Neigong
Neigong (kineski: 內功), takođe transkribovan kao Nei Kung, doslovno prevedeno, „Neigong“ znači nešto poput: „unutrašnja vežba“ ili: „rad iznutra“ (nei - unutrašnji, a gong - rad) odnosi se na nekoliko skupova tehnika meditacije i disanja koje su povezane sa taoizmom i kineskim borilačkim veštinama. Od 1920-tih koristi se i pojam Čigong kao moderniji naziv za opisivanje ovih vežbi.
Ovu borilačku veštinu osmislio je Michel Echenique Isasa navodno na drevnoj tradiicionalnoj mudrosti, i temeljnim aspektima ljudskog života i prirode. Struktura ove veštine je prilično široka jer integriše niz sistema, od samoodbrane i borbenih tehnika, sisteme disanja, Či Kung, koncentraciju, kontrolu anksioznosti i novoa straha.[1] Zasnovan je na heksagramima I-Čing-a i svaka tehnika predstavlja dubok osmišljenu zamisao koja kroz praktično iskustvo navodi pojedinca da upozna sebe i razvije svoje latentne potencijale.[2]
Neigong promoviše nenasilje i ima za cilj da održi u životu osnovna načela koja daju veći značaj ljudskom postojanju.
Neigong se vežba na Institutu za filozofske borilačke veštine Bodidarma. U ovom stilu, filozofija se pridružuje borilačkom aspektu u potrazi za bezvremenskim vrednostima kao što su pravda, etika i mudrost. Više od skupa tehnika i fizičkih praksi, neigong predlaže vrednosni put i usklađivanje čoveka sa sopstvenim životom i okolinom.
Osnovni pojmovi uredi
Svrha Neigonga je da dovede do promena u telu, od iznutra ka spolja, od unutrašnjosti ka periferiji, aktivirajući unutrašnju energiju kako bi se olakšalo otvaranje, aktiviranje i energizacija periferne energije ( meridijana i aure).
To je metoda samokultivacije, odnosno učenja tehnika za razvijanje istinskog unutrašnjeg oblika ljudskog bića. Dah, kretanje tela i mašta međusobno se posebno koordinišu i na taj način se pokreću ili unapređuju različiti unutrašnje-fizičko-duhovni procesi.
Ali šta je ovo „unutrašnje“ (Nei) koje je dalo ime drevnim tradicionalnim vežbama Neigong ? To je - ukratko - trojstvo blaga skriveno u ljudima: Jing ,Či i Šen (suština, protok energije i duhovi), što se tako često pominje u taoističkim spisima .
Neigong je borilačka veština zasnovana na filozofiji heksagrama i Ji đinga. Njihove tehnike predstavljaju duboke ideje koje favorizuju samosvest i buđenje latentnih potencijala. Prema principima ove umetnosti, kroz borilačke veštine, čovek može naučiti da savladava sebe i poboljša svoj život u više aspekata. On integriše čitav niz sistema samoodbrane i borbenih tehnika, uključujući trening disanja, Ći Kung forme i prakse meditacije.[3]
Neigong istorijski odgovara školi filozofskih i unutrašnjih borilačkih veština, koja je postojala u Kini do 3. veka i koja je od tada javno nestala, ne ostavljajući ni traga.. Ali, njegov duh i znanje nastavili su da se razvijaju do danas, u nejavnom obliku, i ograničenjem na mali broj instruktora i učenika.
Neigong se sastoji od široke borilačke tehnike koja integriše mnoge sisteme i koja ima simbolički karakter, to jest, svaku tehniku, pokret, trening, između ostalog, predstavlja i nešto dublje u prirodi čoveka i univerzuma. Neigong se zasniva na otkrivanju i razvoju unutrašnjeg puta koji učenika vodi ka Mudrosti, a njegovi cinjevi su:
- Prevladavanje straha tehnikom;
- Prevladavanje bola poznavanjem unutrašnje snage;
- Prevazilaženje neznanja kroz duh Mudrosti unutrašnje moći.
Neigong je borilačka veština koja eliminiše konfrontaciju primenom inteligencije. To je nenasilna borilačka veština, ali intenzivne aktivnosti. To je moguće jer je u neigongu koncept borbe unutrašnji, odnosno unutrašnja borba učenika sa samim sobom. To znači da su sve što se dešava spolja, uključujući mogućeg protivnika (ili nekoliko njih), odraz ili posledice uzroka koji postoji iznutra, a u neigongu se radi iznad uzroka, kako bi se efekti ispravili.
Razlika između Čigonga i Neigonga uredi
Odnos između čigonga i neigonga je diskutabilan i ovi pojmovi se često mešaju. Neki istraživači (neakademski) ih smatraju bliskim učenjima, i po njihovom uobičajenom mišljenju, zasnovani su na poboljšanje unutrašnje snage .
Oleksij Maslov , poznati orijentalista i doktor istorijskih nauka, smatra Čigong delom Neionga. Razlog zabune objašnjava na sledeći način: „Posle reformi u Kini 1950-ih, a zatim 1980-ih. Sve što je bilo povezano sa„ domaćom praksom “smatralo se ili„ feudalnom relikvijom “( Fengjiang misin ), ili kao „antirevolucionarna aktivnost“ ( fan gemin hodun ) ili jednostavno „zabludom“ - misin. To je bilo zbog činjenice da se celokupna nastava ovih metoda odvijala u malim zatvorenim školama, a da ih država nije kontrolisala. Stoga su u svim štampanim medijima na radiju i televiziji počeli da ispoljavaju ideju da je „neigong“ - nešto mistično i zaostalo, a Čigong - inovirana i naučno dokazana metoda, koja se treba učiti u parkovima, bolnicama, klinikama.
Za razliku od Neigonga Čigong deluje u suprotnom smeru, počev od otvaranja, aktiviranja i energiziranja meridijana kako bi se olakšalo energiziranje unutrašnjosti.[4] Na osnovnom nivou, u aktivnom Čigongu, dah i kretanje tela koriste se za pomoć u protoku / pravcu Či-a. U pasivnom Čigongu, dah se koristi u iste svrhe. Međutim, ovo može „vezati“ vežbača za njegovo disanje, i delimično ga sprečiti da pravilno proceni unutrašnje promene.
U Neigongu, međutim, nema potrebe da kretanjem Čia, jer se ne veže za kretanje daha i to omogućava praktičaru da potpunije ceni unutrašnju alhemiju koja se odvija.[4]
U Čigongu, izuzev bilo koje vežbe Pet elemenata ( gde postoji niz pokreta u nizu, od kojih svaki uzrokuje protok Čia u drugom meridijanskom paru), tendencija je raditi na jednom primarnom meridijanskom paru u svakoj vežbi, kada nakon otvaranja ovih meridijana, treba preći na drugu vežbu.[4]
U Neigongu naglasak je na radu iz unutrašnjosti kako bi se istovremeno pristupilo svim tokovima energije. Ovo ima sinergijski efekat koji omogućava praktičaru pristup / doživljaj čitavog Či toka, a takođe i na višim nivoima integraciju uma / tela / duha.[4]
Psihološki, Neigong se može koristiti za „otklanjanje“ povreda i trauma iz prošlosti. To može uključivati sećanja koje smo skladištilu duboko u sebi kao fizičku i psihološku nefleksibilnost i bol.
Duhovno, Neigongom se može postići i povišeno stanja svesti.[4]
Kurs Neigonga uredi
Kurs neigong se odvija u sledeće četiri faze, koje su ponekad u literaturi opisane analogno hemijskim (ili protohemijskim) procesima. S jedne strane, ove „faze unutrašnjeg rada“ označavaju različite interne procese, a s druge strane predstavljaju specifičan nivo obuke koji je polaznik dostigao:
1. Obogaćivanje sopstvene suštine tela pokretom (动 以 炼 精) Ista stvar se dešava sa vežbama Tai-Ji-Čuan, Kung-Fu, ali i sa mnogim sportovima poznatim na zapadu.
2. Prečišćavanje Či, ili filtriranje i odvajanje Či od sopstvene suštine tela (炼 精 化 气) Unutrašnja cirkulacija Či ojačana je transformacijom suštine u Či.
3. Transformacija običnog Či koji cirkuliše u telu u energiju višeg kvaliteta (化 神)Ovo čini dodatnu energiju direktno dostupnom na nivou Šen.
4. Prelazak u duhovno oslobađanje iz vremena i prostora (炼 神 还 虚) U poetskoj formulaciji kao „povratak u punoću praznine“ ili „ulazak u sferu Dao-a“
Četvrti, najviši dostignuti nivo samokultivacije je „prava osoba“, kako je formulisano u klasičnim spisima: Veliki cilj koji je neprestano na vidiku i u srcu, daoista su da svu svoju snagu posvete mentalnom i fizičkom poboljšanju kako bi da neprestano radi Dao. Otuda se i učenje Neigonga nazivalo „Čiu Đen“ (修真), što znači „Negovanje istine“. Istinska samokultivacija, međutim, ona uključuje oboje: tri nevidljiva energetska blaga kod ljudi (Jing, Či, Šen) i njihovo vidljivo materijalno postojanje u mesu - krv, kosti, tkivo organa. U drevnoj Kini se govorilo o ovom dualnom , duhovno-telesnom sistemu životnih oblika sa izrazom „Čing Ming“ (性命).
Unutrašnje vežbe treba shvatiti kao uputstva, koja mogu ljude vratiti u takozvano prenatalno prvobitno stanje života u kome su se duh i telo pomirili jedni s drugima. Proces preokreta upisan je u svakodnevni život, a usred normalnog postojanja ugrađuje se princip oporavka. Međutim, to se ne može postići pomoću jedne tehnike, već rezultat mnogih različitih faktora, i tako su u unutrašnje vežbe Neigonga ugrađene u uređen proces velike Dao metode.[5]
Izvori uredi
- ^ „What is Neigong? - Quora”. www.quora.com. Pristupljeno 14. 2. 2021.
- ^ Admin, D. F. „Was ist Nei Gong, was ist Qi Gong?”. Dao Foundation (na jeziku: nemački). Pristupljeno 14. 2. 2021.
- ^ ECHENIQUE, Michel "Nei Kung - A trilha iniciática das Artes Marciais", Ed. Nova Acrópole, 2007.
- ^ a b v g d „What is Neigong? - Pro Holistic - Internal Skill of qigong”. Pro Holistic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 2. 2021.
- ^ D., F. „Was ist Nei Gong, was ist Qi Gong?”. Dao Foundation (na jeziku: nemački). Pristupljeno 15. 2. 2021.
Literatura uredi
- Blofeld, J. Taoism, The Quest for Immortality, Mandala-Unwin Paperbacks London, 1989. ISBN 0-04-299008-4
- Cheng, Tinhung. Tai Chi Transcendent Art, The Hong Kong Tai Chi Association Press Hong Kong, 1976. (only available in Chinese)
- Wile, Douglas Lost T'ai-chi Classics from the late Ch'ing Dynasty State University of New York Press, Albany, 1996. ISBN 0-7914-2653-X
- Wu Gongzao. Wu Family T'ai Chi Ch'uan (吳家太極拳), Hong Kong, 1980, Toronto 2006, ISBN 0-9780499-0-X
- Keen, Thomas. Iron Vest Qigong. ISBN 978-1-60243-000-6
- Danaos, Kosta, Nei Kung, The Secret Teachings of the Warrior Sage, Inner traditions, 2002, ISBN 0-89281-907-3
- Chen Kaiguo and Zheng Shunchao, Opening the Dragon Gate. The Making of a Modern Taoist Wizard.. ISBN 0-8048-3185-8
- Miller, Dan and Cartmell, Tim "Xing Yi Nei Gong: Xing Yi Health Maintenance and Internal Strength Development", Unique Publications, North Hollywood, 1999. ISBN 0-86568-174-0