Nikolaj Ščors

	Nikolaj Ščors
Lični podaci
Puno ime	Nikolaj Aleksandrovič Ščors
Datum rođenja	6. jun 1895.
Mesto rođenja	Snovsk, Ruska Imperija
Datum smrti	30. avgust 1919. (24 god.)
Mesto smrti	Volinjska gubernija

Nikolaj Aleksandrovič Ščors (rus. Никола́й Алекса́ндрович Щорс; 25. maj/6. jun 1895 — 30. avgust 1919) bio je oficir Ruske carske vojske i komandant ukrajinskih pobunjeničkih snaga za vreme Prvog svetskog rata, načelnik divizije Crvene armije za vreme Građanskog rata u Rusiji, član Komunističke partije od jeseni 1918. (do tada je bio blizak levim eserima).

Biografija uredi

Mladost uredi

Rodio se i odrastao u Snovsku u Velikoščimelskoj parohiji Gorodnjanskog okruga Černigovske gubernije (od 1924. grad Snovsk, sada centar rajona, grad Ščors Černigovske oblasti, Ukrajina) u mnogodetnoj porodici železničarskog radnika s mnogo dece.

Jula 1914. završio je vojno-bolničarsku školu u Kijevu.

Prvi svetski rat uredi

Rusko carstvo stupilo je 1. avgusta 1914. u Prvi svetski rat, a Nikolaj je imenovan na dužnost vojnog bolničara artiljerijskog puka s pravima vojnog dobrovoljca. Tokom 1914. i 1915. učestvovao u borbenim dejstvima na Severozapadnom frontu.

Krajem oktobra 1915. godine dvadesetogodišnji Ščors određen je na aktivnu vojnu službu i preveden u redova u rezervnom bataljonu. Januara 1916. upućen je na četvoromesečni ubrzani kurs Vojne škole u Vilnjusu, koja je bila premeštena u Poltavu. Zatim je u činu zastavnika služio na dužnosti mlađeg oficira čete u 335. Anapskom pešadijskom puku 84. pešadijske divizije, koja je dejstvovala na Jugozapadnom i Rumunskom frontu. Aprila 1917. godine dobio je čin potporučnika (starešinstovo od 1. februara 1917).

Na vojnoj Nikolaj se razboleo od otvorene forme tuberkuloze, te je u maju 1917. upućen na lečenje u Simferopolj, u vojnu bolnicu. Tamo se, prisustvujući mitinzima vojnika rezervnog puka, priključio revolucionarnom pokretu.

Posle Oktobarske revolucije, 30. decembra 1917, Ščors je oslobođen vojne službe zbog bolesti, te se vratio u rodno mesto, u Snovsk.

Građanski rat uredi

Marta 1918. godine, kada je nemačka vojska okupirala Černigovsku guberniju, Ščors se s grupom drugova povukao iz Snovska u Semenovku. Tamo je rukovodio objedinjenim pobučeničkim partizanskim odredom Novozipkovskog okruga, učestvujući marta-aprila 1918. u borbama s okupatorima u blizini Zlinke, Klinaca.

Pod pritiskom jačih snaga protivnika partizanski odred povukao se na teritoriju Sovjetske Rusije i početkom maja 1918. predao se ruskim vlastima. Ščors se uputio u Samaru, a zatim u Moskvu. Prihvatio je učešće u revolucionarnom pokretu, upoznao se sa liderima boljševika i levih esera.

Istraživanja o smrti uredi

Zvanična verzija da je Ščors poginuo u borbi od zrna petljurovskog mitraljesca, kritikovana je počev od 60-ih godina, koje je obeležilo „Hruščovljevo otopljavanje“.

Istraživači su u početku za ubistvo komandanta optužili Ivana Dubova, koji je tokom Građanskog rata bio zamenik Nikolaja Ščorsa u 44. divizije.

Porodica uredi

Žena — Fruma Efimovna Rostova-Ščors
Ćerka — Valentina Nikolaevna Ščors, udata za teorijskog fizičara I. M. Halatnikova.