Nino Belov
Nino Belov (stgrč. Νίνος του ΒηλονΝίνος = Nino sin Belov) je prema Herodotu i Diodoru mitski osnivač Asirskog carstva, graditelj Ninive, i sin boga Bela.[1]
Ličnosti cara Nina i kraljice Semiramide prvi put se pojavljuju u istoriji Persije koju je napisao Ktezije sa Knida, koji je tvrdio, kao dvorski lekar Artakserksa II, da ima pristup kraljevskim istorijskim zapisima. Ktezijeve tvrdnje su kasnije bile proširene od strane Diodora . Nina su kasnije nastavili da pominju evropski istoričari (npr. Alfred Veliki), zbog sve većeg znanja klinastog pisma koje je omogućilo precizniju rekonstrukciju asirske istorije u 19. veku.
Na osnovu antičkih mitova Nino je bio sin boga Bela,[1] naziv koji može predstavljati semitske titule kao npr. "Ba'al", što bi se prevelo kao „gospodar“. Kako i za Nina tako i za Bela egipatska i fenička mitologija ne zna za ovog boga te ni za njegove potomke tako i na ništa što bi pripominjalo na ovakve mitove[1], Prema Kastoru sa Rodosa, njegova vladavina je trajala 52 godine, a počela je da slabi 2189. godine p. n. e. kako kaže Ktezije. Poznat je po tome što je osvojio celu zapadnu Aziju za 17 godina uz pomoć Arija, kralja Arabije, i da je osnovao prvo svetsko carstvo, porazivši druge kraljeve iz legendi, Barzana iz Jermenije (kojeg je poštedeo) i Farna iz Medije (kojeg je razapeo).
Kako priča kaže, Nino je osvojio sve okolne azijske zemlje osim Indiju i Baktriju, zatim je ratovao sa Oksartom, kraljem Baktrije, sa vojskom od blizu 2 miliona vojnika, osvojivši sve osim prestonicu. Tokom opsade Baktrije sreo je Semiramidu, suprugu jednog od njegovih generala, Oneja, koju je oteo i uzeo za svoju ženu.
Nino je prvi put identifikovan u delu Klementinske literature sa biblijskim Nebrodom, koji je, kako autor kaže, naterao Persijance da obožavaju vatru. U mnogim modernim interpretacijama hebrejskih spisa o Postanju 10, Nimrod je, sin Kuša, osnovao Ninivu. Ovo je takođe nepotpuno zato što drugi prevodi navode Asura, sina Sema, za osnivača Ninive.
U skorije vreme, poistovećivanje Nimroda sa Ninom, sačinjava veliki deo teze Aleksandra Hislopa u 19. veku u delu Dva Vavilona.
Ktezije je takođe istakao da posle Ninove smrti, njegova žena Semiramida, koja je bila optužena da je izazvala, podigla mu je hram-grobnicu 9 stadiona visoku i 10 stadiona široku (stadion je bila mera za dužinu u Antičkoj Grčkoj), u blizini Vavilona[traži se izvor], gde je priča o Piramu i Tizbi kasnije bazirana. Semiramida je kasnije, kako se kaže, ratovala sa poslednjim nezavisnim monarhom Azije, kraljem Stabrobatom iz Indije, ali je bila poražena.
Izvori uredi
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Vojtěch Zamarovský, Bohové a hrdinové antických bájí, Mlada fronta, Praha 1965- "Ninos", str. 227 i "Bélos", str. 70