Nobelova bolest

Nobelova bolest, poznata i kao nobelitis, je fenomen kada dobitnik Nobelove nagrade podržava ili izvodi istraživanja u pseudo-naučnim disciplinama i prihvata čudne ili naučno neutemeljene ideje, uglavnom u kasnijim godinama karijere. Tvrdi se da ovaj efekat postoji zbog uverenja određenih nobelovaca da su kvalifikovani da govore o temama izvan svoje stručne oblasti u kombinaciji sa tendencijom da razmišljaju na neuobičajen način.

Verovatni uzroci

Fenomen Nobelitisa je poseban slučaj ultrakrepidarijanizma uglavnom zbog činjenice da su žrtve nobelitisa prvaci vrlo uskog polja, a njihova vidljivost široj javnosti je naglo povećana kao rezultat dobijanja nagrade.

Nobelova nagrada pored autoriteta među velikim brojem ljudi garantuje i veliki stepen univerzalnog prihvatanja ideja laureata kao neosporne istine, što kod njih pojačava efekte pristrasnosti potvrđivanja, a potiskuje mogućnost racionalnog mišljenja.

Značaj

Fenomen Nobelove bolesti pokazuje da

1. veliko dostignuće u jednoj sferi istraživanja ne garantuje kvalifikovanost u drugim, i
2. iako osvajanje Nobelove nagrade služi kao pokazatelj visokog nivoa inteligencije, ne isključuje iracionalnost.

Nobelitis može biti opasan po društvo, primer toga su uverenja nobelovca Kari Malisa koji porica postojanje HIV i isključuje povezanost ljudske delatnosti i globalnog zagrevanja. Konspiratori iskorišćavaju zablude uspešnih naučnika za povećanje sopstvenog kredibiliteta.

Žrtve Nobelitisa

Laureat	Nobelova nagrada i godina dodele	Simptomi
Lajnus Poling	Hemija, 1954	Lajnus je smatrao da vitamin C leči kancer bazirano na nepouzdanim istraživanjima, a kasnije je tvrdio da je vitamin C najbolji lek za sve bolesti, počevši od prehlade pa do šizofrenije.
Vilijam Šokli	Fizika, 1956	Šokli je smatrao da Afroamerikanci u proseku imaju niži količnik inteligencije od belaca i zastupa stav da će čovečanstvo genetski propasti ako ljudima bude dozvoljeno da sami donose odluke o reprodukciji. Predložio je da plaćamo ljude čiji je količnik inteligencije manji od 100 da se sterilišu.
Džejms D. Votson	Medicina, 1962	2000. godine povezuje izloženost suncu i libido, čime objašnjava pojavu ’latinskog ljubavnika’. Votson je poznat i po svojim izrekama poput „glupost će uskoro biti izlečena”, „u narednih deset godina pronaći ćemo gene koji su odgovorni za razliku u inteligenciji među ljudima” i „zahvaljujući genetici, uskoro ćemo moći da učinimo sve žene lepim, što će biti zaista sjajno”.
Brajan Dejvid Džozefson	Fizika, 1973	Smatra da je telepatiju moguće objasniti uz pomoć kvantne mehanike (kvantni misticizam). Interesuje ga teorija o memoriji vode, zajedno sa nobelovcem Lik Montanjijem podržao je Žak Benvenista (fr. Jacques Benveniste) i njegovu knjigu „Ma vérité sur la "mémoire de l'eau"” (Moja istina o memoriji vode).
Nikolas Tinbergen	Medicina, 1973	Na dodeli Nobelove nagrade u svom govoru promoviše široko diskreditovanu hipotezu da do autizma dolazi kao rezultat nedostatka majčine topline, a 1985. zajedno sa svojom ženom izdaje knjigu u kojoj preporučuju metod terapije autizma koji je već tada bio poznat kao neefikasan i čak opasan.
Kari Malis	Hemija, 1993	Zagovornik je toga da je astrologija nauka i da je treba predavati. Tvrdi da ljudska delatnost nema nikakve veze sa globalnim zagrevanjem i da naučnici tvrde inače kako bi dobijali finansiranje. Insistira na tome da HIV ne postoji i da su lekovi protiv njega zavera farmaceutske industrije. Tvrdio je i da je jednom sreo fluorescentnog vanzemaljskog rakuna.
Lik Montanjije	Medicina, 2008	2009. godine, u časopisu koji je osnovao, Montanjije tvrdi da rastvori koji sadrže DNK bakterija i virusa mogu emitovati radio-talase niske frekvencije usled čega se okolni molekuli vode postavljaju u „nanostrukture”. Sugerisao je da bi voda mogla zadržati takva svojstva čak i nakon što su prvobitni rastvori razblaženi toliko da skoro ne sadrže originalan DNK, i da bi voda mogla da „zapamti” supstance sa kojima je bila u kontaktu. Kasnije je tvrdio da se informacije o DNK mogu „teleportovati” u epruvetu prečišćene vode putem ovih radio talasa. Objasnio je ovu pojavu uz pomoć kvantne teorije polja. Podržao je naučno diskreditovani stav da vakcine uzrokuju autizam. Zagovornik je teorije da je COVID-19 napravljen veštački.
Majkl Levit	Hemija, 2013	Levit je poznat po svojim zabludamam i lošim predviđanjima u vezi sa COVID-19. Bio je jedan među prvima koji je zastupao stav da ovaj virus nije opasniji od gripa, a bazirano na podacima iz Švedske tvrdio je i da je procenat smrtnosti među zaraženima 0.06%, uprkos tome da je u tom trenutku od koronavirusa u Švedskoj već preminulo 0.12% celokupne populacije. Zastupao je imunizaciju prirodnom infekcijom, strategiju koju je Svetska zdravstvena organizacija nazvala neetičnom.