Обесправљени (roman)
Obespravljeni (šp. Los de abajo) je roman meksičkog pisca Marijana Asuele (šp. Mariano Azuela) objavljen 1916. godine. Glavna okosnica romana je Meksička revolucija (1910-1924) gde se kroz likove i događaje daje slika tadašnjeg meksičkog društva.
| Obespravljeni | |
|---|---|
| Autor | Marijano Asuela |
| Zemlja | Meksiko |
| Jezik | španski |
| Žanr / vrsta dela | fikcija |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1916. godina |
O autoru uredi
Marijano Asuela (1873-1952) je bio meksički prozni pisac, kritičar, lekar i aktivan učesnik u političkom životu Meksika. Uporedo sa medicinom bavio se i književnošću i iza sebe je ostavio veliki broj dela. Osim romana, pisao je i pripovetke, eseje, članke, i biografske tekstove. Njegovo najznačajnije delo je Los de abajo (u prevodu na srpski Obespravljeni), zbog kog se smatra začetnikom i glavnim predstavnikom nove prozne vrste, odnosno začetnikom romana o Meksičkoj revoluciji.[1] Kao i većina autora ove prozne vrste, i sam Asuela je učestvovao kao oficir u pomenutoj revoluciji.[2]
Radnja dela uredi
Radnja romana se odvija 1913. godine tokom Meksičke revolucije. Priča počinje u kući Demetrija Masijasa, seljaka iz Zakatekasa, koji živi sa svojom ženom i sinom. Federalci mu prete i pokušaju da siluju njegovu ženu,ali im se on suprotstavlja. Tada on i njegova žena reše da odu odatle znajući da će federalci ponovo iskoristiti priliku da ih napadnu. Žena odlazi sa detetom da pronađe sklonište, a Masijas se priključuje grupi liberala,ne zarad svojih ideala, već da bi se osvetio federalcima. Grupu kojoj se priključuje čine Anastasio Montanjes, Manteka, Pankrasio, Kodornis i Venansio. U početku su nepoverljivi prema Masijasu, ali kasnije ga prihvataju i on postaje njihov vođa. Na putu upoznaju mladog studenta medicine, Luisa Servantesa koji je promenio stranu, govoreći da su ga liberali ubedili da im se prikloni. Masijas biva ranjen i zajedno sa ostalima odseda na jednom ranču, gde upoznaje mladu devojku Kamilu i zaljubljuje se u nju. Međutim, ona gaji osećanja prema mladom Servantesu, ali je on odbija. Nakon što se Masijas oporavi, grupa kreće u nova osvajanja, a na putu upoznaju Margarita u Pintadu, hrabru, ali problematičnu ženu. Ona i Kamila se u početku dobro slažu, ali je na kraju Pintada ubija zbog ljubomore. Masijas, tužan zbog smrti Kamile, govori Pintadi da napusti grupu. Usled rivalstva Panća Vilje , pristalice Viktorijana Uerte i Venustijana Karanse, članovi grupe se polako razilaze. Pankrasio u El Manteka na kraju stradaju u dvoboju koji su započeli zbog kartaške igre, Margarito se ubija, a mladi Servantes odlazi u Sjedinjene Američke Države. Demetrio se vraća kući svom sinu i ženi i ona ga moli da ne ide ponovo. Međutim, pristalice Karanse napadaju njegovo selo i ostali članovi grupe sa Demetrijom odlaze u borbu i gube živote.[3]
Likovi uredi
Glavni likovi[3] uredi
- Demetrio Masijas (šp. Demetrio Masías)-seljak iz Zakatekasa koji ima ženu i sina. U borbu polazi zbog osvete, ne zbog svoji uverenja i ideala. Postaje vođa grupe i kroz delo doživljava transformaciju kao lik, uporedo sa razvijanjem revolucije. Predstavlja tipičnog vođu revolucije, čoveka koji učestvuje u borbama jer je primoran.
- Luis Servantes (šp. Luis Cervantes)- mladi student medicine, koji je bolje shvatao revoluciju od ostalih jer je imao određen stepen obrazovanja. Njegov odlazak u SAD na kraju romana pokazuje da je uspeo izvuče korist iz političkih dešavanja.
Sporedni likovi[3] uredi
- Alberto Solis (šp. Alberto Solís)-vojnik buntovnik koji pomno sluša naređenja svog vođe.
- Venansio (šp. Venancio)- još jedan u nizu likova koji su iskoristili revoluciju kako bi pobegli od svojih problema i osvetili se
- Anastasio Montanjes (šp. Anastasio Montañes)-kum Masijasa, uključen u borbu iz sličnih razloga kao Venansio
- Kodornis (šp. Codorniz) -ulazi u grupu zbog počinjenih lopovluka
- Pintada (šp. Pintada)-želi da ima udela u celoj priči, hrabra i nasilna žena koju ne zanimaju posledice njenih nepormišljenih postupaka
- Manteka (šp. Manteca)-nasilan čovek koji se stalno svađa sa Pankrasijom, na kraju se ubija
- Margarito (šp. Margarito)-ohola osoba koja pokazuje do koje mere i na koji način rat može da izazove promene u čovekovom ponašanju
- Kamila (šp. Camila)-mlada devojka zaljubljena u Masijasa, želela je da bude voljena i poboljša položaj žene učestvujući u pobuni
Ostali likovi uredi
Meko, Natera, Karansa, Vilja, Madero, Sakristan, poručnik Kampos, žena Masijasa
Teme uredi
- Meksička revolucija: obrađena na dva načina- prvi se odnosi na tragičnu sudbinu pojedinca u aktuelnom istorijskom događaju, a drugi na celokupan pregled socio-političkih zbivanja u meksičkom društvu.[1] Takođe, revolucija je prikazana kao vir koji vuče ljude da se bore, a zapravo postaju žrtve svoje pobune.[3]
- Društvene klase: to nam predočava sam naslov dela. Obespravljeni i niži su u sukobu sa onim višim, odnosno lokalnim vlastima i zemljoposednicima
- Položaj žene
- Priroda: opisi prirode, gradova, ambijent oslikava revoluciju i osećanja likova
- Borba i razočaranje: borba je prikazana kao beg od problema i delo prikazuje prave razloge pobune
Struktura i stil uredi
Kompozicija je asimetrična (I deo - 21 poglavlje, II deo - 14 poglavlja, III deo - 7 poglavlja), a struktura fragmentarna. Roman se sastoji od kratkih, zaokruženih, epizoda, koje se pred čitaocem nižu kao svojevrsni prizori iz borbi i svakodnevnog života.[1]
Pisac koristi realističko-naturalistički narativni postupak, sa elementima kostumbrizma, regionalizma i indihenizma.Opisi borbi i psihološka karakterizacija junaka su uverljivi, ali koncizni radi postizanja brze narativne dinamike, čemu doprinosi i česta upotreba dijaloga. Jezik odlikuje umereno korišćenje meksikanizama, što doprinosi fluidnosti dela.[1]
Izdanja i adaptacije uredi
Roman Los de abajo je 1915. godine prvenstveno izlazio u delovima u okviru časopisa Paso del Norte (šp. Paso del norte). Godinu dana kasnije, posebno štampano izdanje nije zabeležilo uspeh. Drugo izdanje je izdato 1920. godine u 1000 primeraka, i oni su uglavnom podeljeni od strane samog Asuele prijateljima i saradnicima. Tek sa objavljivanjem trećeg izdanja 1925. godine, ovo delo je dobilo na važnosti.[1]
1929. predstava održana u Teatro Hidalgo
1940. film Los de abajo u režiji Čanoa Uruete
1978. film Los de abajo u režiji Servanda Gonzaleza
Prevodi na srpski uredi
Godine 2016. izdavačka kuća Partenon (Beograd) objavila je prevod dela Los de abajo pod naslovom „Obespravljeni" . Prevod na srpski i beleške sačinila je Snežana Jovanović, a pogovor napisala Mirjana Sekulić.
Reference uredi
- ^ a b v g d Dickov, Vesna (2016). Hispanoamerička književnost: od postmodernizma do postbuma. Beograd: Filološki fakultet. str. 107—109.
- ^ Pavlović-Samurović, Ljiljana (1993). Leksikon hispanoameričke književnosti. Beograd: Savremena administracija. str. 293.
- ^ a b v g Jovanović, Snežana (2016). Obespravljeni. Beograd: Partenon. str. 159—168.
Spoljašnje veze uredi
- Los de abajo- filmska adaptacija iz 1940. godine na španskom jeziku