Википедија

Nacionalni institut za orijentalne jezike i civilizacije u Parizu

француска високошколска и истраживачка установа

Nacionalni institut za orijentalne jezike i civilizacije (fra. Institut national des langues et civilisations orientales), poznat i pod akronimom Inalco, francuska je visokoškolska i istraživačka ustanova odgovorna za nastavu jezika i civilizacija. Ime je dobila 1971. godine. Ima veliki broj nastavnika-istraživača, lingvista i diplomata.[1]

Nacionalni institut za orijentalne jezike i civilizacije u Parizu
Tipdržavni
Osnivanje1971.
DirektorJean-François Huchet
Broj studenata29.327
LokacijaPariz
Veb-sajtwww.inalco.fr

Od 2011. institut se nalazi u srcu latinskog Pariskog kvarta u 13. pariskom arondismanu.

Istorija institucije

uredi

Od 1669. do 1914. godine

uredi

Nastava orijentalnih jezika i istorije orijentalnih civilizacija u Francuskoj vuče korene od nastanka francuskog koledža po inicijativi Guijoma Budea.[2]

Pod uticajem profesora Žozefa Lakanala stvorena je specijalna škola za orijentalne jezike.[3] Škola je otvorila svoja vrata unutar Nacionalne biblioteke u Parizu s misijom podučavanja savremenih orijentalnih jezika „priznati korisnim za politiku i trgovinu”. Prvi predavani jezici bili su „književni i vulgarni” arapski, turski i krimsko-tatarski, persijski i malajski. Redovno se razvijala tokom 19. veka dodajući nove jezike i spajajući se sa školom mladih jezika koju je osnovao Žan Batist Kolber 1669. radi obuke prevodilaca za jezike sa područja Levanta.

Od 1914. do 1984. godine

uredi

Godine 1914, škola postaje „Nacionalna škola modernog orijentalnog jezika” (ENLOV) i dobija poseban status koji je ostao na snazi do 1968. kada je studentski pokret doveo do integrisanja ustanove u univerzitetski sektor kao „Univerzitetski centar savremenih orijentalnih jezika” (UCSOJ). UCSOJ nije dugo zadržao ovo ime i 3. februara 1971. menja ime u sadašnje — „Nacionalni institut orijentalnih jezika i civilizacija”.

Različita odeljenja počela su da se nagomilavaju. Interdisciplinarna odeljenja se umnožavaju, kao što su centar za pripreme za međunarodnu razmenu (međunarodna trgovina), kurs naprednih međunarodnih studija (posebno posvećen pripremi takmičenja u stranim poslovima), tečaj komunikacije i interkulturalne obuke, automatska obrada jezika itd.

Od 1985. do 2011. godine

uredi

Od 1985. institut ima status „velikog preduzeća” (fra. grand établissement; poput Instituta za politiku u Parizu). Tokom 90-ih godina 20. veka, drugi projekti prepravljanja nisu bili uspešni.

Od 2011. godine pa do danas

uredi

Rasprostranjeni na nekoliko lokacija, nove nastavne i administrativne prostorije spajaju većinu obuke instituta u XIIIe arondismanu na novom polu jezika i civilizacija, sa Univerzitetskom bibliotekom jezika i civilizacija (fra. Bibliothèque universitaire des langues et civilisations; BULAC). Osnivanje je, dakle, deo želje za okupljanjem univerziteta kako bi stekle svoje veštine na međunarodnoj univerzitetskoj sceni i razvijanju lingvističkih veština.

Univerzitetska biblioteka jezika i civilizacija je univerzitetska biblioteka koja je otvorena 12. decembra 2011. zajedno sa Nacionalnim institutom za orijentalne jezike i civilizacije. Univerzitetska biblioteka opredelila se za jezike koji se pišu nelatiničnim slovima što odgovara poljima nastave i istraživanja univerziteta.

Organizacija

uredi

Misija ustanove je podučavanje jezika srednje i istočne Evrope, Azije, Okeanije, Afrike i stanovništva Amerike, kao i geografije i istorije. Predavanja o jezicima i pripadajućim civilizacijama vrše specijalizovani nastavnici-istraživači i izvorni govornici regiona koji se proučavaju.

Odeljenja, sektori i sekcije

uredi

Inalco je delimično sastavljen od odeljenja čiji obim odgovara regionu sveta kao i od profesionalno orijentisanih sektora. Odeljenja mogu biti jednojezička ili grupisana u više jezičkih sekcija. Kursevi pripremaju studente za komunikaciju i interkulturalnu obuku, međunarodnu trgovinu, podučavanje francuskog kao stranog jezika, napredne međunarodne studije i automatsku obradu jezika.[4]

Spisak odeljenja

Spisak sektora

  • međunarodna trgovina (Centar za pripremu za međunarodnu trgovinu)
  • interkulturalna komunikacija i obuka
  • nastava jezika (francuski kao strani jezik)
  • međunarodni odnosi (napredne međunarodne studije)
  • višejezični IT tekstovi

Institut nudi mogućnost pohađanja početne obuke na nivou bačelora, mastera ili doktorata, kao i opciju kontinuiranog obrazovanja za spoljne studente i profesionalce.[5]

Popularni su i kratki kursevi, večernji tečajevi i „praktični sertifikati”.

Istraživački tim

uredi

Institut trenutno ima 14 istraživačkih jedinica, 8 prijemnih timova i 6 zajedničkih jedinica. Ima i oko 570 aktivnih punopravnih članova uz 270 istraživača-nastavnika i 300 doktorskih studenata.

Inalco novine

uredi

Inalco novine objavljuju naučne radove i časopise iz disciplinske oblasti u papirnoj verziji. Njihova urednička ponuda organizovana je oko zbirki geografskih područja (Azija, Evropa, Afrika, Sredozemlje, Amerika, itd.) i serija koje odgovaraju disciplinskim grupama (jezici i lingvistika, humanističke i društvene nauke, umetnost i pisma, prevod itd.).

Časopisi istraživačkog centra

  • Balkanske sveske[6]
  • Beležnice usmene literature[7]
  • Cipango (japanske studije)[8]
  • Studije Indijskog okeana[9]
  • Recenzije o berberskim studijama[10]
  • Slovo (ruske i sibirske studije)
  • Iod (savremene hebrejske i jevrejske studije)[11]
  • Fino-ugrske studije[12]
  • Mandenkan[13]

Reference

uredi
  1. ^ „Une centaine de langues et civilisations”. Inalco (na jeziku: francuski). 22. 6. 2015. 
  2. ^ „Une histoire riche”. Inalco (na jeziku: francuski). 24. 9. 2013. Arhivirano iz originala 18. 12. 2018. g. Pristupljeno 14. 02. 2020. 
  3. ^ Michel Nusimovici. „Les écoles de l'An III”. ens-rennes.fr (na jeziku: francuski). 
  4. ^ „Débouchés professionnels”. Inalco (na jeziku: francuski). 4. 12. 2019. Arhivirano iz originala 11. 02. 2020. g. Pristupljeno 14. 02. 2020. 
  5. ^ „Formations”. Inalco (na jeziku: francuski). 26. 11. 2013. Arhivirano iz originala 07. 11. 2015. g. Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  6. ^ „Cahiers balkaniques”. journals.openedition.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  7. ^ „Cahiers de littérature orale”. journals.openedition.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  8. ^ „Cipango – Cahiers d’études japonaises”. journals.openedition.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  9. ^ „Études océan Indien”. journals.openedition.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  10. ^ „Revue des Études Berbères – Accueil”. reb.centrederechercheberbere.fr. Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  11. ^ „Yod – Revue des études hébraïques et juives”. journals.openedition.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  12. ^ „Études finno-ougriennes”. journals.openedition.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 2. 2020. 
  13. ^ „Mandenkan – Bulletin semestriel d’études linguistiques mandé”. journals.openedition.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 2. 2020. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Nacionalni institut za orijentalne jezike i civilizacije u Parizu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_институт_за_оријенталне_језике_и_цивилизације_у_Паризу&oldid=27887353”