Википедија

Operacija Linkoln

Operacija Linkoln je bila program CIA-e. U okviru operacije su putnici u Sovjetski Savez bili informisani i obučavani a zatim bi po povratku u SAD podnosili izveštaj.[1]

Operacija Linkoln počela je kasnih 1950-ih. U prvoj fazi, CIA je obučavala naučnike da sprovode špijunažu u Sovjetskom Savezu. Imali su poteškoća da regrutuju korisne učesnike, posebno zato što su mnogi naučnici bili zabrinuti zbog potencijalnih posledica „špijuniranja“ na njihove karijere.[2] Od 4.000 putnika koje su panalizirali, CIA je odabrala učesnike koji govore maternji jezik, posebno one sa znanjem u oblasti tehnike i nauke.[3] Sedamdeset civilnih agenata poslato je u SSSR 1959. da prikupljaju informacije o sovjetskoj raketnoj industriji. Godine 1960. poslato je još 100 agenata.[4] Ova prva faza omogućila je CIA-i da mapira do tada nepoznatu mrežu protivavionskih projektila.[3]

U-2 kriza 1960. uticao je na Sovjetski Savez da uvede politiku kao što je ograničavanje fotografisanja turista.[3] Kao rezultat toga, CIA je 1961. započela drugu fazu operacije Linkoln, koju su definisali kao „prijateljski razgovor do tačke otkrivanja nečeg korisnog“.[2] Pod direkcijom obavetašjnog oficira Eloiz Pejdž, naučnici su bili ohrabreni da prikupljaju tehničke podatke tokom svojih odmora u Sovjetskom Savezu. [5] Pejdž je insistirala da naučnici ne koriste skrivene kamere ili tajne beleške. CIA je sprovela opsežne provere svih učesnika kako bi potvrdila da su pogodni za operaciju i kako bi se uverila da nijedan sovjetski agent nije bio uključen. Jedan od učesnika volontera bio je Džon Stajnbek, međutim Pejdž je želela da se operacija u fokus stavi naučnike.[3]

„Turisti“ su tokom Operacije Linkoln pre putovanja prolazili brifinge i kontraobaveštajnu obuku. Svaki učesnik je dobio osnovne informacije o sovjetskim naučnicima koje bi mogli sresti. Od 55 učesnika koji su intervjuisani 1960. godine, 34 su vratili obaveštajne podatke o lokacijama protivvazdušnih raketa, rutama letova i tehničkim detaljima o raketnom naoružanju.

Operacija Linkoln postala je jedan od najuspešnijih programa za prikupljanje obaveštajnih podataka o Sovjetima i sovjetskoh tehnici i tehnologiji.[3]

Reference

uredi
  1. ^ „Operation Lincoln” (PDF). , CIA, 1963, (PDF).
  2. ^ a b Whitesides, G. (2019). Science and American Foreign Relations since World War II. Cambridge Studies in US Foreign Relations. Cambridge University Press. str. 91—92. ISBN 978-1-108-42044-0. Pristupljeno 19. 4. 2023. 
  3. ^ a b v g d Holt, Nathalia (2022). Wise gals: the spies who built the CIA and changed the future of espionage. G. P. Putnam. str. 285—288. ISBN 978-0-593-32848-4. 
  4. ^ Haslam, J. (2011). Russia's Cold War: From the October Revolution to the Fall of the Wall. Yale University Press. str. 180. ISBN 978-0-300-15997-4. Pristupljeno 19. 4. 2023. 
  5. ^ „The Women Who Helped to Build the CIA”. Wall Street Journal. 24. 9. 2022. ProQuest 2717362143. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Операција_Линколн&oldid=27796455”