Odo iz Deja
бенедиктански монах
Odo iz Deja (franc. Eudes такође Odo de Deuil; umro 18. aprila 1162) bio je benediktinski monah i učesnik i istoričar Drugog krstaškog rata.[1]
| Odo iz Deja | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1110. |
| Mesto rođenja | Dej la Bar, |
| Datum smrti | 18. april 1162. |
Bio je blizak saradnik Sugerija, opata manastira Sen Deni u blizini Pariza. Odo je pratio francuskog kralja Luja VII u Drugom krstaškom pohodu i sastavio je De profectione Ludovici VII in Orientem (O putovanju Luja VII na Istok). U svom delu je opisao krstaški put od Pariza do Antiohije, izostavljajući na taj način neuspešnu opsadu Damaska kojom je pohod neslavno okončan. Za neuspeh Drugog krstaškog rata Odo je neumereno krivio Vizantince i cara Manojla I Komnina.
Po povratku u Francusku Odo je postao opat Sen Denija 1151. godine.
Reference uredi
- ^ „Odo iz Deja - ISTORIJSKA BIBLIOTEKA”. www.istorijskabiblioteka.com. Pristupljeno 2023-01-28.
