Nikolas Tinbergen
Nikolas „Niko“ Tinbergen FRS (15. april 1907 – 21. decembar 1988.) bio je holandski biolog i ornitolog koji je 1973. podelio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu sa Karlom fon Frišom i Konradom Lorencom za njihova otkrića u vezi sa organizacijom i izazivanjem individualnih i društvenih obrasci ponašanja kod životinja. Smatra se jednim od osnivača moderne etologije, proučavanja ponašanja životinja.
| Nikolas Tinbergen | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. april 1907. |
| Mesto rođenja | Hag, Holandija |
| Datum smrti | 21. decembar 1988. (81 god.) |
| Mesto smrti | Oksford, Engleska |
| Nagrade |  Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1973) |
Godine 1951. objavio je Studija instinkata, uticajnu knjigu o ponašanju životinja. Šezdesetih godina 20. veka sarađivao je sa rediteljem Hjuom Falkusom na nizu filmova o divljim životinjama, uključujući Zagonetku topa (1972) i Signali za preživljavanje (1969), koji je te godine osvojio nagradu Italije i američku plavu traku 1971.
Studija instinkata uredi
Godine 1951. objavljena je Tinbergenova Studija instinkta. Ekolozi ponašanja i evolucioni biolozi još uvek prepoznaju doprinos koji je ova knjiga ponudila oblasti proučavanja bihejvioralnih nauka. Studija instinkta rezimira Tinbergenove ideje o urođenim reakcijama ponašanja kod životinja i prilagodljivosti i evolucionim aspektima ovih ponašanja. Pod ponašanjem on podrazumeva ukupne pokrete koje čini netaknuta životinja; urođeno ponašanje je ono koje se ne menja procesom učenja. Glavno pitanje knjige je uloga unutrašnjih i spoljašnjih stimulansa u kontroli izražavanja ponašanja.[1]
Posebno je bio zainteresovan da objasni 'spontana' ponašanja: ona koja su se pojavila u svom potpunom obliku prvi put kada su izvedena i koja su izgledala otporna na efekte učenja. On objašnjava kako se ponašanje može smatrati kombinacijom ovih spontanih obrazaca ponašanja i kao postavljena serija reakcija na određene stimuluse. Ponašanje je reakcija po tome što se u izvesnoj meri oslanja na spoljašnje stimuluse, ali je i spontano jer zavisi i od unutrašnjih uzročnih faktora.[1]
Njegov model za izazivanje određenih reakcija u ponašanju zasnovan je na radu Konrada Lorenca. Lorenc je pretpostavio da za svaki instinktivni čin postoji specifična energija koja se nakuplja u rezervoaru u mozgu. U ovom modelu, Lorenc je zamislio rezervoar sa opružnim ventilom na njegovom dnu na koji bi mogao da deluje odgovarajući stimulans, slično kao teg na tavi vage koji vuče oprugu i oslobađa rezervoar energije, radnja koja bi životinju dovela do izraziti željeno ponašanje.[1]
Tinbergen je dodao složenost ovom modelu, modelu koji je sada poznat kao Tinbergenov hijerarhijski model. On je sugerisao da se motivacioni impulsi nagomilavaju u nervnim centrima u mozgu koji se drže pod kontrolom blokova. Blokovi se uklanjaju urođenim mehanizmom za oslobađanje koji omogućava da energija teče do sledećeg centra (svaki centar sadrži blok koji treba ukloniti) u kaskadi dok se ponašanje ne izrazi. Tinbergenov model pokazuje više nivoa složenosti i da su povezana ponašanja grupisana.[2]
Primer je u njegovim eksperimentima sa pčelama koje traže hranu. Pokazao je da pčele pokazuju radoznalost za modele cveća od žutog i plavog papira i sugerisao da su to vizuelni stimulansi koji izazivaju nakupljanje energije u jednom određenom centru. Međutim, pčele su retko sletale na cvetove modela osim ako nije primenjen odgovarajući miris. U ovom slučaju, hemijski stimulansi mirisa omogućili su oslobađanje sledeće karike u lancu, podstičući pčelu da sleti. Poslednji korak je bio da pčela ubaci svoj usne organe u cvet i započne sisanje. Tinbergen je ovo zamišljao kao zaključak skupa reakcija na ponašanje pčela u ishrani.[2]
Nobelova nagrada uredi
Godine 1973. Tinbergen je, zajedno sa Konradom Lorencom i Karlom fon Frišom, nagrađen Nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu „za svoja otkrića u vezi sa organizacijom i otkrivanjem individualnih i društvenih obrazaca ponašanja“.[3] Nagrada je priznala njihove studije o genetski programiranim obrascima ponašanja, njihovom poreklu, sazrevanju i njihovom izazivanju ključnim stimulusima. U svom Nobelovom predavanju, Tinbergen se osvrnuo na pomalo nekonvencionalnu odluku Nobelove fondacije da dodeli nagradu za fiziologiju ili medicinu trojici muškaraca koji su do nedavno smatrani „običnim posmatračima životinja“. Tinbergen je izjavio da bi njihovo oživljavanje pristupa proučavanju ponašanja „gledanja i čuđenja“ zaista moglo da doprinese ublažavanju ljudske patnje.[4]
Studije koje je trio sproveo na ribama, insektima i pticama postavile su osnovu za dalja proučavanja značaja specifičnih iskustava tokom kritičnih perioda normalnog razvoja, kao i efekata abnormalnih psihosocijalnih situacija kod sisara. U to vreme je navedeno da su ova otkrića izazvala „proboj u razumevanju mehanizama koji stoje iza različitih simptoma psihijatrijskih bolesti, kao što su bol, kompulzivna opsesija, stereotipno ponašanje i katatonično držanje“. Tinbergenov doprinos ovim studijama uključivao je testiranje hipoteza Lorenca/fon Friša pomoću „sveobuhvatnih, pažljivih i genijalnih eksperimenata“, kao i njegov rad na natprirodnim stimulusima. Takođe se smatralo da Tinbergenov rad u to vreme ima moguće implikacije za dalja istraživanja razvoja i ponašanja dece.[5]
Takođe je izazvao intrigu posvetivši veliki deo svog govora o prihvatanju FM Aleksandru, začetniku Aleksander tehnike, metode koja istražuje posturalne reflekse i reakcije kod ljudskih bića.
Natprirodni stimulus uredi
Glavni deo Tinbergenovog istraživanja fokusirao se na ono što je on nazvao natprirodnim stimulusom. Ovo je bio koncept da se može izgraditi veštački objekat koji je bio jači stimulans ili oslobađač za instinkt od objekta za koji je instinkt prvobitno evoluirao. Konstruisao je gipsana jaja da vidi na kojoj ptica preferira da sedi, otkrivši da će izabrati ona koja su veća, koja imaju definisanije oznake ili zasićenije boje—i jedno svetlo svetlo sa crnim tačkama bi se biralo umesto ptičijeg. sopstvena bleda, šarena jaja.[6]
Tinbergen je otkrio da bi teritorijalni mužjak trbušne trpčice (mala slatkovodna riba) napao drveni model ribe snažnije od pravog mužjaka ako bi mu donja strana bila crvenija. Konstruisao je kartonske lutke leptira sa više definisanim oznakama sa kojima bi muški leptiri pokušavali da se pare, a ne prave ženke. Superstimulus je svojim preuveličavanjem jasno ocrtavao koje karakteristike izazivaju instinktivni odgovor.
Među modernim radovima koji skreću pažnju na Tinbergenovo klasično delo je knjiga Dirdre Baret iz 2010, Supernormalni stimulansi.
Autizam uredi
Tinbergen je primenio svoje metode posmatranja na probleme autistične dece. On je preporučio „terapiju držanja“ u kojoj roditelji drže svoju autističnu decu tokom dužeg vremenskog perioda pokušavajući da uspostave kontakt očima, čak i kada se dete opire zagrljaju. Međutim, njegovim tumačenjima autističnog ponašanja i terapiji držanja koju je preporučio, nedostajala je naučna podrška i terapija je opisana kao kontroverzna i potencijalno uvredljiva, posebno od strane samih osoba sa autizmom.[7]
Reference uredi
- ^ a b v Hinde, R. A. Ethological Models and the Concept of 'Drive'. British Journal for the Philosophy of Science, 6, 321–331 (1956)
- ^ a b Tinbergen, Nikolaas (1951). The Study of Instinct. Oxford University Press. pp. nnn–mmm.
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1973”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-17.
- ^ Tinbergen, N. Ethology and stress diseases. Physiology Or Medicine: 1971–1980 19711980, 113 (1992)
- ^ Zetterström, R. The Nobel Prize for the introduction of ethology, or animal behaviour, as a new research field: possible implications for child development and behaviour: Nobel prizes of importance to Paediatrics. Acta Paediatrica 96, 1105–1108 (2007)
- ^ Tinbergen, N. Ethology and stress diseases. Physiology Or Medicine: 1971–1980 19711980, 113 (1992)
- ^ Williams, Betty Fry; Williams, Randy Lee (2010-08-05). Effective Programs for Treating Autism Spectrum Disorder: Applied Behavior Analysis Models (na jeziku: engleski). Taylor & Francis. ISBN 978-0-203-85503-4.