Носферату: Фантом ноћи

Nosferatu: Fantom noći (nem. Nosferatu: Phantom der Nacht) je zapadnonemački horor film iz 1979. godine, režisera i scenariste Vernera Hercoga. Film je smešten prvenstveno u Vismar, Nemačku i Transilvaniju iz 19. veka, a zamišljen je kao stilski rimejk filma Nosferatu – Simfonija užasa (1922), koji je adaptacija romana Drakula. U glavnim ulogama su Klaus Kinski kao grof Drakula, Izabel Ađani kao Lusi Harker, Bruno Ganc kao Džonatan Harker i Roland Topor kao Renfild. Postoje dve verzije ovog filma, jedna u kojoj glumci pričaju na engleskom i druga u kojoj glumci pričaju na nemačkom jeziku.

Nosferatu: Fantom noći
Filmski poster
Izvorni naslov	Nosferatu: Phantom der Nacht
Režija	Verner Hercog
Scenario	Verner Hercog
Producent	Majkl Gruskof Verner Hercog
Glavne uloge	Klaus Kinski Izabel Ađani Bruno Ganc
Muzika	Popol Vuh
Direktor fotografije	Jerg Šmit-Rajtvajn
Producentska kuća	Werner Herzog Filmproduktion Gaumont Zweites Deutsches Fernsehen
Studio	20th Century Fox
Godina	1979.
Trajanje	107 minuta
Zemlja	Zapadna Nemačka Francuska
Jezik	nemački engleski rumunski
Budžet	2,5 miliona maraka
IMDb veza

Film je dobio pohvale od strane kritičara i ostvario je komercijalni uspeh. Ovaj film je takođe bio drugi film u kome su sarađivali Hercog i Kinski. Film je ostvario 1.000.000 ulaznica u Zapadnoj Nemačkoj, a u Italiji je zaradio 53.870.000 lira. Film je takođe postigao skroman uspeh u rodnoj zemlji Ađanijeve, Francuskoj, ostvarivši 933.533 ulaznica.

Italijanski horor film iz 1988. godine, Nosferatu u Veneciji, jedini je istoimeni nastavak, u kome Kinski reprizira svoju ulogu.

Radnja

Džonatan Harker je agent za prodaju nekretnina u Vismaru, u Nemačkoj. Njegov poslodavac, Renfild, obaveštava ga da plemić po imenu grof Drakula želi da kupi imanje u Vismaru i dodeljuje Harkera da poseti grofa i završi unosan posao. Ostavljajući svoju mladu suprugu Lusi iza sebe u Vismaru, Harker odlazi u Transilvaniju, u zamak grofa Drakule, putujući tamo četiri nedelje, noseći sa sobom dokumenta potrebna za prodaju kuće grofu. Na svom putu, Harker se zaustavlja u seoskoj gostionici, gde ga meštani mole da se drži dalje od prokletog zamka, pružajući mu detalje o Drakulinom vampirizmu. Odbacujući molbe seljaka kao sujeverje, Harker nastavlja put, penje se prema prolazu Borgo i na kraju stiže u zamak Drakule, gde sreće grofa, čudnog čoveka, sličnog glodaru, velikih ušiju, blede kože, oštrih zuba i dugih noktiju.

Grof je očaran malim Lusinim portretom i odmah pristaje na kupovinu imanja u Vismaru, posebno sa saznanjem da će on i Lusi postati komšije. Kako Džonatanova poseta odmiče, noću ga progone brojni susreti nalik snovima sa vampirskim grofom. Istovremeno, u Vismaru, Lusi muče noćni strahovi, izmučeni slikama predstojeće propasti. Pored toga, Renfild je primljen u pishijatrijsku bolnicu nakon što je ugrizao kravu, pošto je očigledno potpuno poludeo. Na sopstveni užas, Harker pronalazi grofa kako spava u kovčegu, shvatajući da je Drakula zaista vampir. Te noći Drakula kreće prema Vismaru, noseći sa sobom nekoliko kovčega ispunjenih prokletom zemljom koja mu je potrebna za povampireni odmor. Harker otkriva da je zatvoren u dvorcu i pokušava da pobegne kroz prozor kroz improvizovano uže napravljeno od pokrivača. Uže nije dovoljno dugo, i Džonatan pada, teško se povređujući. Sledećeg jutra se budi na zemlji, uzburkan zvukom mladog Ciganina koji svira violinu. Na kraju je poslat u bolnicu, gde bunca o „crnim kovčezima”, a lekari pretpostavljaju da bolest utiče na njegov um.

U međuvremenu, Drakula i njegovi kovčezi putuju do Vismara brodom preko crnomorske luke Varna, odatle kroz Bosfor i Gibraltarski moreuz i oko čitave zapadnoevropske obale Atlantika do Baltičkog mora. Na putu ubija celu posadu, čineći da deluje kao da ih je pogodila kuga. Brod stiže sa svojim teretom u Vismar, gde lekari − uključujući Abrahama Van Helsinga − istražuju neobičnu sudbinu broda. Otkrivaju brodski dnevnik koji spominje njihovu opaženu nevolju sa kugom. Nakon toga, Vismar postaje preplavljen pacovima sa broda. Drakula stiže u Vismar sa svojim kovčezima i smrt se brzo širi gradom. Očajno bolesni Džonatan je konačno prevezen kući, ali kada konačno stigne, izgleda da ne prepoznaje svoju ženu. Lusi kasnije ima susret sa grofom Drakulom; iznuren i u nemogućnosti da umre, zahteva deo ljubavi koju je ona tako slobodno davala Džonatanu, ali ona to odbija. Sad svesna da je nešto drugo osim kuge odgovorno za smrt koja je zadesila njen nekada miran grad, Lusi očajnički pokušava da ubedi građane, ali oni su skeptični i nezainteresovani. Iz knjige koju su Džonatanu poklonili ljudi u Transilvaniji, ona otkriva da može da pobedi Drakulino zlo tako što će ga odvratiti do zore, a tada će ga sunčevi zraci uništiti, ali samo po cenu sopstvenog života. Te noći ona namami grofa u svoju spavaću sobu, gde on počinje da joj pije krv.

Lusina lepota i čistoća odvraćaju Drakulu od oglašavanja petla i on se pri prvom svetlu dana sruši na pod, mrtav. Van Helsing stiže i pronalazi mrtvu Lusi, ali vidi da je Drakula pobeđen. Zatim provodi kolac kroz grofovo srce kako bi bio siguran da Lusina žrtva nije bila uzaludna. U poslednjem ironičnom preokretu, Džonatan se probudio iz bolesti, sada vampir, i Van Helsing biva uhapšen zbog ubistva grofa Drakule. Zatim zagonetno izjavljuje da ima mnogo posla, a poslednji put je viđen kako jaše na konju, odeven u istu lepršavu crninu kao i Drakula.

Uloge

Glumac	Uloga
Klaus Kinski	grof Drakula
Izabel Ađani	Lusi Harker
Bruno Ganc	Džonatan Harker
Roland Topor	Renfild
Volter Ladengast	Abraham Van Helsing

Spoljašnje veze

• Nosferatu: Fantom noći na sajtu IMDb (jezik: engleski)