Nečistoća (budizam)
Nečistoća, prljavština ili otrov (pal. kilesa, sansk. क्लेश) u budizmu označava svaku strast koja kalja um.
Buda nečistoće opisuje kao veze, okove, prepreke, čvorove. Tri glavne nečistoće, odnosno “koreni lošeg”, jesu pohlepa, mržnja i obmana, a iz njih granaju mnoge druge: bes i okrutnost, tvrdičluk i zavist, prevara i arogancija, licemerje i taština, mnoštvo pogrešnih stavova.[1]
Buda je govorio da je uklanjanje nečistoća neophodan uslov oslobođenja uma, odnosno probuđenja. Pročišćavanje uma je istrajan napor da se um oslobodi nečistoća, štetnih mentalnih stanja koja iskrivljuju mišljenje i postupke.[1]
Pošto su sva nečista stanja svesti rođena iz neznanja, krajnje pročišćenje uma postiže se kroz razvoj mudrosti. Mudrost, međutim, nastaje samo u pročišćenom umu, zato prvo moramo da stvorimo prostor za nju.[1] Glavni metod pročišćenja uma jeste motrenje ili meditacija.[1]
Srodan budistički pojam su mentalni izlivi.
Vrste nečistoća uredi
Tri osnovne nečistoće uma su pohlepa, mržnja i zabluda.[2]
Pohlepa, mržnja i obmanutost bilo koje vrste jesu štetne. Koji god postupak da pohlepnik, mrzitelj i obmanuti načine – telom, govorom ili mišlju – to je takođe štetno. Kakvu god patnju takva osoba, savladana pohlepom, mržnjom i obmanutošću i čije misli one kontrolišu, bez razloga nanese drugome – ubijanjem, zatvaranjem, oduzimanjem imovine, lažnim optužbama ili progonom – gonjena mišlju: „Ja imam moć i ja želim moć”, sve je to takođe štetno.[3]
Pored tri osnovne nečistoće, navode se još i požuda, gramzivost, zlovolja, bes, osveta, pakost, dvoličnost, potcenjivanje, nadmenost, zavist, tvrdičluk, nepoštenje, lukavstvo, hvalisavost, prevara, tvrdoglavost, nasilnost, drskost, oholost, uobraženost, taština, opijenost i samoljublje.[4]
Pretpostavimo da je tkanina prljava i umrljana, a bojilac je potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine, plavu, žutu, crvenu ili ružičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoće na tkanini. Isto tako, monasi, kada je um uprljan, može očekivati da stigne na nesrećno odredište. Monasi, pretpostavimo da je tkanina čista i svetla, a bojilac je potopi u boju za bojenje tkanine, plavu, žutu, crvenu ili ružičastu. Ona će potom izgledati dobro obojena i ujednačene boje. A zašto? Zbog čistoće tkanine. Isto tako, monasi, kada je um neuprljan, može se očekivati da stigne na srećno odredište.[4]
Buda je govorio da zatrovan um nije sposoban za rasuđivanje, istinsko znanje i uvid:
U jezeru punom mulja, prljavštine i blata čovek dobrog vida ne bi mogao da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, niti jata riba kako plivaju. A zašto? Zato što je voda zamućena. Isto tako monah zamućenog uma ne vidi šta je za njega dobro, šta je za drugog dobro, šta je dobro za obojicu, ne može da ostvari uzvišeno stanje, istinski plemenito znanje i uvid.[5]
Takođe, Buda je upozoravao da nečistoće uma uzrokuju razne mentalne bolesti:
Postoje dve vrste bolesti. Fizička bolest i mentalna bolest. Postoje ljudi koji su lišeni fizičkih bolesti tokom godinu ili dve, čak i tokom sto godina i više. Ali retki su oni u ovome svetu koji su lišeni mentalne bolesti čak i za trenutak, sem onih koji su se oslobodili mentalnih nečistoća.[6]
Slojevi nečistoća uredi
Buda uči da se nečistoće sastoje od tri sloja: [7]
- stanje latentne tendencije (anusaya),
- stanje manifestacije (pariyutthana) i
- stanje prekoračenja (vitikkama).
Najdublji je nivo latentne tendencije, kada nečistoća jednostavno leži uspavana i ne pokazuje bilo kakvu aktivnost. Drugi nivo jeste stupanj manifestacije, kada nečistoća, pod uticajem nekog podražaja, jurne van u obliku nepovoljnih misli, emocija i volje. Zatim, na kraju, nečistoća prelazi granicu samo mentalnog ispoljavanja i motiviše neki od štetnih postupaka telom ili govorom. Zato se ovaj nivo naziva stupnjem prekoračenja.[7]
Buda podučava otklanjaju sva tri sloja nečistoća. Vežbanje vrline uklanja loše telesne i verbalne postupke i sprečava da nečistoća dostigne fazu prekoračenja. Vežbanje sabranosti uklanja već ispoljene nečistoće i štiti um od njihovog neprekidnog izbijanja na površinu. Na kraju mudrost sagledava nečistoće u njihovom korenu.[7]
Čišćenje uma uredi
Buda je govorio da je čišćenje uma neodložna obaveza svakog podvižnika:
Postoje tri neodložne obaveze svakog domaćina. Da svoju njivu uzore i podrlja. Pošto ju je uzorao i podrljao, on baca seme. Pošto je bacio seme, on zaliva zemlju i čeka. Istina, domaćin nema moć da kaže: "Neka moje žito proklija danas, klasa sutra, a sazri prekosutra." Ali kada dođe vreme, žito će proklijati, zatim klasati i potom sazreti. Na isti način, postoje tri neodložne obaveze svakog monaha. Da čisti svoju vrlinu, da čisti um, da čisti uvid. Istina, monah nema moć da kaže: "Neka moj um bude oslobođen nečistoća još danas, sutra ili prekosutra." Ali kada dođe vreme njegov um biće oslobođen nečistoća zahvaljujući neprijanjanju.[8]
Za čišćenje uma nije dovoljna samo želja, već je neophodna redovna praksa:
Pretpostavimo da postoji kokoška sa osam, deset, dvadeset jaja, koja ih nije pokrivala, nije na njima ležala i nije dobro zaštitila. Čak i ako se u njoj javi misao: "Ah, kad bi samo moji pilići uspeli da noktima i kljunovima probiju ljusku i izlegu se!", ipak to ne bi bilo dovoljno da pilići probiju ljusku i izlegu se. Isto tako, kada se monah ne trudi da razvija svoj um, čak i ako se u njemu javi misao: "Ah, kad bi se moj um uz pomoć nevezivanja oslobodio nečistoća!", ipak to nije dovoljno da se njegov um oslobodi nečistoća.[9]
Buda je poredio mudrost sa oštricom noža kojom uklanjamo nečistoće koje se nalaze između čula i predmeta:
Zamislite veštog mesara da ubije kravu i raspori je oštrim mesarskim nožem. Ne oštetivši meso i kožu, on iseče, odvoji i povadi sve tetive, žile i ligamente. A zatim joj oguli kožu, te preko onog što je ostalo opet razapne tu kožu. Je li istina ako bih rekao: ‘Krava je spojena sa kožom baš kao što je ranije bila?’ [...] Dao sam vam poređenje kako bih preneo značenje: ‘Meso’ je naziv za šest unutrašnjih osnova čula. ‘Koža’ je naziv za šest spoljašnjih osnova čula. ‘Tetive, žile i ligamenti’ su opijenost i požuda. ‘Oštar mesarski nož’ je plemenita mudrost – koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.[10]
— Buda
Nečistoće se iz uma uklanjaju postupno i dugotrajno:
Kada drvodelja pogleda dršku svoje sekire i vidi tragove svojih prstiju on ne zna: "Za ovoliko se drška sekire izlizala danas, za ovoliko juče, za ovoliko ranije". Ali kada se drška potpuno istanji on zna da se potpuno istanjila. Isto tako, dok se asketa trudi da razvija svoj um, on ne zna: "Ovoliko je mojih nečistoća uklonjeno danas, ovoliko juče, ovoliko ranije", ipak kada su one uklonjene, tada on zna da su uklonjene.[9]
Buda proces postepenog čišćenja uma, tokom kojeg različiti nivoi nečistoća izlaze na površinu, poredi sa topljenjem zlata. Prvo se uklanjaju najkrupnije nečistoće, vezane za postupke. To se postiže pridržavanjem vrline i neprekidnim samoposmatranjem. Zatim se čiste srednje nečistoće, kao što su misli vođene željom za čulnim zadovoljstvima, mržnjom ili željom da naudimo. Slede razne vezanosti: za porodicu, imetak, sredinu u kojoj živimo ili ugled. Neprekidnim taljenjem rude, odnosno žarom asketske prakse, uklanjaju se i najsuptilnije misli vezanosti za samo učenje, dok se na kraju ne dobije čisto zlato pročišćenog uma. On je sada ujedinjen, nerastresen, gibak i prilagodljiv, a opet snažan.[11]
Budući da su otrovi koji truju um mnogobrojni, Buda daje precizan protivotrov za svaki od njih. Kao protivotrov mržnji, preporučuje se razvijanje prijateljske ljubavi prema svim bićima, uključujući i same sebe.[11]
Literatura uredi
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Izvori uredi
- ^ a b v g Bhikkhu Bodhi, Pročišćenje uma
- ^ Rečnik pali i budističkih termina Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. јануар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Kovačević 2014, стр. 42.
- ^ а б Vatthupama sutta Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2009), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Vrlo blistav”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2009. г. Приступљено 23. 08. 2015.
- ^ Walpola Rahula, Čemu je Buda podučavao Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2010), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ а б в Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti
- ^ „Neodložnost”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 20. 08. 2015.
- ^ а б „Drška od sekire (Brod)”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2009. г. Приступљено 23. 08. 2015.
- ^ Нандакова поука (Nandakovāda sutta, MN 146, скраћени превод)
- ^ а б Kovačević 2014, стр. 233.