Википедија

Nefrektomija

Nefrektomija jedan je od hirurških zahvata u urologiji kojim se vrši parcijalno ili totalno vađenje obolelog bubrega sa okolnim masnim tkivom i pripadajućim ovojnicama, sa odstranjenjem nadbubrežne žlezde i okolnih zahvaćenih struktura, ili bez njega.[1] Radikalna nefrektomija je tretman izbora kod malignih bolesti bubrega.

Nefrektomija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosturologija
MKB-9-CM55.5
MeSHD009392

Istorija

uredi
 
Gustav Simon, izveo je prvu nefrektomiju 1869.
  • 2. avgusta 1869. — Gustav Simon (Gustav Simon, 1824-1876), nemački hirurg, izveo je prvu uspešnu nefrektomiju u Hajdelbergu.[2] Pre prve humane nefrektomije Simon je operativni zahvat izvodio na eksperimentalnim životinjama. Nakon brojnih istraživanja na životinjama on je dokazao da preostali zdrav bubreg može biti dovoljan za izlačuvanje mokraće i normalan život nefrektomisanog bolesnika.
  • 1878. — Koher je obavio prednju transperitonealnu nefrektomiju preko reza na srednjoj trbušnoj liniji.
  • 1881. — Moris je obavio prvu nefrolitotomiju. On je kasnije i definisao nefrolitijazu, nefrolitotomiju, nefrektomiju, i nefrotomiju.
  • 1884. — Vels je da bi otstranio perirenalni fibrolipom obavio prvu parcijalnu nefrektomiju.[3]
  • 1913. — Berg je prvi primenio poprečni trbušni rez u nefrektomiji zbog niže učestalosti peritonitisa i drugih abdominalnih komplikacija povezanih sa prednjim pristupom.
  • 1950. — Razvoj sigurnih trbušne tehnika doveo je do sve češće primene prednjeg pristupa.
  • 1963. — Robson je opisao značaj radikalne nefrektomije za uspešno preživljavanje bolesnika sa karcinoma bubrega.[4]
  • 1990. — Kliman je na Univerzitetu u Vašingtonu obavio prvu laparoskopsku nefrektomiju.

Indikacije

uredi

Nefrektomija je indikovana kod bolesnik sa nepovratnim oštećenjem bubrega zbog:[5]

  • Simptomatskih hroničnih infekcija,
  • Opstruktivnih promena u bubregu
  • Kamena u bubregu
  • Teške traumatske povrede bubrega.
  • Renovaskularne hipertenzija izazvana bolestima bubrežnih arterija.
  • Teškog unilateralnog oštećenje parenhima bubrega izazvanog nefrosklerozom, pijelonefritisom, refluksnom ili urođenim displazijom bubrega.
  • Lokalizovanog karcinoma bubrega,drugih tumora ili uznapredovalih metastaza u bubregu. Radikalna nefrektomija je tretman izbora kod malignih bolesti.

Kada je dijagnoza karcinoma bubrega postavljena u ranoj fazi bolesti, lečenje bolesnika može biti uspešno konzervativnom hirurškom tehnikom koja omogućava uklanjanje tumorskih promena (sa periferije do zdravog tkiva) i očuvanje normalne funkcije.

Kontraindikacije

uredi
  • Ako nefrektomijom može biti povređen bilo koji organ u blizini operativnog polja.
  • Povrede bubrega koje se zbrinjavaju za vreme nefrektomije, ako mogu produžiti oporavak i izazvati komplikacije.
  • Laparoskopska delimična nefrektomija je novi modalitet koji se sve više koristi, jer nudi brže oporavka od otvorene delimične nefrektomije. Međutim, ona je povezana sa većom stopom velikih intraoperativnih i drugih uroloških komplikacija. Laparoskopska delimična nefrektomija treba da bude rezervisana samo za pacijente sa malim ektopičnim tumorima i treba da je obavljaju isključivo dobro obučeni laparoskopski urolozi.[6]

Vrste nefrektomije prema metodi izvođenja

uredi
 
Položaj bolesnika i lokalizacija pristupa bubregu kroz otvor načinjen na trbušnom zidu ispod rebarnog luka zahvaćene strane (ili zavisno o veličini i lokalizaciji procesa, između donja 2 rebra (rebra su označena sivom bojom)

Klasična nefrektomija na otvorenom trbuhu

uredi

Intervencija se provodi se pod opštom anestezijom bolesnika. Sama intervencija počinje nakon što se pristupi bubregu kroz otvor načinjen na trbušnom zidu ispod rebarnog luka zahvaćene strane (ili zavisno o veličini i lokalizaciji procesa, između donja 2 rebra).

Nakon pristupa bubregu vrši se prvo podvezivanje svih krvnih sudova koji krvlju snabdevaju bubreg. Potom se tkivo koje ga okružuje pašnjivo odvaja od bubreg i ostalog tkiva, bez povređivanja ovojnice bubrega.

Sledeći akt je podvezivanje i odstranjivanje uretera (cevi koja odvodi mokraću iz bubrega u mokraćnu bešiku).

Na kraju se bubreg zajedno sa pripadajućim krvnim sudovima i masnom ovojnicom, u komadu odstranuje iz trbušne duplje i šalje na detaljnu patohistološku analizu.

Svako krvarenje se zaustavlja a rana na trbuhu se zatvara (ušiva).

Laparoskopska nefrektomija

uredi

Laparoskopska nefrektomija je operativni zahvat na bubregu koji se izvodi uz pomoć specijalnog insstrumenta, laparoskopa, koji se kroz male otvore na trbuhu uvodi u trbušnu duplju. Takva intervencija nosi manju smrtnost od klasične, otvorene operacije, i može biti - prosta nefrektomija, nefroureterektomija, radikalna nefrektomija, parcijalna nefrektomija.[7][8][9][10][11]

Prosta nefrektomija

uredi

Izvodi se kod benignih oboljenja bubrega, kao što su terminalni pijelonefritis, tuberkuloza bubrega, afunkcija bubrega različitog porekla.[12][13][14]

 
 
Šematizovani prikaz anatomskih struktura pre i nakon parcijalne (levo) i radikalne nefrektomije (desno)

Radikalna nefrektomija

uredi

Ova nefrektomija je kompleksna procedura u kojoj se bubreg vadi sa okolnim strukturama (masno tkivo, limfne žlezde, nadbubrežna žlezda ...). Izvodi se kod bubrežnih tumora.[15]

Nakon pravljenja prostora korišćenjem ugljen-dioksida, kroz male otvore na koži ubacuj se kamera i instrumenti. Na glavne krvne sudove bubrega se stavljaju specijalni plastični klipsevi sa bravom, i nakon toga presecaju. Bubreg sa tumorom se izvlači napolje u specijalnoj kesi, kroz otvor na koži promera nekoliko santimetara, nastao spajanjem dva već napravljena mala otvora.

Operacije prosečno traje 120-150 min. Pacijent izlazi iz bolnice nakon 3-4 dana.

Parcijalna nefrektomija

uredi

Izvodi se kad je tumor bubrega malih dimenzija (manji od 4 santimetra). Laparoskopskom operacijom uklanja se samo tumor, a preostali deo bubrega je sačuvan. Na uspešan ishod operacije pored veličine tumora utiče i njegova lokalizacija. Protok krvi kroz bubreg se privremeno prekida na 20-30 minuta. Moguća su operativna oštećenja funkcije preostalog dela bubrega. Gubitak krvi je veći nego kod radikalne laparoskopske nefrektomije. Prosečno trajanje operacije 150-180 min. Pacijent ide kući 4-5 dana nakon operacije.[16][17] [18][19][20]

Izvori

uredi
  1. ^ Hom, David; Eiley, David; Lumerman, Jeffrey H.; Siegel, David N.; Goldfischer, Evan R.; Smith, Arthur D (1999). „Complete Renal Embolization As an Alternative to Nephrectomy.”. The Journal of Urology. 161 (1): 24—7. .
  2. ^ Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart.
  3. ^ Czerny HE (cited by Herczel E): Ueber nierenextirpation bietr. Klin Khirurg. 6: 485. 1890.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  4. ^ Robson, C. J. (januar 1963). „Radical nephrectomy for renal cell carcinoma.”. Journal of Urology. 89: 37—42. .
  5. ^ Cookson MS. Radical Nephrectomy. Graham Jr SD, Glenn JF, eds. Glenn's Urologic Surgery. 5th ed. Philadelphia, Pa: Lippincott-Raven; 1998. 61-72.
  6. ^ Novick, A. C.; Stewart BH; Straffon RA; Banowsky LH (decembar 1977). „Partial nephrectomy in the treatment of renal adenocarcinoma.”. Journal of Urology. 118 (6): 932—6. .
  7. ^ Clayman, R. V.; Kavoussi LR; Soper NJ; Dierks SM; Merety KS, Darcy MD; et al. (1991). „Laparoscopic nephrectomy”. New England Journal of Medicine. 324 (19): 1370—1. .
  8. ^ Kerbl K, Figenshau RS, Clayman RV, Chandhoke PS, Kavoussi LR, Albala DM; et al. (1993). „Retroperitoneal laparoscopic nephrectomy: laboratory and clinical experience”. J Endourol. 7 (1): 23—6. .
  9. ^ Gaur, D. D. (1992). „Laparoscopic operative retroperitoneoscopy: use of a new device”. Journal of Urology. 148: 1137—9. .
  10. ^ Liapis D, de la Taille A, Ploussard G, Robert G, Bastien L, Hoznek A; et al. (2008). „Analysis of complications from 600 retroperitoneoscopic procedures of the upper urinary tract during the last 10 years”. World Journal of Urology. 26 (6): 523—30. .
  11. ^ Gupta, N. P.; Gautam, G. (2005). „Laparoscopic nephrectomy for benign non functioning kidneys”. J Minim Access Surg. 1 (4): 149—54. 
  12. ^ Traxer, O.; Pearle, M. S. (2000). „Laparoscopic nephrectomy for benign disease”. Semin Laparosc Surg. 7 (3): 176—84. .
  13. ^ Rassweiler J, Seemann O, Frede T, Henkel TO, Alken P. Retroperitoneoscopy: experience with 200 cases. Journal of Urology. 160 (4): 1265—9. 1998.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  14. ^ Rassweiler J, Fornara P, Weber M, Janetschek G, Fahlenkamp D, Henkel TO; et al. (1998). „Laparoscopic nephrectomy: the experience of the laparoscopy working group of the German Urologic Association”. Journal of Urology. 160 (1): 18—21. .
  15. ^ Rassweiler, J.; Frede, T.; Henkel, T. O.; Stock, C.; Alken, P. (1998). „Nephrectomy: A comparative study between the transperitoneal and retroperitoneal laparoscopic versus the open approach”. Eur Urol. 33 (5): 489—96. PMID 9643669. doi:10.1159/000019640. .
  16. ^ Garg M, Singh V, Sinha RJ, Sharma P (2014). „Prospective randomized comparison of transperitoneal vs retroperitoneal laparoscopic simplenephrectomy”. Urology. 84 (2): 335—9. .
  17. ^ Quintela, R. S.; Cotta LR; Neves MF; Abelha DL Jr, Tavora JE (2006). „Retroperitoneoscopic nephrectomy in benign pathology”. Int Braz Journal of Urology. 32 (5): 521—8. .
  18. ^ Gaur, D. D. (2000). „Simple nephrectomy: retroperitoneal approach”. J Endourol J Endourol. 14 (10): 787—90. ; discussion 791.
  19. ^ Hemal, A. K.; Talwar M; Wadhwa SN; Gupta NP (1999). „Retroperitoneoscopic nephrectomy for benign diseases of the kidney: prospective nonrandomized comparison with open surgical nephrectomy”. J Endourol. 13 (6): 425—31. .
  20. ^ Gill, I. S. (1998). „Retroperitoneal laparoscopic nephrectomy”. Urol Clin North Am. 25 (2): 343—60. .

Literatura

uredi
  • Sorbellini, M.; Kattan, M. W.; Snyder, M. E.; et al. (januar 2005). „A postoperative prognostic nomogram predicting recurrence for patients with conventional clear cell renal cell carcinoma.”. Journal of Urology. 173 (1): 48—51. 
  • Steinberg, A. P.; Finelli, A.; Desai, M. M.; et al. (decembar 2004). „Laparoscopic radical nephrectomy for large (greater than 7 cm, T2) renal tumors.”. Journal of Urology. 172 (6 Pt 1): 2172—6. 
  • Tosaka, A.; Ohya, K.; Yamada, K.; et al. (novembar 1990). „Incidence and properties of renal masses and asymptomatic renal cell carcinoma detected by abdominal ultrasonography.”. Journal of Urology. 144 (5): 1097—9. 
  • Tsui, K. H.; Shvarts O; Smith RB; Figlin R; de Kernion JB, Belldegrun A (februar 2000). „Renal cell carcinoma: prognostic significance of incidentally detected tumors.”. Journal of Urology. 163 (2): 426—30. 
  • Varkarakis, I. M.; Bhayani SB; Allaf ME; Inagaki T; Gonzalgo ML, Jarrett TW (novembar 2004). „Laparoscopic-assisted nephrectomy with inferior vena cava tumor thrombectomy: preliminary results.”. Urology. 64 (5): 925—9. 
  • Wagner, J. R.; Walther MM; Linehan WM; White DE; Rosenberg SA, Yang JC (jul 1999). „Interleukin-2 based immunotherapy for metastatic renal cell carcinoma with the kidney in place”. Journal of Urology. 162 (1): 43—5. 
  • Zeman, R. K.; Cronan JJ; Rosenfield AT; Lynch JH; Jaffe MH, Clark LR (maj 1988). „Renal cell carcinoma: dynamic thin-section CT assessment of vascular invasion and tumor vascularity”. Radiology. 167 (2): 393—6. 

Spoljašnje veze

uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нефректомија&oldid=28306969”