Onkotski pritisak
Onkotski pritisak, je oblik osmotskog pritiska izazvan od strane proteina, naročito albumina u plazmi krvi. Kada u krvi nedostaje proteina (na primer zbog patološkog curenja proteina u urinu ), voda će iscuriti iz sudova prema okolnim tkivima da nadoknadi pad onkotskog pritiska. Rezultat ovog pada je edem koji je jedan od znakova nefrotskog sindroma . Ovaj onkotski pritisak na veoma važan način zbog toga što sprovodi kretanje vode u telu i samim tim održavanju hidratacije tela.[1]
Opis uredi
Velika većina onkotskog pritiska u kapilarima nastaje prisustvom velikih količina albumina, proteina koji čini oko 80% ukupnog onkotskog pritiska koji vrši krvna plazma na intersticijsku tečnost. Ukupni onkotski pritisak prosečnog kapilara je oko 28 mmHg, dok albumin doprinosi približno 22 mmHg ovog onkotičkog pritiska.
Vrste tečnosti uredi
U kliničkom okruženju postoje dve vrste tečnosti koje se koriste za intravenske kapljice: kristaloidi i koloidi [2]. Kristaloidi su vodeni rastvori mineralnih soli ili drugih molekula rastvorljivih u vodi. Koloidi sadrže veće nerastvorljive molekule, kao što je želatin .
Reference uredi
- ^ „Razlika između hidrostatičkog i onkotičnog pritiska - Razlika Između”. Strephonsays (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 2. 2020.
- ^ „Infuzioni rastvori - Kristaloidi, koloidi, fiziološki, Hartmanov rastvor, manitol”. Zona Medicine.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
