Odin

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Odin (višeznačna odrednica).

Odin (staronordijski: Óðinn) je vrhovni bog u nordijskoj mitologiji. Često se naziva i Svih-Otac (Allfodr), a ima i mnogo drugih imena: Herran ili Herjan (Veleuništitelj), Nikar ili Hnikar (Podjarivač), Nikuz ili Hnikud (Vodenbog), Fjolnir (Mnogoznajući), Oske (Ostvariželja), Omi (Ječigovor), Biflidi ili Biflindi (Tresikoplje), Svidar (Gospodar Vremena), Svidrir (Kopljobog) ...

Odin

Georg von Rosen - Odin kao lutalica, 1886

Odin je bog rata i mudrosti, a čini se da je bio i bog poezije, lova i čarolije. Po njemu je sreda dobila ime u germanskim jezicima (švedski: onsdag, engleski: Wednesday od Wōden...).

Sin je Bora i Bestle, unuk Burija kojeg je iz leda izbavila krava Audhumla na samom početku. Brat je Vilija i Vea, suprug boginje Frig s kojom ima sinove Baldra, Hodra i Hermoda. S Jordom ima sina Tora, koji je njegov najstariji sin. S Rindom ima Valija, a s Gridom ima Vidara.

On je, zajedno sa braćom, stvorio nebo i zemlju, a potom i ljude. Ubili su mraznoga diva Imira i od njegovog mesa napravili zemlju, od njegove krvi jezera, more i okeane, od kostiju planine, a od zuba i vilice kamenje i šljunak. Od njegove lobanje su napravili nebo, a od mozga oblake. Potom su od dva stabla načinili ljude. Jedan im je udahnuo život i dao dušu, drugi im je dao razum i pokretljivost, a treći oblik, govor, vid i sluh. Tako su nastali Ask (Jasen) i Embla (Brest), prvi muškarac i žena.

Od Odina potiču i bogovi iz grupe Asa.

Prema jednoj priči, mudrost je stekao žrtvujući svoje oko stavljajući ga u Mimirov izvor u podnožju svetskog drveta Igdrasila kao zalog da bi smeo da pije iz njega (prema ovoj priči Mimirova je glava čuvar vrela). Da bi saznao tajnu runa žrtvovao je sebi samog sebe viseći razapet na Igdrasilu proboden kopljem devet dana i noći bez hrane i pića. Proniknuvši tajnu runa, pao je s drveta, a kada je uskrsnuo iz mrtvih znao je mnoge stvari skrivene od ljudi. Freja ga je naučila posebnoj vrsti magije koju su praktikovali svi bogovi Vani, tzv. seidr.

Mogao je da predvidi budućnost, posećuje podzemni svet i menja svoje obličje u neku od životinja ili u starca pa bi tako često lutao Midgardom, svetom ljudi, nagrađujući dobrotu bogatstvom, susretljivost mudrošću, a okrutnost osvetom. Za to vreme bi njegovo telo ležalo u kataleptičnom snu. Kada bi posećivao ljude imao bi običaj da nosi dugi kaput i šešir širokog oboda. Ozbiljan je, ima visoko čelo i guste obrve i samo jedno oko, a tu je i nezaobilazna duga siva brada. U Asgardu, među bogovima, Odin nema nikakvih fizičkih nedostataka. Jednom je tako otputovao i dugo se nije vraćao, a njegova su braća Vili i Ve podijelili njegovu imovinu i oženili njegovu ženu Frig, no po njegovu su mu povratku sve vratili.

Njegov presto Hlidskjalf se nalazi u velikoj dvorani Valaskjalf, a kad sedne na njega vidi sve šta se događa na svetu.

Na ramenu mu sede dva gavrana, koje svako jutro šalje u svet kako bi mu doneli vesti o čovečanstvu. U njegovom društvu su i dva vuka Geri (Pohlepni) i Freki (Proždrljivi) i osmonogi konj Sleipnir, sin Lokijev. Poseduje dve dragocenosti: koplje Gungnir koje nikada ne promašuje svoj cilj i prsten Draupnir koji bi svake devete noći stvorio osam istih prstenova.

Stoluje u palati Valhali koja ima 540 dveri od kojih su svaka toliko široka da kroz njih može proći 800 boraca. Njemu pripada polovina ratnika poginulih u borbi (druga polovina pripada Freji) koji su mu potrebni za borbu kad dođe vreme konačne borbe. On šalje valkire na bojno polje da mu dovedu borce u Valhalu gde će boraviti do konačne borbe. Kada dođe vreme Odin će povesti bogove i svoje ratnike u boj. Sam će poginuti tako što će ga proždreti čudovišni vuk Fenrir, a osvetiće ga sin Vidar.

Moderni uticaj

Votan se oprašta od Brunhilde, delo Konrada Dilica (1892)

Bog Odin je bio izvor inspiracije za umetnike koji se bave likovnom umetnošću, književnošću i muzikom. Likovni prikazi Odina u modernom periodu uključuju crtež perom i mastilom Odinova konstrukcija Sigtuna (1812) i skicu Pera Herberga Kralj Gilf prima Odena po dolasku u Švedsku (1816); reljef na rogu za piće Odens möte med Gylfe (1818), mermerna statua Odina (1830) i kolosalna bista Odina Bengta Erlanda Fogelberga, statue Odina (1812/1822) i Odin (1824/1825) Hermana Ernsta Freunda, zgrafito nad ulazom u vilu Vanfrid u Bajrojtu (1874) R. Krausa, slika Odin (oko 1880) Edvarda Bern-Džonsa, crtež Thor und Magni (1883) K. Erenberga, mermerna statua Vodan (oko 1887) H. Natera, uljana slika Odin und Brunhilde (1890) Konrada Dilica, grafički crtež Odin als Kriegsgott (1896) Hansa Tome, slika Odin i Fenris (oko 1900) Doroti Hardi, uljana slika Wotan und Brünhilde (1914) Kolomana Mozera, slika Put do Volhala S. Nilsona, drveni reljef gradske skupštine Osla Odin og Mime (1938) i obojeni drveni reljef u dvorištu gradske skupštine Osla Odin på Sleipnir (1945–1950) Dagfina Verenskiolda i bronzani reljef na vratima Švedskog muzeja nacionalne antike, Odin (1950) delo Brora Marklunda.

Dela moderne književnosti u kojima se pojavljuje Odin uključuju pesmu Der Wein (1745) Fridriha fon Hagedorna, Hymne de Wodan (1769) Fridriha Gotliba Klopštoka, Om Odin (1771) Petera Frederika Suma, tragediju Odin eller Asarnes invandring K. G. Leopold, epska pesma Odin eller Danrigets Stiftelse (1803) Jensa Bagesena, pesma Maskeradenball (1803) i Optrin af Norners og Asers Kamp: Odin komme til Norden (1809) N. F. S. Grundtviga, pesme u Nordens Guder (1819) Adama Oehlenšlagera, četvorodelni roman Sviavigamal (1833) Karla Jonasa Lava Almkvista, „Heroj kao božanstvo“ iz knjige O herojima, obožavanju heroja i herojstvu u istoriji (1841) Tomasa Karlajla, pesma Preludij (1850) Vilijama Vordsvorta, pesma Odins Meeresritt Alojsa Šrajbera za koju je muziku napisao Karl Luve (1851), kancona Germanenzug (1864) Roberta Hamerlinga, pesma Zum 25. August 1870 (1870) Ričarda Vagnera, balada Rolf Krake ( 1910) F. Šanca, roman Juvikingerne (1918–1923) Olava Duna, komedija Der entfesselte Wotan (1923) Ernsta Tolera, roman Votan Karla Hansa Strobla, Herrn Wodes Ausfahrt (1937) Hans-Fridriha Blanka, pesma An das Ich (1938) H. Burta, i roman Sage vom Reich (1941–1942) Hans-Fridriha Blanka.

Odina je kao lik adaptirao Marvel komiks, a prvi put se pojavio u seriji Journey into Mystery 1962. godine. Ser Entoni Hopkins je tumačio lik u filmovima Marvelovog filmskog univerzuma Thor (2011), Thor: The Dark World (2013), i Thor: Ragnarok (2017).

Odin je predstavljen u brojnim video igrama. U igri Ensembl studija iz 2002. Age of Mythology, Odin je jedan od tri glavna boga kome nordijski igrači mogu bogoslužiti. Odin se takođe pominje kroz igru God of War iz 2018. Santa Monika studija, kao i u njenom nastavku God of War Ragnarök iz 2022. godine, kome glas daje Ričard Šif. Odin takođe ima veliki uticaj na Ubisoftovu igru Assassin's Creed Valhalla iz 2020. godine u obliku Isua (bogolike, humanoidne vrste unutar univerzuma Assassin's Creed) istog imena. Primarni protagonista, Ajvor, koga igrač kontroliše tokom igre, otkriva se kao mudrac, ili ljudska reinkarnacija Odina. Odin je takođe jedan od bogova igri trećeg lica Smajt, koja je onlajn borbena arena za više igrača.

Vidi još

• Spisak nordijskih bogova

Literatura

• Bellows, Henry Adams (Trans.) (1936). The Poetic Edda. Princeton University Press. New York: The American-Scandinavian Foundation.
• Birley, Anthony R. (Trans.) (1999). Agricola and Germany. Oxford World's Classics. ISBN 978-0-19-283300-6
• Byock, Jesse (Trans.) (1990). The Saga of the Volsungs. University of California Press. ISBN 978-0-520-27299-6. 
• Chadwick, H. M. (1899). The Cult of Othin: An Essay in the Ancient Religion of the North. Clay & Sons. OCLC 8989833
• Cleasby, Richard and Guðbrandur Vigfússon. Rev. Craigie, William A. (1975) An Icelandic–English Dictionary. 2nd ed., repr. Oxford Clarendon Press. ISBN 978-0198631033
• Cross, James E. and Thomas D. Hill (1982). The Prose Solomon and Saturn and Adrian and Ritheus. University of Toronto Press.
• Davidson, Hilda Ellis (1990), Gods and Myths of Northern Europe, Penguin Books, ISBN 0-14-013627-4 
• de Vries, Jan (1962). Altnordisches Etymologisches Worterbuch (1977 izd.). Brill. ISBN 978-90-04-05436-3. 
• de Vries, Jan (1970a), Altgermanische Religionsgeschichte, volume 1. 2nd ed. repr. as 3rd ed (na jeziku: nemački), Walter de Gruyter, OCLC 466619179 
• de Vries, Jan (1970b), Altgermanische Religionsgeschichte, volume 2. 2nd ed. repr. as 3rd ed (na jeziku: nemački), Walter de Gruyter, OCLC 466619179 
• Dronke, Ursula (Trans.) (1997). The Poetic Edda: Volume II: Mythological Poems. Oxford University Press. ISBN 0-19-811181-9
• Dunn, Marilyn (2013). Belief and Religion in Barbarian Europe, c. 350–700. Bloomsbury. 
• Faulkes, Anthony (Trans.) (1995). Edda. Everyman. ISBN 0-460-87616-3
• Foulke, William Dudley (Trans.) Ed. Edward Peters. (2003 [1974]). History of the Lombards. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0812210798
• Gimbutas, Marija; Robbins Dexter, Miriam (1999), The Living Goddesses, University of California, ISBN 978-0520213937 
• Griffiths, Bill (2006 [2003]). Aspects of Anglo-Saxon Magic. Anglo-Saxon Books. ISBN 1-898281-33-5
• Herbert, Kathleen (2007 [1994]). Looking for the Lost Gods of England. Anglo-Saxon Books. ISBN 1-898281-04-1
• Hirschfeld, Max (1889). Untersuchungen zur Lokasenna, Acta Germanica 1.1, Berlin: Mayer & Müller.
• Koch, John T. (2020). Celto-Germanic, Later Prehistory and Post-Proto-Indo-European vocabulary in the North and West (PDF). Aberystwyth Canolfan Uwchefrydiau Cymreig a Cheltaidd Prifysgol Cymru, University of Wales Centre for Advanced Welsh and Celtic Studies. ISBN 978-1907029325. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 11. 2021. g. Pristupljeno 28. 08. 2022. 
• Hollander, Lee Milton (1936). Old Norse Poems: The Most Important Nonskaldic Verse Not Included in the Poetic Edda. Columbia University Press
• Hollander, Lee Milton (Trans.) (1964). Heimskringla: History of the Kings of Norway. University of Texas Press. ISBN 0-292-73061-6. 
• Kroonen, Guus (2013). Etymological Dictionary of Proto-Germanic. Brill. ISBN 978-9004183407. 
• Larrington, Carolyne (Trans.) (1999). The Poetic Edda. Oxford World's Classics. ISBN 0-19-283946-2
• Lindow, John (2001). Norse Mythology: A Guide to Gods, Heroes, Rituals, and Beliefs. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-983969-8. 
• MacLeod, Mindy & Mees, Bernard (2006). Runic Amulets and Magic Objects. Boydell Press. ISBN 1-84383-205-4
• Munro, Dana Carleton (Trans.) (1895). Life of St. Columban. The Department of History of the University of Pennsylvania.
• North, Richard (1997). Heathen Gods in Old English Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0521551830
• Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend. Cassell. ISBN 978-0-304-34520-5. 
• Orel, Vladimir E. (2003). A Handbook of Germanic Etymology (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 978-90-04-12875-0. 
• Polomé, Edgar Charles (1970), „The Indo-European Component in Germanic Religion”, Ur.: Puhvel, Jaan, Myth and Law Among the Indo-Europeans: Studies in Indo-European Comparative Mythology, University of California, ISBN 978-0520015876 
• Pollington, Stephen (2008). Rudiments of Runelore. Anglo-Saxon Books. ISBN 978-1898281498
• Price, Neil (2019). The Viking Way, Magic and Mind in Late Iron Age Scandinavia (2 izd.). Oxbow Books, Oxford and Philadelphia. ISBN 978-1842172605. 
• Schach, Paul (1985). "Some Thoughts on Völuspá" as collected in Glendinning, R. J. Bessason, Heraldur (Editors). Edda: a Collection of Essays. University of Manitoba Press. ISBN 0-88755-616-7
• Simek, Rudolf (2007) translated by Angela Hall. Dictionary of Northern Mythology. D.S. Brewer. ISBN 0-85991-513-1
• Steuer, Heiko (2021). Germanen aus Sicht der Archäologie: Neue Thesen zu einem alten Thema. de Gruyter. 
• Thorpe, Benjamin (1851). Northern Mythology, Compromising the Principal Traditions and Superstitions of Scandinavia, North Germany, and the Netherlands: Compiled from Original and Other Sources. 3 vols. Volume 2 Scandinavian Popular Traditions and Superstitions. Lumley. OCLC 314195407
• Thorpe, Benjamin (Trans.) (1866). Edda Sæmundar Hinns Frôða: The Edda of Sæmund the Learned. Part I. London: Trübner & Co.
• Turville-Petre, Gabriel (1964), Myth and Religion of the North: The Religion of Ancient Scandinavia, Weidenfeld and Nicolson, OCLC 645398380 
• West, Martin L. (2007). Indo-European Poetry and Myth. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-928075-9. 
• Williamson, Craig (2011). A Feast of Creatures: Anglo-Saxon Riddle-Songs. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0812211290

Spoljašnje veze

• MyNDIR (My Norse Digital Image Repository) Illustrations of Óðinn from manuscripts and early print books. Clicking on the thumbnail will give you the full image and information concerning it.