Ноћна стража (Rembrant)

Noćna straža (hol. De Nachtwacht) je slika Rembranta van Rajna. Naslikana je 1642. godine tehnikom ulja na platnu. Pripada kolekciji Amsterdam muzeja ali je najčešće izložena u Rajksmuzeumu. Noćna straža je jedno od najpoznatijih dela Zlatnog veka u Holandiji. Slika prikazuje streljače, odnosno pripadnike streljačkog udruženja (najverovatnije trgovce), pod imenom Klovenirsdulen (hol. Kloveniersdoelen).

Noćna straža
De Nachtwacht

Umetnik	Rembrant van Rajn
Godina	1642.
Pravac	Barok
Tehnika	Ulje na platnu
Dimenzije	363 × 437 cm
Mesto	Rajksmuzeum

Delo Noćna straža pripada periodu baroka. Predstavlja grupni portret ili preciznije, šhuterstuk (hol. schutterstuk). Rembrant je naslikao ovu sliku na vrhuncu svoje karijere. Za ovu sliku mu je plaćeno 1.600 guldena

Delo je više puta bilo izloženo napadima vandala.

Istorija

Klijent

Slika je naručena još 1638. godine kako bi se obeležila poseta francuske kraljice Marije Mediči. Klijent koji je naručio ovu sliku je udruženje trgovaca koji su se bavili streljaštvom, pod imenom Klovenirsdulen. Svaka osoba na slici je postojala u stvarnosti. Na slici vidimo kapetana Fransa Baninga, njegovog poručnika Vilema van Rujtera koji su okruženi ostalim članovima. Oni se nalaze u streljani tog udruženja. Većina njih su uglavnom bili neki trgovci. U periodu Zlatnog veka, trgovci, zbog naglog i velikog razvoja trgovine, dobijaju na moći. Preuzimaju vlast od regenata, kralja, političara. Postaju uticajniji i moćniji u gradskim skupštinama i počinju da učestvuju u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Zbog svega toga, trgovci, kao ovi što su na slici, počinju da organizuju paramiliciju iz želje da zaštite svoj grad. Zbog velike količine novca koju poseduju, imaju svoje prostorije gde se okupljaju. Za najveću od tih prostorija je bila namenjena ova slika. Prema tradiciji, najveća prostorija tih udruženja je bila ukrašena grupnim portretima članova. Svrha slika nije bila samo da bi posetioci mogli da vide sve članove nego je i da ukaže na bogatstvo i moć udruženja. Takvu svrhu je imala i Noćna straža. Imena osamnaestorice naslikanih su poznata i zapisana su na štitu koji se nalazi na pozadini slike. Imena su dodata nakon što je slika završena i ne zna se ko je to uradio.

Lokacija i izmene

Noćna straža kako je visila u Tripenhuisu 1885. godine, autora Ogusta Jernberga

Noćna straža je prvo okačena u Grot Zalu (Velikoj sali) ili amsterdamski Klovenirsdoelen. U ovoj strukturi se trenutno nalazi hotel Doelen. Godine 1715, slika je premeštena u gradsku skupštinu u Amsterdamu, zbog čega je obrezana sa sve četiri strane. Ovo je učinjeno, verovatno, da bi se slika uklopila između dva stuba i to je bila uobičajena praksa pre 19. veka. Ova izmena je rezultirala gubitkom dva lika na levoj strani slike, vrha luka, balustrade i ivice stepenika. Delovi koji nedostaju nisu pronađeni; Tako Dibic, direktor Rijksmuseuma, ima neku nadu da možda barem leva strana možda nije uništena, jer je sadržavala tri figure, a u vreme kada je slika isečena, Rembrantove slike su već bile skupe.

Kopija slike Gerita Lundensa (1622–1683) iz 17. veka u Nacionalnoj galeriji u Londonu prikazuje originalnu kompoziciju.

Slika je uklonjena iz Rijksmuseuma u septembru 1939, na početku Drugog svetskog rata. Platno je odvojeno od okvira i obavijeno oko cilindra. Obavijena slika je čuvana četiri godine u posebnom sefu koji je napravljen da zaštiti mnoga umetnička dela u pećinama Mastrihta, Holandija. Po okončanju rata, platno je ponovo montirano, restaurirano i vraćeno u Rijksmuseum.

Godine 2021, slika je bila izložena od juna do septembra sa odsečenim delovima koji su ponovo rekreirani korišćenjem konvolucionih neuronskih mreža, algoritma veštačke inteligencije (AI), zasnovanog na Lundensovoj kopiji. Rekreacija je korigovana za perspektivu (Lundens je verovatno sedeo na levoj strani slike kada je napravio svoju kopiju) i koristio je boje i poteze četkice kao što je to činio Rembrant. Obrezivanje slike stavilo je poručnike u centar, dok ih je original postavio van centra, marširajući ka praznom prostoru koji je sada ponovo postavljen, stvarajući dinamiku trupa koje marširaju prema levoj strani slike. Rembrantova slika u rezu sa priloženom AI rekreacijom nedostajućih delova postavljena je na izložbu tri meseca. Uvećana slika neće biti stalno izložena kako ne bi „prevarila” gledaoce da pomisle da vide ceo original; augmentacije su naučna, a ne umetnička interpretacija.

O delu

Zabuna oko naziva slike

Slika je svetski poznata pod imenom Noćna straža, ali to nije njeno pravo ime. Nadimak Noćna straža je dobila još u 18. veku. Pravo ime na holandskom glasi De compagnie van kapitein Frans Banninck Cocq en luitenant Willem van Ruytenburgh maakt zich gereed om uit te marcheren, u prevodu, Kompanija kapetana Fransa Baninka Koka i poručnik Vilem van Rujtenburh se spremaju za izlazak. Na slici u stvari nije prikazan neki trenutak u toku noći i takođe se ljudi na slici ne nalaze napolju već slika prikazuje dan i oni se nalaze unutar streljane. Glazura, koja je do 18. veka nekoliko puta bila stavljana na sliku, zajedno sa prljavštinom, je uticala na to da slika bude veoma tamna, što je dovelo do pogrešnog zaključka da je to u stvari noćni prikaz. Iako je glazura početkom 20. veka skinuta, nadimak koji je slika dobila je zadržan.

Kopija slike iz 18. veka koja pokazuje kako je slika izgledala pre sečenja.

Skraćivanje slike

Slika je u početku bila 20% veća, odnosno bila je 400cm h 500cm. Nakon skraćivanja sa gornje, leve i desne strane, smanjena je na 3,6 m h 4,4 m, što je i dalje izuzetno veliko za jednu sliku. Skraćivanjem je slika dobila četvrtasti oblik što je za to vreme bilo veoma neobično jer su slike uglavnom bile pravougaonog oblika i takođe su isečene dve osobe koje su se nalazile na levoj strani. Razlog za skraćivanje je premeštanje slike iz najveće sale udruženja u skupštinu Amsterdama. Postoji kopija originala koja se sada nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Naslikao ju je Gerit Lundens na zahtev kapetana Baninga zato što je želeo da je ima u sopstvenoj kolekciji.

Kontroverznost oko slike

Slika nije kontroverzna zbog ljudi koji se nalaze na slici već je izazvala kontroverznost zbog načina na koji je Rembrant odlučio da naslika sve te ljude. Na slici možemo da vidimo članove udruženja. Slika je bila naručena kao portret, sa ciljem da se postavi u najveću salu koje je to udruženje posedovalo kako bi svako ko dođe mogao da je vidi i na taj način vidi sve članove. Ali Rembrant je ovom slikom porušio sve norme koje su važile za portrete u to vreme. Umesto da su na slici svi bili isto namešteni, u istim pozama i jednako se videli, Rembrant se odlučio da to u ne učini. On je umesto klasičnog, statičnog portreta na kome svako pozira, odlučio da prikaže sve članove u nekom pokretu, odlučio je da naslika živopisan prikaz koji je za to vreme bio šokantan. Svaka osoba radi nešto drugo, izvršava neku svoju dužnost koju ima. Posledica svega toga je što se 18 osoba koliko ih je na slici, samo dvoje vide u potpunosti dok su ostali ne vide celi. Takođe, Rembrant je odlučio da im lica ne naslika tako da izgledaju savršeno, što je za to vreme bila norma kod portreta, već je većinu njih  naslikao baš onako kao su u stvarnosti. To, zajedno sa činjenicom da se nisu svi pojednako videli, je kod većine članova udruženja izazvalo nezadovoljstvo. Nezadovoljstvo je takođe bilo jedan od razlog koji je uticao na finansijsko slabljenje Rembranta kao i na opadanje njegove popularnosti i uspeha.

Analiza dela

Tehnike

Kapetan Frans i poručnik Vilem

Devojčica sa kokoškom

Kada je reč o tehnikama neizbežno je pomenuti upotrebu kjaroskura, odnosno svetlo-tamnog, tehniku po kojoj je Rembrant bio poznat. Na ovoj slici se može videti da je ovu tehniku koristio kako bi naglasio i istakao kapetana Fransa Baninga i njegovog poručnika Vilema van Rujtera jer su oni najsvetliji i u centru slike. Zbog toga su svi oko njih tamniji. To je dovelo do nezadovoljstva ostalih 16 portretiranih jer se smatralo da će se svi jednako videti. Ovom tehnikom se takođe postiže osjećaj treće dimenzije na slici i naglašava pokret. Kompozicija ove slike je grandiozna. Ali, kada kažemo grandiozna, ne mislimo da je slika samo površinski velika, već se ta grandioznost odnosi i na činjenicu da svojom kompozicijom i načinom na koji je Rembrant odlučio da prikaže sve na njoj ruši tradiciju u slikarstvu jer su ljudi do tog trenutka za ovakve portrete pozirali. Na ovoj slici to nije slučaj. Pored toga, svaki lik je detaljno razrađen. Kada govorimo o razrađivanju likova mislimo na to da je Rembrant svaki lik detaljno prikazao, počevši od crta lica pa do načina na koji svako od njih stoji i izvodi neku akciju. Rembrant i ovde raskida sa tradicijom jer do tada nije bilo uobičajeno da je svaka osoba na slici u pokretu. Do tada su ljudi na ovakvim slikama stajali mirno, u istom položaju. Ovde, na primer, kapetan povorke, čija je ruka uzdignuta i usta poluotvorena kao da drži neki govor, imamo bubnjara koji lupa o svoj bubanj. Neki likovi uzimaju svoje bajonete, drugi pune puške barutom. Deo ljudi zdesna uzima koplja koja su naslonjena na zid. Musketar obučen u crveno puni svoju pušku. Desno od njega, polusakriven od kapetana, vidi se lik u vrećastim pantalonama kako prilazi i diže pušku čija se cevka vidi između kapetana i poručnika.

Simboli

Istoričari umetnosti smatraju da je ova slika puna simbola. Jedan od simbola je kokoška sa kandžom koju drži devojčica. Ta kandža je simbol njihovog udruženja.Oni se zovu Kloveniersdoelen a reč klov na holandskom znači kandža. Kapetan Frans Baning je obučen u crno i crveno a te boje predstavljaju simbol Amsterdama. Na taj način ujedno i znamo da se ovo udruženje nalazilo u Amsterdamu. Slika je, zbog toga što pored ovog simbola ima i drugih koji su vezani za Amsterdam, i portret grada (hol. stadsportret).

Vandalizam

Restauracija iz 1975. godine

Dana 13. januara 1911. godine, jedan čovek je sliku isekao obućarskim nožem. Slika je 14. septembra 1975. godine ponovo bila izložena vandalizmu kada je jedan nezaposleni učitelj nožem isekao ovo delo. Slika je uspešno obnovljena posle četiri godine, ali neki dokazi oštećenja su i dalje vidljivi ako se slici priđe dovoljno blizu. Počinilac nikada nije uhapšena ali je 1976. godine izvršio samoubistvo u mentalnoj instituciji. Petnaest godina kasnije, 6. aprila 1990. godine, jedan od posetioca muzeja je unutra prošvercovao bocu kiselina te je sprejom oštetio sliku. Na sreću, obezbeđenje je brzo reagovalo i na platno je odmah naneta voda. Kiselina je prodrla samo površinski sloj laka pa je delo nakon toga ponovo potpuno obnovljeno.

Literatura

• Bikker, Jonathan (2013). The Night Watch. Amsterdam: Rijksmuseum. ISBN 978-90-71450-86-0. 
• Müller, Jürgen (2015). Der sokratische Künstler. Studien zu Rembrandts Nachtwache. Leiden: Brill. str. 226—308. ISBN 978-90-04-28525-5. 

Spoljašnje veze

• Dutch Amsterdam
• Rembrandt Huis Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. decembar 2018)
• Smart History
• Rembrandt Painting
• Visual Arts Cork
• The Night Watch na WebMuseum
• Night Watch v Rijksmuseum, Amsterdam Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2012)
• Rembrandt and the Night Watch
• The Night Watch by Rembrandt van Rijn
• Night Watch Replica v Canajoharie Library and Art Gallery