Неподношљива лакоћа постојања
Nepodnošljiva lakoća postojanja je delo Milana Kundere. To je autorov peti roman, koji se prvi put pojavio u javnosti 1984. godine. Likovi su Tomaš, uspešni hirurg, njegova žena Tereza, fotograf, mučena muževljevim neverstvima, Sabina, slobodni umetnik i Tomaševa ljubavnica, Franc, profesor na Švajcarskom univerzitetu i Sabinin ljubavnik, Simon, Tomašev sin iz prethodnog braka. Roman je završen 1982. godine, ali je Kundera odobrio njegovo izdavanje tek 1984, a u Češkoj 1985. godine gde ga je izdala kanadska izdavačka kuća „68 Pablišers“. Drugo češko izdanje je Kundera odobrio tek 2006. godine.
 | |
| Nastanak | |
| Radni naslov | Nepodnošljiva lakoća postojanja |
| Autor | Milan Kundera |
| Zemlja | Čehoslovačka |
| Jezik | srpski |
| Sadržaj | |
| Lokalizacija | Prag, 1968 |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | BIGZ |
| Broj stranica | 374 |
| Prevod | |
| Prevodilac | Nikola Kršić |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 86-13-00177-7 |
Radnja i struktura dela uredi
Knjiga se sastoji iz sedam delova[1]:
- Prvi deo: Lakoća i težina
- Drugi deo: Duša i telo
- Treći deo: Neshvaćene reči
- Četvrti deo: Duša i telo
- Peti deo: Lakoća i težina
- Šesti deo: Veliki marš
- Sedmi deo: Ќarenjinov osmeh
Milan Kundera prikazuje Prag 1968. godine, živote intelektualaca i umetnika u češkom društvu tokom komunističke ere. Dve glavne teme ovog dela su težina i lakoća. Tomaš i Sabina su u stalnoj potrazi za trenutnim zadovoljstvima, nevezani ni za šta, slobodni u potpunosti. Oni su inkarnacija lakoće. Nasuprot lakoći, težina se vezuje za bića i principe, ona je moralna, a njena inkarnacija su Tereza i Franc.
Filozofska osnova dela uredi
U samom uvodu Kundera se osvrće na Ničeovo učenje o večnom vraćanju. Prema Kunderi, život koji jednom zauvek nestane, koji se više ne vraća, sličan je seni, on je bez težine, unapred mrtav i njegov užas, uzvišenost ili lepota, ne znače pred bogom ništa. Kundera dalje preispituje, ako se svaka sekunda našeg života bude bezbroj puta ponavljala, bićemo prikovani za večnost kao Isus za krst. Takva pomisao je užasna. U svetu večnog vraćanja svaki gest je opterećen težinom nepodnošljive odgovornosti. Zbog toga Niče misao o večnom vraćanju naziva najtežim teretom (das schwerste Gewicht). Najteži teret nas lomi, posrćemo pod njim. Potiskuje nas prema zemlji. Apsolutna odsutnost tereta čini da čovek postane lakši od zraka, uzdiže se u visine, udaljava se od zemlje i ovozemaljskog postojanja. Suprotnost težina-lakoća je najtajanstvenija i najmnogoznačajnije od svih suprotnosti.[2]
Likovi uredi
Tomaš: Češki hirurg i intelektualac. Tomaš je ženskaroš koji živi za svoj rad. On smatra da su seks i ljubav odvojeni entiteti: ima seksualne odnose sa više žena, ali voli samo svoju, Terezu. On ne vidi nikakvu suprotnost između ove dve pozicije. On objašnjava švalerisanje kao imperativ da se istraže ženske specifičnosti samo izražene tokom seksa. Isprva je video svoju ženu kao teret o kome je dužan da vodi računa. Posle ruske invazije, oni pobegnu u Cirihu, gde je ponovo ne švaleri. Nakon ruske invazvije, ponovo počinje sa varanjem. Na kraju napušta svoje opsesije. Njegov epitaf glasi: „Želeo je cartsvo božje na Zemlji”
Franc: Sabinin ljubavnik, profesor i idealista. Franc se zaljubljuje u Sabinu, koju smatra liberalom i romantično tragičnim češkim disidentom. On je ljubazan i saosećajan čovek. Kao jedan od sanjalica ovog dela, on zasniva svoje postupke na lojalnosti sećanja na njegovu majku i Sabinu. Njegov život se vrti u potpunosti oko knjiga i akademske zajednice, na kraju do te mere da traži lakoću i ekstazu učešćem u marševima i protestima, od kojih je poslednji marš na Tajlandu na granici sa Kambodžom. U Bangkoku posle marša, biva smrtno ranjen tokom pljačke.
Sabina: Tomaševa prijateljica i ljubavnica. Ceo Sabinin život je manifestacija lakoće. Sabina uživa u slobodi i činovima izdaje. Ona objavljuje rat kiču i ne prihvata nikakva ograničenja njene puritanske porodice i komunističke partije. Njene slike predstavljaju borbu sa kojom se suočava.
Tereza: Nežna Tomaševa žena. Intelektualka i fotograf. Upada u opasnost baveći se novinskom fotografijom u okupiranom Pragu. Ona ne osuđuje Tomaša zbog njegovih neverstava. Umesto toga, sebe osuđuje kao slabiju osobu. Kroz delo, nju obuzima strah da je još jedna žena u Tomaševom nizu. Kada se njih dvoje odsele na selo. Ona se posvećuje gajenju stoke i čitanju.
Karenjin: Tomašev i Terezin pas.
Citati uredi
Žene naoružane kišobranima bile su mlade i stare, ali najratobornije među njima bile su upravo mlade. Tereza se setila dana invazije. Devojke u mini suknjama nosile su zastave na dugačkim kopljima. Bio je to seksualni atentat na ruske vojnike koje godinama drže pod režimom apsolutnog polnog odricanja.
Sad je hodao po Pragu s priborom za pranje i sa iznenađenjem zaključivao da se oseća deset godina mlađi. Prodavačice u velikim trgovinama su ga oslovljavale sa „gospodine doktore” i tražile od njega savete u vezi sa prehladama, bolovima u leđima i nepravilnim menstruacijama. Posmatrale su ga gotovo postiđeno kako poliva staklo vodom, stavlja četkom na dršku i pere izlog.
Ponekad se čini kao da u mozgu postoji posebno područje koje bismo mogli nazvati poetička memorija i koja registrira ono što nas je očaralo, dirnulo, ono što je učinilo naš život lepšim. Od vremena kad je upoznao Terezu nijedna žena nije imalapravo da ostavi ni najprolazniji trag u tom delo njegovog mozga.
Ekranizacija uredi
Godine 1988. je snimljen istoimeni film sa Žilijet Binoš i Danijelom Dej-Luisom u glavnim ulogama u režiji Filipa Kaufmana. Iako je film imao dobar prijem kod kritičara, Kundera je izrazio svoje nezadovoljstvo filmom i zabranio dalju ekranizaciju svojih knjiga.[3]