Википедија

Nacionalna biblioteka Španije

Nacionalna biblioteka Španije (šp. Biblioteca Nacional de España) je najveća biblioteka u Španiji, ali i jedna od najvećih u svetu. Nalazi se u Madridu. Biblioteka je 2007. godine imala 115.707 članova.

Nacionalna biblioteka Španije
Biblioteca Nacional de España
Logo Nacionalne biblioteke Španije
Zgrada Nacionalne biblioteke Španije u Madridu
Nacionalna biblioteka Španije na karti Španije
Nacionalna biblioteka Španije
Osnivanje1712.
LokacijaMadrid
 Španija
Koordinate40° 23′ 00″ S; 3° 43′ 00″ Z / 40.383333° S; 3.716667° Z / 40.383333; -3.716667
Obim26 miliona publikacija (knjige, rukopisi, novine, magazini, zvučni i muzički snimci, patenti, baze podataka, slike, mape, poštanske marke...)
ČlanoviPristup reprodukcijama i post-1958 materijalima je otvoren za članove Nacionalne biblioteke. Pristup pre-1958 materijalima je dozvoljen samo onima koji imaju istraživačku kartu.[1] Materijali mogu u izuzetnim slučajevima da budu predmet posebnih restrikcija.[2]
DirektorAna Santos Aramburo
(od 2013)
AdresaPaseo de Recoletos, 20-22
Veb-sajtwww.bne.es

Istorija uredi

Nastanak Kraljevske biblioteke odigrao se u istorijskim okolnostima koje su Španiji, posle civilnog rata koji se vodio oko trona između Habzburške i Burbonske krune za prevlast, dovele novog kralja, Filipa V. On je 29. decembra 1711. godine odobrio osnivanje Kraljevske biblioteke koja bi bila otvorena za javnost. Biblioteka je 1716. godine postala javna, otvorena za sve koji žele da istražuju i uče, i iste godine su uspostavljene norme za njen rad. Na samom početku, njeni fondovi bili su sačinjeni od privatnih kolekcija španskih kraljeva Filipa IV i Filipa V, koji je naložio da se donese više od 6.000 knjiga iz Francuske, kao i od knjiga iz privatnih kolekcija španskih plemića. Već 1715. godine Kraljevska biblioteka imala je fond od 28.424 štampane knjige, 1.282 pisana dokumenta i 20.000 ordena.

Uvođenje obaveznog primerka 1716. godine omogućilo je da Nacionalna biblioteka značajno uveća svoje fondove. Bogaćenju fondova doprinela je i odluka Kraljevskog veća, doneta 1750. godine, da Kraljevska biblioteka ima pravo da od knjižara koje se zatvaraju zahteva spiskove raspoloživih knjiga, odabere i uzme knjige koje nedostaju u fondu Biblioteke. Godine 1729. izrađen prvi javni katalog Biblioteke, a 1836. Kraljevska biblioteka dobija ime Nacionalna biblioteka.

Konfiskacijom arhiva, biblioteka, umetničkih kolekcija katedrala, manastira i gradskih veća, za vreme tzv. kulturne konfiskacije, 1869. godine, Nacionalna biblioteka obogaćena je neprocenjivim delima, i ona je tada posedovala 300.000 knjiga, 200.000 štampanih brošura i više od 300.000 rukopisa.[3]

Tokom 19. veka, konfiskacije, kupovine i donacije omogućile su Nacionalnoj biblioteci da stekne većinu antičkih i vrednih knjiga koje trenutno ima. Godine 1892. je njena zgrada korištena za Istorijsku američku izložbu.[4] Dana 16. marta 1896, Nacionalna biblioteka je otvorena za javnost u istoj zgradi u kojoj se sada nalazi, i obuhvatala je ogromnu čitaonicu na glavnom spratu dizajniranu za 320 čitalaca. godine 1931. je čitaonica bila reorganizovana, čime je omogućen pristup glavnoj kolekciji referentnih radova, i Opšta čitaonica je kreirana za potrebe studenata, radnika i opštih čitalaca.

Tokom Španskog građanskog rata skoro 500.000 tomova je prikupio Odbor za konfiskaciju (Junta de Incautación) i smestio u Nacionalnoj biblioteci radi čuvanja umetničkih dela i knjiga, koje su do tada držane u verskim ustanovama, palatama i privatnim kućama. Tokom dvadesetog veka brojne modifikacije su napavljene na zgradi da bi se adaptirale sobe i repozitorijumi njenih konstantno rastućih kolekcija, rastućoj količini materijala primljenog nakon izmene zahteva Zakonskog priloga iz 1958, i brojnih radova koje je biblioteka kupila. Među ovim građevinskim radovima, neke od najznačajnijih promena bile su izmene napravljene 1955. godine da se utrostruči kapacitet repozitorijuma, i one koje su započele 1986 i kompletirane 2000, koje se dovele do kreiranja nove zgrade u Alkala de Enaresu i kompletno remodelovanje zgrade u Paseo de Rekoletos, Madrid.

Fond uredi

Nacionalna biblioteka Španije čuva bibliografsku i dokumentacionu građu Španije, objedinjava, katalogizira i konzervira bibliografsku građu i u svojim fondovima čuva više od 28 miliona jedinica nastalih na teritoriji Španije. Njen fond čine: knjige, časopisi, novine, mape, atlasi, marke, razglednice, pisma, gravire, crteži, umetničke slike, čestitke, kalendari, brošure, plakati, posteri, leci, note, ploče, kasete, CD i DVD materijali. Poseduje i veliku kolekciju inkunabula, rukopisa i knjiga neprocenjive vrednosti. [5]

Odeljenje Lepih umetnosti i kartografije ima više od 100.000 bakropisa i 600.000 gravira, crteža, fotografija i mapa. Odeljenje muzikalija i audiovizuelnih dokumenata poseduje rukom pisane i štampane partiture (179.230 jedinica), zvučne zapise svih formata, gramofonske ploče, voštane i vinilske ploče, kasete (323.705 naslova u elektronskom katalogu) i video izdanja 2000 Beta, VHS, DVD i Blu-ray (u katalogu se nalazi više od 99.000 naslova). Kolekcija novina i časopisa ima veliki značaj za istorijska i sociološka istraživanja i broji 158.100 naslova, koji su raspoloživi za korišćenje putem digitalne biblioteke novina i časopisa.[6]

Katalozi uredi

Veliki broj kataloga objedinjen je u Vodiču štampanih kataloga Nacionalne biblioteke i u svom 3. izdanju, objavljenom 2006. godine, sadrži 514 kataloga koji se odnose na sve vrste kolekcija, i koji su štampani u obliku monografija ili serijskih publikacija. Veliku važnost imaju tradicionalni katalozi studiozno sređeni po autoru i tematici, rađeni decenijama, počev od internog kataloga nazvanog Opšti popis. Od 1994. godine biblioteka ima Javni internet katalog. Danas elektronski katalog Nacionalne biblioteke Španije sadrži četiri miliona naslova iz raznih oblasti i osam miliona jedinica.

Slike uredi

  •  
    Zgrada Nacionalne biblioteke Španije
  •  
    Statue u biblioteci
  •  
    Statua Marcelino Menéndez y Pelayo
  •  
    Zgrada Nacionalne biblioteke Španije
  •  
    Ulaz u Nacionalnu biblioteku Španije
  •  
    Glavni ulaz u Nacionalnu biblioteku Španije

Reference uredi

  1. ^ „Carnés de la Biblioteca”. www.bne.es (na jeziku: španski). 20. 3. 2012. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  2. ^ „Carné de investigador. Biblioteca Nacional de España”. www.bne.es (na jeziku: španski). 12. 12. 2011. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  3. ^ Nikolić, Vela (2012). Nacionalna biblioteka Španije: tri veka na istorijskom putu dugom 250 km. Narodna biblioteka Srbije. COBISS.SR 201599756
  4. ^ „Cronología. National Library of Spain”. Arhivirano iz originala 06. 12. 2021. g. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  5. ^ Carrión Gútiez, Manuel (1996). La Biblioteca Nacional. Madrid: Biblioteca Nacional. COBISS.SR 71842304
  6. ^ „Nacionalna biblioteka Španije”. Nacionalna biblioteka Španije. Pristupljeno 10. 4. 2017. 

Literatura uredi

  • Nikolić, Vela (2012). Nacionalna biblioteka Španije: tri veka na istorijskom putu dugom 250 km. Narodna biblioteka Srbije. COBISS.SR 201599756

Spoljašnje veze uredi

 
Nacionalna biblioteka Španije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_библиотека_Шпаније&oldid=27674129”