Opsada Moskve (1606)

Opsada Moskve (1606) bio je sastavni deo ustanka Bolotnjikova u Rusiji.

Opsada Moskve (1606)
Deo ustanka Bolotnjikova
Ustanici u boju.
Vreme 07. oktobra-2. decembra 1606 Mesto Rusija Ishod Pobeda cara Vasilija
Sukobljene strane
Rusko carstvo	Pobunjeni seljaci, kozaci i vlastela
Komandanti i vođe
Vasilij IV Mihail Skopin-Šujski	Ivan Bolotnjikov Ilejka Muromec Istoma Paškov Prokopij Ljapunov
Jačina
oko 30.000	oko 35.000-80.000
Žrtve i gubici
Teški	Teški

Uvod

Vezivanje seljaka za zemlju u Rusiji krajem 16. veka, velika glad 1601-1603. kao i bezvlašće i poljska intervencija posle smrti Borisa Godunova 1605. doveli su do stihijskog ustanka seljaka na jugu Rusije 1606.Smrt Lažnog Dimitrija bila okidač, i legalni izgovor, za masovnu pobunu svih slojeva u Rusiji: kako među porobljenim i gladnim seljacima, tako i među osiromašenom sitnom vlastelom, nezadovoljnom boljarskim carem Vasilijem. Pod vođstvom Ivana Bolotnjikova, vojska sastavljena od seljaka, kozaka i sitne vlastele uništila je carsku vojsku avgusta 1606. kod Krome, a zatim ponovo u septembru kod Kaluge. Udruživši se sa odredima vlastele iz Tule i Rjazanja, pod komandom vojvoda Istome Paškova i Prokopija Ljapunova, ustanici su ponovo razbili carsku vojsku kod Kolomne i 7. oktobra 1606. opseli Moskvu.

Opsada

Moskvu je opsađivalo, verovatno, oko 35.000 ustanika (neki izvori navode čak 80.000 ljudi). Car Vasilije raspolagao je približno istim snagama oslonjenim na jaka utvrđenja Moskve. Bolotnjikov je planirao potpuno okruženje i podizanje ustanka u samom gradu, ali redovi ustanika nisu bili jedinstveni. Većinu su činili pobunjeni kmetovi, ali bilo je i kozaka, strelaca i siromašnih plemića. Raznolikost socijalnog sastava vojske negativno se odrazila na njenu organizaciju: u osnovi skup samostalnih odreda, koji su često odbijali da se potčine Bolotnjikovu, bivšem kmetu koji se nazivao "vojvodom cara Dimitrija". Privučeni obećanjima cara Vasilija i uplašeni ustankom seljaka, odredi plemića izdali su Bolotnjikova. Najpre je 15. novembra 1606. na carevu stranu prešao Ljapunov, a zatim 2 nedelje kasnije i Paškov. Odlučujaća borba vođena je 2. decembra: ojačana izdajnicima, carska vojska je razbila opsadu Moskve i nakon trodnevne bitke, uz pomoć artiljerije, zauzela utvrđeni logor ustanika u selu Kolomenskom.

Posledice

Ustanici su se povukli u Kalugu i izdržali tromesečnu opsadu, a zatim u proleće 1607. uz pomoć Zaporoških kozaka zauzeli Tulu. Okupivši oko 30.000 ljudi, Bolotnjikov je u maju 1607. ponovo krenuo na Moskvu, ali je početkom juna 1607. potučen na reci Vosmi. Oko 10.000 preživelih ustanika zatvorilo se u Tulu, koja je osvojena nakon 4 meseca opsade.

Literatura

• Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 505—506. 
• Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. izd.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 237—238. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.