Марија Медичи (итал. Maria de' Medici; Фиренца, 26. април 1575Келн, 4. јул 1642) је била ћерка Франческа I Медичија и француска краљица, друга жена Анрија IV.[1] Када је Анри IV био убијен 1610. било јој је додељено регентство које је обављала током седам година у име свог малолетног сина, Луја XIII, који је 1617. године преузео власт путем државног удара од своје мајке.[2][3] Године 1630. дошла је у директни сукоб са кардиналом Ришељеом, краљевим првим министром и својим некадашњим штићеником. У том сукобу, Луј XIII је подржао свог министра, и Марија Медичи је морала да напусти Француску.[1]

Марија Медичи
Портрет Марије Медичи настао око 1622.
Лични подаци
Датум рођења(1575-04-26)26. април 1575.
Место рођењаФиренца,
Датум смрти4. јул 1642.(1642-07-04) (67 год.)
Место смртиКелн,
Породица
СупружникАнри IV
ПотомствоЛуј XIII, Изабела Бурбонска, Кристина Марија од Француске, Гастон, војвода од Орлеана, Хенријета Марија од Француске, Nicolas Henri, Duke of Orléans
РодитељиФранческо I Медичи
Јохана од Аустрије
ДинастијаМедичи

Детињство и живот

уреди

Марија Медичи рођена је у Фиренци, Италија као ћерка Франческа I Медичија.[1] Била је једна од седморо деце али су само она и њена сестра Леонор преживеле детињство. Пошто су као младе остале без оба родитеља који су умрли у размаку од девет година поверене су на чување свом стрицу Фернанду, који је наследио њиховог оца на месту великог војводе од Тоскане. Леонор се касније удаје и постаје војвоткиња од Мантове, а Фернандо своју нећаку предлаже за брак Анрију IV француском престолонаследнику.[4] Венчање је обављено 5. октобра 1600. године[1] у Фиренци, а већ наредне године се родио Луј, будући краљ.

14. маја 1610. године верски фанатик убија Анрија, након чега је њихов син Луј крунисан, а она постаје регент[1], што је било потврђено у скупштини. Након тога она наредних седам година влада Француском у име свог сина. Када је Луј 1614. године напунио 13 година и постао пунолетан њено регенство је приведено крају, али је она и даље наставила да влада све док њен син није одлучио да подржи незадовољне племиће који нису одобравали политику његове мајке. Тада Луј организује државни удар и протерује мајку из Париза.

Изгнанство и смрт

уреди

Напустивши Париз прво се запутила у дворац Блоа[1], где је и даље имала послугу, приходе и све остале привилегије. Пошто се писмено жалила својим штићеницима у Паризу на свог сина он јој ограничава кретање само на дворац и она постаје затвореник са ограниченим кретањем. Након тога она бежи из дворца и уз помоћ војводе од Епернона дипломатским путем успева да издејствује свој повратак у Париз. Тамо је била до 1630. године када је ушла у отворени сукоб са Ришељеом, краљевим првим министром, након чега је опет прогнана ван Француске.[1] Марија се упутила у Монс, где је затражила азил од своје рођаке која је владала Низоземском, Изабел Кларе Еугеније, кћерке шпанског краља Филипа II и Изабеле Валоа, кћерке Катарине Медичи. У Низоземској је била примљена са свим почастима. Убрзо је почела да планира повратак у Француску у пратњи војске и збацивање Ришељеа.[5] Пошто јој је одузета имовина приходи су јој се знатно смањили па она одлази у Лондон код ћерке Анријет и зета Чарлса I где је била до почетка избијања грађанског рата 1641. године након чега одлази у Немачку где се разболела и умрла 4. јула 1642. године у шездесет деветој години.

Породично стабло

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 116. ISBN 86-331-2116-6. 
  2. ^ „Marie de Médicis queen of France”. Britannica. Приступљено 28. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Marie de Medici”. Brooklyn Museum. Приступљено 28. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ Историјска библиотека
  5. ^ „Medici, Marie de (c. 1573–1642)”. Encyclopedia. Приступљено 28. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе

уреди