Мексичка револуција

Овај чланак је о политичким превирањима и грађанском рату у Мексику 1910-их. За мексичку борбу за независност почетком 19. века погледајте Мексички рат за независност.

Мексичка револуција (шп. Revolución mexicana) је израз којим се описују политичка превирања, пучеви и серија грађанских ратова у Мексику који су оквирно трајали од 1910. до 1920. године.

Призори из Мексичке револуције.

Отпочео је као настојање мексичких либерала на челу са Франсиском Мадером да се свргне вишедеценијски аутократски режим председника Порфирија Дијаза; године 1911. је Дијаз био присиљен да одступи, те је нови председник постао Мадеро. Његово оклевање да спроведе популарне социјалне и економске реформе је изазвало нове побуне од радикалних револуционара, а почетком 1913. пуч у коме га је свргнуо и убио генерал Викторијано Уерта. Њега је, пак, године 1914. уз помоћ Панча Виље и Емилијана Запате свргнуо Венустијано Каранза; одмах потом су се Виља и Запата сукобили са Каранзом, који их је постепено успео војнички поразити и прикупити довољно политичке подршке да почетком 1917. исходи доношење новог устава са бројним реформама које су укључивале расподелу земље сиромашним сељацима и секуларизацију државе. Тај се догађај понекад наводи као крај револуције, иако су се оружани сукоби наставили још три године, а сам Каранза 1920. био свргнут у пучу који је извео његов дотадашњи присталица Алваро Обрегон.

Нови режим је, међутим, тековине Устава оставио нетакнутим и, упркос повременим мањим устанцима и побунама до краја 1920-их, омогућио постепено претварање Мексика у једну од политички најстабилнијих земаља Латинске Америке. Тековине Мексичке револуције су представљале политичку платформу Националне револуционарне партије, данас познате као Институционална револуционарна партија, а која је Мексиком формално владала од оснивања 1929. до 2000. године.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди