arterial obstruction”. Z Rechsmed. 87: 59—73. 
  11. ^ „MEHANIČKO UDUŠENJE • LekarInfo” (na jeziku: srpski). 2019-06-01. Pristupljeno 2023-07-13. 
  12. ^ Thach, Bradley (februar 2008). „Tragic and sudden death. Potential and proven mechanisms causing sudden infant death syndrome”. EMBO Reports. 9 (2): 114—118. PMC 2246416  . PMID 18246101. doi:10.1038/sj.embor.7401163. .
  13. ^ Budakov B., Šovljanski M. Subakutna asfiksija izazvana askaridama (Ascaris lumbricoides). Med pregl 1978;31(9–10):381–3
  14. ^ R.W. Byard, Children: Noninflicted Causes of Childhood Death in Encyclopedia of Forensic and Legal Medicine (Second Edition), 2016
  15. ^ Parkes, John; Thake, Doug; Price, Mike (jul 2011). „Effect of seated restraint and body size on lung function”. Medicine, Science, and the Law. 51 (3): 177—181. PMID 21905575. S2CID 28631704. doi:10.1258/msl.2011.010148. .
  16. ^ Rauchschwalbe, R.; Mann, N. C. (1997). „Pediatric window-cord strangulations in the United States, 1981-1995”. JAMA. 277 (21): 1696—1698. PMID 9169896. doi:10.1001/jama.1997.03540450052034. 
  17. ^ Brinkmann B. (1981). „Compression of the neck and arterial obstruction”. Z Rechsmed. 87: 59—73. 
  18. ^ Bader S. Alotaibi, ... Angela M. Mills, in Human Stampede Ciottone's Disaster Medicine (Second Edition), 2016
  19. ^ Edwards, W. D.; Gabel, W. J.; Hosmer, F. E. (1986). „On the physical death of Jesus Christ”. JAMA. 255 (11): 1455—1463. PMID 3512867. doi:10.1001/jama.1986.03370110077025. .
  20. ^ Chandra, Harish; Gupta, B.N.; Bhargava, S.K.; Clerk, S.H.; Mahendra, P.N. (1980). „Chronic Cyanide Exposure — A Biochemical and Industrial Hygiene Study”. J Anal Toxicol. 4 (4): 161—165. PMID 6257975. doi:10.1093/jat/4.4.161. .
  21. ^ Baselt RC, Disposition of Toxic Drugs and Chemicals in Man, 5th ed, Chem ical Toxicology Institute, Foster City, 2000.
  22. ^ Simpson K and Knight B, Forensic Medicine, ed 9. Baltimore, Edward Arnold, 1985.
  23. ^ a b v g d đ Branislav Budakov Asfiktične povrede U: Miloš Tasić, Sudska medicina, Zmaj Novi Sad, str. 82-83
  24. ^ a b v Branislav Budakov Asfiktične povrede U: Miloš Tasić, Sudska medicina, Zmaj Novi Sad, str. 84

Literatura uredi

  • Buris L. Forensic medicine. Budapest: Springer Hungarica; 1993.
  • Clark MA; Kerr FC. (1986). „Unusual hanging deaths”. Forensic Sci. 31 (2): 217—221. PMID 3711842. .
  • Duflou, J. A.; Lamont, D. L.; Knobel, G. J. (1988). „Homicide in Cape Town, South Africa”. Am J Forensic Med Pathol. 9 (2): 290—4. PMID 3239546. S2CID 35021355. doi:10.1097/00000433-198812000-00004. .
  • Ferris JAJ. Asphyctic deaths. In: Siegel JA, Saukko PJ and Knupfer GC: Encyclopedia of forensic sciences. London San Diego: Academic press; 2000. p. 308–16.

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Насилна_удушења&oldid=27442710”