Википедија

Nuklearna zima

Nuklearna zima je predviđena klimatska posledica nuklearnog rata. U teoriji, detoniranje velikog broja nuklearnih bombi, pogotovo iznad zapaljivih meta kao što su gradovi u kom slučaju bi velike količine dima i čađi bile ispuštene u Zemljinu stratosferu bi moglo da dovede do perioda od više meseci ili čak godina tokom kojih bi temperature bile vrlo niske a intenzitet sunčeve svetlosti znatno umanjen.

Slične klimatske posledice može da izazove udar komete ili asteroida,[1][2] što je scenario koji se ponekad naziva udarna zima, ili prilikom erupcije supervulkana (vulkanska zima).[3]

Mehanizam uredi

Scenario nuklearne zime predviđa da bi ogromne vatre izazvane nuklearnim eksplozijama (posebno u urbanim zonama) podigle ogromne količine čestica crnog dima i aerosola u gornju troposferu i stratosferu. Na 10-15 km iznad površine Zemlje, apsorpcija sunčevih zraka bi dodatno zagrejala dim, podižući ga u stratosferu, gde bi ostao godinama bez kiše koja bi ga sprala. Ovaj dim bi blokirao znatan procenat sunčeve svetlosti što bi dovelo do drastičnog pada temperature na Zemljinoj površini.

Posledice uredi

Klimatski efekti uredi

Po studiji predstavljenoj u decembru 2006. na godišnjem sastanku Američkog geofizičkog saveza, čak i manji, regionalni nuklearni rat bi mogao da izmeni globalnu klimu na deceniju ili duže. U scenariju regionalnog nuklearnog sukoba gde bi dve suprotstavljene sile u suptropskom regionu ispalile svaka po 50 atomskih bombi snage one bačene na Hirošimu (oko 15 kilotona svaka) na velike urbane centre, istraživači su procenili da bi bilo ispušteno i do pet miliona ton čađi, što bi dovelo do hlađenja od nekoliko stepeni iznad velikih oblasti Severne Amerike i Evroazije, uključujući većinu oblasti gde se gaji žito. Zahlađenje bi trajalo godinama, i po nalazima istraživanja bi bilo „katastrofalno“.[4][5]

Ozonske rupe uredi

Studija objavljena 2008. u Zborniku nacionalne akademije nauka tvrdi da bi nuklearni sukob između Pakistana i Indije u kome bi bili korišćeni njihovi trenutni arsenali mogao da proizvede skoro globalnu ozonsku rupu, što bi izazvalo probleme u zdravlju ljudi i negativne efekte na životnu sredinu koji bi trajali najmanje jednu deceniju.[6] Računarski modelovana studija je ispitivala scenario nuklearnog rata između dve zemlje u kome bi sa svake strane bilo ispaljeno po 50 atomskih bombi snage one bačene na Hirošimu. Ovo bi proizvelo požare u urbanim zonama i podiglo i do pet miliona metričkih tona čađi 80 km u stratosferu. Čađ bi apsorbovala dovoljno sunčevog zračenja da zagreje okolne gasove što bi pokrenulo niz hemijskih reakcija koje bi narušile stratosferski ozonski omotač koji štiti Zemlju od štetnog ultraljubičastog zračenja.

Međutim, detoniranje nuklearnog oružja dok je još u vazduhu (kao što je bio slučaj u Hirošimi i Nagasakiju) kako bi se maksimiralo razaranje bi dovelo do eksplozija koje bi u stvari proizvele velike količine ozona.[7] Vatrene lopte bi takođe potrošile sav kiseonik u okolini što bi sprečilo degeneraciju usled Čapmanovog mehanizma. Inicijalno gama zračenje koje bi bilo proizvedeno u eksplozijama bilo da se one dogode na površini ili u vazduhu bi u početku dovelo do stvaranja ozona oko vatrenih lopti. Osim gama zračenja, ultraljubičasto svetlo niskih talasnih dužina, koje se graniči sa spektrom iks-zraka takođe reaguje sa O2 i proizvodi ozon po sledećoj jednačini:

3O2 + енергија → 2O3

Nuklearno oružje oslobađa i do 80% svoje energije kroz meke iks-zrake.[8] Ova prirodna hemijska reakcija proizvodi oko 4.500 tona ozona po sekundi u zavisnosti od veličine eksplozije i visine na kojoj je izvršena detonacija.

U studiji koja je objavljena u Zborniku Nacionalne akademije nauka je oštećenje ozonskog omotača objašnjeno reakcijom azota sa ozonom. Međutim, ovaj azot oksid brzo reaguje sa vlagom nastalom u oblaku pečurke i gradi azotnu kiselinu koja pada sa kišom. To je objašnjeno sledećim jednačinama:

3NO2 + H2O → 2HNO3 + NO

4NO + 3O2 + 2H2O → 4HNO3

Molekuli azot oksida nastali u nuklearnim eksplozijama ne uništavaju ozonski omotač već se oksiduju u azotnu kiselinu reakcijom sa atmosferskom vlagom pre nego što dospeju do ozonskog omotača.[9] Čak i u doba najintenzivnijih nuklearnih proba nije bilo promena u količini ozona u atmosferi.[10] Kad su u pitanju eksplozije na velikim visinama tu ne postoji udarni talas visokog pritiska koji je potreban za nastanak NOx ali gama zračenje koje pogađa molekule kiseonika će i dalje stvarati ozon.

Kritike i debate uredi

Studija koju je sproveo TTAPS je dobila značajnu pažnju ali i kritike u medijima. Kasniji modeli su u nekim slučajevima predviđali slabije efekte ali su i oni podržavali sveukupni zaključak o značajnom globalnom zahlađenju.[11][12] Skorašnje studije (2006) potvrđuju tezu da bi dim iz požara u urbanim zonama u regionalnom sukobu doveo do dugoročnog globalnog zahlađenja ali manje dramatičnog nego što to predviđa scenario nuklearne zime,[13][14] dok je studija o efektima globalnog nuklearnog rata iz 2007. podržala zaključak da bi doveo do prave nuklearne zime.[15][16]

Originalni rad Sejgana i saradnika je kritikovan kao „mit“ i „diskreditovana teorija“ u Veštinama preživljavanja u nuklearnom ratu, priručnika za civilnu zaštitu iz 1987. koji je napisao Kreson Kerni (engl. Cresson Kearny) iz Nacionalne laboratorije Ouk Ridž.[17] Kerni je tvrdio da bi maksimalni pad temperature bio oko 11 stepeni celzijusovih ali bi ovakvo zahlađenje trajalo samo nekoliko dana. Takođe je naveo da bi globalni nuklearni rat zaista doveo smrti miliona ljudi od gladi, ali uglavnom zbog prekida međunarodnih tokova hrane, a ne usled klimatskih promena.[17]

Sam Kerni nije bio klimatolog, već je svoje zaključke gotovo u potpunosti bazirao na radu „Nuclear Winter Reappraised“[18] Starlija Tompsona i Stivena Šnajdera iz 1986. Međutim, članak koji je Brajan Martin napisao 1988 u časopisu Science and Public Policy[11] navodi da iako je u ovom radu zaključeno da bi efekti bili manje dramatični nego što se prvobitno mislilo, pa su autori te efekte opisali kao „nuklearnu jesen“, druge izjave Tompsona i Šnajdera[19][20] pokazuju da su oni „odoleli interpretaciji da ovo znači odbacivanje osnovnih tvrdnji o nuklearnoj zimi“. Osim toga, studija iz 2007 ističe da „zbog toga što su Tompson i Šnajder [1986] koristili izraz 'nuklearna jesen', iako su i sami autori jasno istakli da bi klimatske posledice bile velike, u krugovima u kojima se odlučuje o politikama neki su počeli da smatraju da je teorija nuklearne zime preterana i opovrgnuta [npr. Martin, 1988].“[15][16] 2007. je sam Šnajder podvukao opasnost od ozbiljnih klimatskih promena usled ograničenog nuklearnog rata poput onog iz studije iz 2006. opisane gore, rekavši kako je „Sunce mnogo snažnije u tropskim predelima nego na srednjim širinama. Stoga bi rat mnogo ograničenijeg obima [tamo] mogao da ima mnogo veće efekte, jer se dim ispušta na najgorem mogućem mestu.“[21]

Reference uredi

  1. ^ „Comet Caused Nuclear Winter”. Discover. 2005. 
  2. ^ Asaravala, Amit. „A Fiery Death for Dinosaurs?”. Wired. Arhivirano iz originala 5. 1. 2013. g. Pristupljeno 26. 3. 2011. 
  3. ^ „Supervolcanoes could trigger global freeze”. BBC. 
  4. ^ Regionalni nuklearni rat bi mogao da ima razoran efekat na globalnu klimu, Science Daily, 11. decembar 2006.
  5. ^ Objavljeni radovi koji su predstavljeni na sastanku Američkog geofizičkog saveza., Pristupljeno 17. 4. 2013.
  6. ^ Mills, M. J.; Toon, O. B.; Turco, R. P.; Kinnison, D. E.; Garcia, R. R. (2008). „Massive global ozone loss predicted following regional nuclear conflict”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 105 (14): 5307. PMC 2291128  . PMID 18391218. doi:10.1073/pnas.0710058105. 
  7. ^ Cook, Nigel. „Radiation Effects Research Foundation lumps data together to cover up benefits of low dose radiation in Hiroshima and Nagasaki Life Span Study (LSS)!”. Pristupljeno 3. 13. 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  8. ^ Turco, R. P. (1986). Environmental Consequences of Nuclear War Volume I: Physical and Atmospheric Effects (PDF). John Wiley & Sons. str. 5. 
  9. ^ Scheibe, Murray (1979). Increased Attachment Due to Ionization-Induced Smog in EMP Environments. California: Mission Research Corporation. str. 1—37. 
  10. ^ Goldsmith, P. (1973). A.F. Tuck, J. S. Foot, E. L. Simmons, R. L. Newson. „Nitrogen oxides, nuclear weaon testing, Concord and stratospheric ozone”. Nature. 244 (5418): 545—551. doi:10.1038/244545a0. 
  11. ^ a b Nuklearna zima: nauka i politika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. septembar 2006), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  12. ^ Da li se iko seća nuklearne zime? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2009), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  13. ^ Toon, O. B., Turco, R. P., Robock, A., Bardeen, C., Oman, L., and Stenchikov, G. L. (2006). „Atmospheric effects and societal consequences of regional scale nuclear conflicts and acts of individual nuclear terrorism”. Atmos. Chem. Phys. Discuss. 6: 11745—816. doi:10.5194/acpd-6-11745-2006. 
  14. ^ Robock, A., Oman, L., Stenchikov, G. L., Toon, O. B., Bardeen, C., and Turco, R. P (2007). „Climatic consequences of regional nuclear conflicts”. Atmos. Chem. Phys. 7: 2003—12. doi:10.5194/acp-7-2003-2007. 
  15. ^ a b Apstrakt na sajtu Žurnala geofizičkih istraživanja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. februar 2008), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  16. ^ a b Rad dostupan onlajn Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jul 2011), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  17. ^ a b Kearny, Cresson (1987). Nuclear War Survival Skills. Cave Junction, OR: Oregon Institute of Science and Medicine. str. 17—19. ISBN 978-0-942487-01-5. 
  18. ^ Thompson, Starley L. Stephen H. Schneider. „Nuclear Winter Reappraised”. Foreign Affairs. 62 (Summer 1986): 981—1005. Arhivirano iz originala 19. 1. 2009. g. Pristupljeno 26. 3. 2011. 
  19. ^ Stephen H. Schneider, letter, Wall Street Journal, 25 November 1986.
  20. ^ 'Severe global-scale nuclear war effects reaffirmed', statement resulting from SCOPE-ENUWAR workshop in Bangkok, 9–12 February 1987.
  21. ^ Klimatolog Stiven Šnajder opisuje posledice nuklearnog rata, Pristupljeno 17. 4. 2013.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Nuklearna zima na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нуклеарна_зима&oldid=26954946”