Марија Медичи
Марија Медичи (итал. Maria de' Medici; Фиренца, 26. април 1575 — Келн, 4. јул 1642) је била ћерка Франческа I Медичија и француска краљица, друга жена Анрија IV.[1] Када је Анри IV био убијен 1610. било јој је додељено регентство које је обављала током седам година у име свог малолетног сина, Луја XIII, који је 1617. године преузео власт путем државног удара од своје мајке.[2][3] Године 1630. дошла је у директни сукоб са кардиналом Ришељеом, краљевим првим министром и својим некадашњим штићеником. У том сукобу, Луј XIII је подржао свог министра, и Марија Медичи је морала да напусти Француску.[1]
| Марија Медичи | |
|---|---|
 Портрет Марије Медичи настао око 1622. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. април 1575. |
| Место рођења | Фиренца, |
| Датум смрти | 4. јул 1642. (67 год.) |
| Место смрти | Келн, |
| Породица | |
| Супружник | Анри IV |
| Потомство | Луј XIII, Изабела Бурбонска, Кристина Марија од Француске, Гастон, војвода од Орлеана, Хенријета Марија од Француске, Nicolas Henri, Duke of Orléans |
| Родитељи | Франческо I Медичи Јохана од Аустрије |
| Династија | Медичи |
Детињство и живот
уредиМарија Медичи рођена је у Фиренци, Италија као ћерка Франческа I Медичија.[1] Била је једна од седморо деце али су само она и њена сестра Леонор преживеле детињство. Пошто су као младе остале без оба родитеља који су умрли у размаку од девет година поверене су на чување свом стрицу Фернанду, који је наследио њиховог оца на месту великог војводе од Тоскане. Леонор се касније удаје и постаје војвоткиња од Мантове, а Фернандо своју нећаку предлаже за брак Анрију IV француском престолонаследнику.[4] Венчање је обављено 5. октобра 1600. године[1] у Фиренци, а већ наредне године се родио Луј, будући краљ.
14. маја 1610. године верски фанатик убија Анрија, након чега је њихов син Луј крунисан, а она постаје регент[1], што је било потврђено у скупштини. Након тога она наредних седам година влада Француском у име свог сина. Када је Луј 1614. године напунио 13 година и постао пунолетан њено регенство је приведено крају, али је она и даље наставила да влада све док њен син није одлучио да подржи незадовољне племиће који нису одобравали политику његове мајке. Тада Луј организује државни удар и протерује мајку из Париза.
Изгнанство и смрт
уредиНапустивши Париз прво се запутила у дворац Блоа[1], где је и даље имала послугу, приходе и све остале привилегије. Пошто се писмено жалила својим штићеницима у Паризу на свог сина он јој ограничава кретање само на дворац и она постаје затвореник са ограниченим кретањем. Након тога она бежи из дворца и уз помоћ војводе од Епернона дипломатским путем успева да издејствује свој повратак у Париз. Тамо је била до 1630. године када је ушла у отворени сукоб са Ришељеом, краљевим првим министром, након чега је опет прогнана ван Француске.[1] Марија се упутила у Монс, где је затражила азил од своје рођаке која је владала Низоземском, Изабел Кларе Еугеније, кћерке шпанског краља Филипа II и Изабеле Валоа, кћерке Катарине Медичи. У Низоземској је била примљена са свим почастима. Убрзо је почела да планира повратак у Француску у пратњи војске и збацивање Ришељеа.[5] Пошто јој је одузета имовина приходи су јој се знатно смањили па она одлази у Лондон код ћерке Анријет и зета Чарлса I где је била до почетка избијања грађанског рата 1641. године након чега одлази у Немачку где се разболела и умрла 4. јула 1642. године у шездесет деветој години.
Породично стабло
уреди| енгл. Giovanni de' Medici il Popolano | |||||||||||||||||||
| енгл. Giovanni dalle Bande Nere | |||||||||||||||||||
| енгл. Caterina Sforza | |||||||||||||||||||
| Косимо I Медичи | |||||||||||||||||||
| енгл. Jacopo Salviati | |||||||||||||||||||
| Марија Салвијати | |||||||||||||||||||
| енгл. Lucrezia di Lorenzo de' Medici | |||||||||||||||||||
| Франческо I Медичи | |||||||||||||||||||
| енгл. Fadrique Álvarez de Toledo, 2nd Duke of Alba | |||||||||||||||||||
| енгл. Pedro Álvarez de Toledo | |||||||||||||||||||
| енгл. Isabel de Zúñiga y Pimentel | |||||||||||||||||||
| Еленора од Таледа | |||||||||||||||||||
| енгл. Luís de Pimentel y Pacheco | |||||||||||||||||||
| енгл. Maria Osorio | |||||||||||||||||||
| енгл. Juana de Osorio y Bazán | |||||||||||||||||||
| Марија Медичи | |||||||||||||||||||
| Максимилијан I Хабзбуршки | |||||||||||||||||||
| Филип I од Кастиље | |||||||||||||||||||
| Марија од Бургундије | |||||||||||||||||||
| Фердинанд I | |||||||||||||||||||
| Фернандо II од Арагона | |||||||||||||||||||
| Хуана од Кастиље | |||||||||||||||||||
| Изабела I од Кастиље | |||||||||||||||||||
| Јохана од Аустрије | |||||||||||||||||||
| Казимир IV | |||||||||||||||||||
| Владислав II Јагелонац Млађи | |||||||||||||||||||
| Елизабета Хабзбуршка | |||||||||||||||||||
| Ана од Чешке и Угарске | |||||||||||||||||||
| Гастон II од Фоа, гроф Кандала | |||||||||||||||||||
| Ана од Фоа-Кандала | |||||||||||||||||||
| Катарина од Фоа | |||||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 116. ISBN 86-331-2116-6.
- ^ „Marie de Médicis queen of France”. Britannica. Приступљено 28. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Marie de Medici”. Brooklyn Museum. Приступљено 28. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ Историјска библиотека
- ^ „Medici, Marie de (c. 1573–1642)”. Encyclopedia. Приступљено 28. 1. 2021.(језик: енглески)
Спољашње везе
уреди
- Миливојевић, Урош; Милојевић, Милош; Пешић, Наташа (ур.). „Марија Медичи, краљица Француске”. Историјска библиотека.
