Википедија

Nok (kultura)

Археолошка култура

Nok (kultura) je stanovništvo ranog gvozdenog doba čiji su materijalni ostaci nazvani po selu Ham iz Noka u državi Nigeriji, oblast Kaduna, gde su njihove skulpture od terakote prvi put otkrivene 1928. godine.[1][2][3] Kultura Nok pojavila se u severnoj Nigeriji oko 1500. godine pre nove ere[4] i nestala je pod nepoznatim okolnostima oko 500. godine pre nove ere, a trajala je oko 2 000 godina.[5] Narod Nok i narod Gadžigana su možda migrirali iz centralne Sahare, zajedno sa bisernim prosom i grnčarijom, razišli se pre dolaska u severni region Nigerije, i tako se nastanili na svojim lokacijama u regionu Gadžigana i Nok.[6] Ljudi iz Noka su možda takođe migrirali iz zapadnoafričkog Sahela u region Nok.[7] Nok kultura se možda pojavila 1500. godine pre nove ere i nastavila da postoji do prvog veka pre nove ere.[6]

Figura čoveka iz kulture Nok

Upotreba gvožđa u alatima za topljenje i kovanje pojavljuje se u kulturi Nok najmanje 550. godine pre nove ere[6] i verovatno nekoliko vekova ranije.[8][9][10][11] Podaci iz istorijske lingvistike ukazuju da je topljenje gvožđa samostalno otkriveno u regionu do 1000. godine pre nove ere.[12][13] Naučni terenski radovi započeli su 2005. godine kako bi sistematski istražili arheološka nalazišta Nok i bolje razumeli skulpture Nokine terakote u svom arheološkom kontekstu iz železnog doba.[14][15][16]

Ljudi iz Noka su verovatno razvili skulpture od terakote, kroz ekonomsku proizvodnju velikih razmera,[17] kao deo složene pogrebne kulture[18] koja je možda uključivala prakse kao što je gozba.[6] Najranije skulpture od terakote Noka su možda nastale 900. godine pre nove ere.[6] Neke skulpture od terakote Nok prikazuju figure koje rukuju praćkama, kao i lukovima i strelama, što može ukazivati na ljude koji se bave lovom ili hvatanjem nepripitomljenih životinja.[19] Jedna skulptura Noka prikazuje dve osobe, zajedno sa njihovom robom, u izdubljenom kanuu.[19] Obe antropomorfne figure u plovilu veslaju.[20] Prikaz izdubljenog kanua od terakote u Noku može ukazivati na to da su ljudi Noka koristili kanue za prevoz tereta duž pritoka (npr. reke Gurara) reke Niger i razmenjivali ih u regionalnoj trgovinskoj mreži.[20] Prikaz figure u nok terakoti sa školjkom na glavi može ukazivati na to da se raspon ovih rečnih trgovačkih puteva možda protezao do obale Atlantika.[20] U pomorskoj istoriji Afrike postoji raniji Dufuna kanu, koji je izgrađen pre otprilike 8000 godina u severnom regionu Nigerije; kao drugi najraniji oblik plovila za vodu poznat u podsaharskoj Africi, Nok terakotni prikaz izdubljenog kanua nastao je u centralnom regionu Nigerije tokom prvog milenijuma pre nove ere.[20]

Kasnije umetničke tradicije zapadne Afrike – Bura iz Nigera (3. vek – 10. vek), Koma iz Gane (7. vek – 15. vek), Igbo-Ukvu iz Nigerije (9. vek – 10. vek ), Džene-Dženo iz Malija (11. vek – 12. vek) i Ile Ife iz Nigerije (11. vek – 15. vek) – možda su bili oblikovani ranijom zapadnoafričkom tradicijom glinene terakote u kulturi Nok.[21] većina Nok naselja se nalazi na vrhovima planina.[22] Na mestu naselja Kočio, ivica podruma zida naselja isklesana je od granitne osnove.[22] Pored toga, izgrađena je megalitska kamena ograda oko ograđenog naselja Kočio.[22] Isto tako u Puntun Duceu otkriven je kružni kameni temeljac kolibe.[23]

Poreklo

uredi

Breunig i Rup su pretpostavili da je njihovo poreklo nepoznato, ali pošto su biljke koje su koristili kao usevi (posebno proso ) autohtono od regiona Sahel, severna domovina je verovatnija od bilo koje druge.[23] Breunig objašnjava: „Ljudi kulture Nok sigurno su došli negde drugde. Do sada, međutim, nismo saznali koji region, iako sumnjamo u Sahelsku zonu u zapadnoj Africi.”[7]

Otkriće

uredi

Prvu terakotu Noka otkrio je 1928. godine pukovnik Dent Jang,[24] suvlasnik rudarskog partnerstva, u blizini sela Nok u državi Kaduna, Nigerija.[25] Ta terakota je slučajno iskopana na dubini od 24 metra iz aluvijalnog rudnika kalaja. Jang je skulpture predstavio muzeju Departmana za rudnike u Džosu.[26]

Petnaest godina kasnije, 1943. godine u blizini sela Nok, u centralnoj Nigeriji, slučajno je otkriven novi niz glinenih figura dok se radilo na iskopavanju kalaja. Činovnik zadužen za rudnik našao je glavu i odneo je svojoj kući na upotrebu kao strašilo, ulogu koju je (uspešno) ispunjavala tokom jedne godine u polju jama. To strašilo je na kraju primetio Bernard Fag, koji je u to vreme bio administrativni službenik koji je studirao arheologiju na Univerzitetu u Kembridžu. Fag je primetio da glava na strašilu liči na skulpturu koju je Jang pronašao. On je otputovao do Džosa, gde mu je Jang pokazao ostale nedavno otkrivene terakotske figure. Na kraju je postalo jasno da je iskopavanje kalaja u oblasti Nok i Džema otkrivalo i uništavalo arheološki materijal.[26]

Arheologija

uredi

Godine 1989, nemački naučnici su radili u slivu Čada na severoistoku Nigerije, u okviru projekta saradnje između Univerziteta u Majduguriju koji se nalazi u državi Borno, Nigerija, i arheologa Univerziteta Gete u Frankfurtu. Ovaj projekat je ispitivao početke sedentarnih poljoprivrednih društava u slivu Čada. Postavljana su pitanja da li postoje druga društva poput onih u slivu Čada, a ta pitanja su navela tim da istraži kulturu Noka. U ranim stupnjevima projekta Frankfurt Nok, istraživači su imali poteškoće u pronalaženju mesta za iskopavanje. Tim je otpočeo da sarađuje sa Umaru Jusuf Potiskumom i oni su počeli da pronalaze različite lokacije kulture Nok, iako je većina bila opljačkana.[27] Nekoliko lokaliteta je, međutim, još uvek bilo netaknuto.

Izvori

uredi
  1. ^ „Nok”. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  2. ^ „NOK TERRACOTTA HEADS, Nigeria”. Hamill gallery of tribal art. Pristupljeno 2011-01-10. 
  3. ^ Aedeen Cremin (2007). „Nok, Nigeria”. Archaeologica: The World's Most Significant Sites and Cultural Treasures. frances lincoln ltd. str. 108. ISBN 978-0-7112-2822-1. [mrtva veza]
  4. ^ Breunig, Peter. 2014. Nok: African Sculpture in Archaeological Context: p. 21.
  5. ^ Fagg, Bernard. 1969. Recent work in west Africa: New light on the Nok culture. World Archaeology 1(1): 41–50.
  6. ^ a b v g d Champion, Louis; et al. (15. 12. 2022). „A question of rite—pearl millet consumption at Nok culture sites, Nigeria (second/first millennium BC)”. Vegetation History and Archaeobotany. 32 (3): 263—283. S2CID 254761854. doi:10.1007/s00334-022-00902-0. 
  7. ^ a b Breunig, Peter (januar 2017). Exploring the Nok Culture (PDF). Goethe University. str. 24. 
  8. ^ Breunig, Peter. 2014. Nok: African Sculpture in Archaeological Context: p. 51-59.
  9. ^ Jared Diamond, 'Guns, Germs, and Steel: The Fates of Human Societies' (1997) Chapter 19
  10. ^ Miller, Duncan E.; Van Der Merwe, N.J. (1994). „Early Metal Working in Sub Saharan Africa”. Journal of African History. 35: 1—36. S2CID 162330270. doi:10.1017/s0021853700025949. 
  11. ^ Minze Stuiver and N.J. Van Der Merwe, 'Radiocarbon Chronology of the Iron Age in Sub-Saharan Africa' Current Anthropology 1968. Tylecote 1975
  12. ^ Duncan E. Miller and N.J. Van Der Merwe, 'Early Metal Working in Sub Saharan Africa' Journal of African History 35 (1994) 1-36
  13. ^ Minze Stuiver and N.J. Van Der Merwe, 'Radiocarbon Chronology of the Iron Age in Sub-Saharan Africa' Current Anthropology 1968. Tylecote 1975 (see below)
  14. ^ Breunig, P. (2014). Nok. African Sculpture in Archaeological Context. Frankfurt: Africa Magna.
  15. ^ Breunig, P. (2013). Nok - Ein Ursprung afrikanischer Skulptur. Frankfurt: Africa Magna Verlag.
  16. ^ Breunig, Peter, Kahlheber, Stefanie, and Rupp, Nicole. Exploring the Nok enigma. In: Antiquity Vol 82 Issue 316 June 2008
  17. ^ Sun, Z. J.; et al. (2017). „Instrumental neutron activation analysis (INAA) of Nok sculptures in I. P. Stanback Museum”. Journal of Radioanalytical and Nuclear Chemistry. 313: 85—92. ISSN 0236-5731. OCLC 7062772522. S2CID 98924415. doi:10.1007/s10967-017-5297-8. 
  18. ^ Breunig, Peter (2022). „Prehistoric Developments In Nigeria”. Ур.: Falola, Toyin; Heaton, Matthew M. The Oxford Handbook of Nigerian History. Oxford University Press. стр. 123—124. ISBN 978-0-19-005009-2. OCLC 1267402325. doi:10.1093/oxfordhb/9780190050092.013.5. 
  19. ^ а б Franke, Gabriele; et al. (2020). „Pits, pots and plants at Pangwari: Deciphering the nature of a Nok Culture site”. Azania: Archaeological Research in Africa. 55 (2): 129—188. ISSN 0067-270X. OCLC 8617747912. S2CID 219470059. doi:10.1080/0067270X.2020.1757902. 
  20. ^ a b v g Männel, Tanja M.; Breunig, Peter (12. 1. 2016). „The Nok Terracotta Sculptures of Pangwari”. Journal of African Archaeology. 14 (3): 321. ISSN 1612-1651. JSTOR 44295244. OCLC 8512545149. S2CID 164688675. 
  21. ^ Ramsamy, Edward; Elliott, Carolyn M.; Seybolt, Peter J. (5. 1. 2012). „Part I: Prehistory To 1400”. Cultural Sociology of the Middle East, Asia, and Africa: An Encyclopedia. SAGE Publications. str. 8. ISBN 978-1-4129-8176-7. OCLC 809773339. S2CID 158838141. doi:10.4135/9781452218458. 
  22. ^ a b v Rupp, Nicole; Ameje, James; Breunig, Peter (2005). „New Studies on the Nok Culture of Central Nigeria”. Journal of African Archaeology. 3 (2): 287. ISSN 1612-1651. JSTOR 43135381. OCLC 5919406005. S2CID 162190915. doi:10.3213/1612-1651-10056. 
  23. ^ a b Breunig, Peter; Rupp, Nicole. „An Outline of Recent Studies on the Nigerian Nok Culture” (PDF). Brill. Journal of African Archaeology. 
  24. ^ Colonel Dent Young
  25. ^ Chesi, G. & Merzeder, G. (2006). The Nok Culture: Art in Nigeria 2500 Years Ago
  26. ^ a b Shaw, Thurstan. 1981. The Nok sculptures of Nigeria. Scientific American 244(2): 154–166.
  27. ^ Breunig, Peter (editor). 2014. Nok: African sculpture in archaeological context. Africa Magna Verlag, Germany, October 15.

Literatura

uredi
  • Atvood, R. (2011). NOK Nigerije. Arheologija jul / avgust 2011, 34-38.
  • Breunig, P. (ur.) (2014). Nok. Afrička skulptura u arheološkom kontekstu. Frankfurt: Afrika Magna Verlag. http://nevs.uvlak.edu/archeologi-students-uncovering-passion/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. август 2020) ISBN 978-3-937248-46-2
  • Breunig, P. i Rupp, N. (2006). Nichts als Kunst. Archaologische Forschungen zur fruheisenzeitlichen Nok-Kultur u Zentral-Nigeriji. Forschung Frankfurt 2-3, 73-76.
  • Boullier, C.; Osoba; J.-F. Saliege & J. Polet (2001). Bilanska hronologija kulture kulture Nok i nouvelle sur skulpture. Afrikue: Archeologie & Arts 2, 9-28.
  • Fagg, A. (1972). Preliminarni izveštaj o okupacionom mestu u dolini Nok, Nigerija: Samun Dukiia, AF / 70/1. Zapadnoafrički časopis za arheologiju 2, 75-79.
  • Fagg, B. (1959). Nok kultura u praistoriji. Časopis Istorijskog društva Nigerije 1 (4), 288-293.
  • Fagg, B. (1968). Kultura Nok-a: Iskopavanja u Tarugi. Arheološki bilten za zapadnu Afriku 10, 27-30.
  • Fagg, B. (1969). Nedavni rad u zapadnoj Africi: novo svetlo o kulturi Nok. Svetska arheologija 1 (1), 41-50.
  • Fagg, B., (1990): Nok terakote. Lagos: Nacionalna komisija za muzeje i spomenike.
  • Jemkur, J. (1992). Aspekti kulture Nok. Zaria.
  • Rupp, N.; Ameje, J.; Breunig, P. (2005). Nove studije o kulturi Nok u centralnoj Nigeriji. Časopis za afričku arheologiju 3, 2: 283-290.
  • Rupp, N.; Breunig, P.; Kahlheber, S. (2008). Istraživanje enigme Nok. Antika, galerija projekata. Internet publikacija: http : //vvv.antikuiti.ac.uk/ProjGall/kahlheber/indek.html
  • Shav, T., (1981). Skulpture Noka iz Nigerije. Scientific American . 244 (2): 154—166.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Tilecote, R. (1975a). Porijeklo topljenja gvožđa u Africi. Vestafrican časopis za arheologiju. 5, 1-9
  • Tilecote, R. (1975b). Topljenje gvožđa u Tarugi u Nigeriji. Časopis za istorijsku metalurgiju 9 (2), 49-56.
  • Olubunmi AO (2007) Uspon i pad trke Ioruba, palata 199 Publishing ISBN 978-2457-38-8
  • Olubunmi AO (2009) O rasnoj čistoći Ijese, The 199 Publishing Palace ISBN 978-2458-17-1
  • Aioade JO (1983) Uvod u klimatologiju za tropije, John Vilei & Sons ltd UK ISBN 0-471-10407-8
  • Shaw, T. (1969). „The Late Stone Age in the Nigerian forest”. Actes 1e Colloque International d'Archéologie Africaine, Fort Lamy. str. 364—73. ISBN 2-901161-00-6. 
  • Shaw, T.; Daniels, S. G. H. (1984). „Excavations At Iwo-Eleru, Ondo State, Nigeria”. West African Journal of Archaeology. 14: 1—269. ISSN 0331-3158. 
  • Charles Brian Montagu McBurney; G. N. Bailey; Paul Callow (1986). Stone-Age prehistory: studies in memory of Charles McBurney. Cambridge University Press. str. 159. ISBN 0-521-25773-5. 
  • Fiona MacDonald; Marshall Cavendish Corporation; Elizabeth Paren; Kevin Shillington; Gillian Stacey; Philip Steele (2000). Peoples of Africa, Volume 10. Marshall Cavendish. str. 383. ISBN 0-7614-7158-8. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нок_(култура)&oldid=27677045”